Zikka's remembrance

Koliko ima planeta?

2006-08-19T03:26:00.000+02:00

Oko 2.500 astronoma iz 75 zemalja okupljeno je u Pragu na 26. kongresu Međunarodnog astronomskog saveza i pokušaće da se dogovore oko univerzalne definicije šta je to planeta i da li Pluton treba da zadrži taj status. Već decenijama je prihvaćeno da se sunčev sistem sastoji od ukupno devet planeta, uprkos stalne prepirke među naučnicima oko slučaja Plutona, otkrivenog 1930. godine, za koji se prvo pretpostavljalo da je iste veličine kao Zemlja da bi se utvrdilo da je manji od Meseca.Među odlukama koje bi astronomi mogli da donesu na plenarnoj skupštini Međunarodnog astronomskog saveza, koja će u češkoj prestonici trajati do 25. avgusta, jeste oduzimanje statusa planete Plutonu i određivanje statusa novootkrivenog nebeskog tela Ksene i još nekolicine drugih. Učesnici skupa se nadaju da će uspeti da utvrde naučne kriterijume koji bi omogućili da se definiše šta je planeta. Da bi to postigli, prvo će morati da daju odgovore na pitanja kao što su da li planete treba definisati po njihovoj lokaciji, veličini ili nekom drugom kriterijumu. Ukoliko planetu treba definisati u zavisnosti od njene veličine, da li ona treba da bude veća od Plutona ili neke druge svojevoljno određene granične veličine. Odgovori na ta pitanja mogli bi da dovedu do revizije broja planeta koja čine sunčev sistem, koji bi mogao da bude povećan na 23, 39 ili čak 53, javile su agencije. Pluton, najudaljenija planeta Sunčevog sistema, našao se na udaru astronoma, pa mu čak preti opasnost da izgubi "status" planete. U pokušaju da se prvi put jasno definiše šta je zapravo planeta, Međunarodno astronomsko udruženje (IAU) možda će biti prisiljeno da Plutonu oduzme taj status ili u suprotnom da Sunčevom sistemu doda još 14 planeta. Takva odluka izazvala bi šok u naučnoj zajednici i izbacila iz upotrebe sve sadašnje udžbenike o astronomiji. "Glavno pitanje je status Plutona, koji se veoma jasno razlikuje od Jupitera, Saturna, Urana i Neptuna", kaže profesor astronomije sa Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku Oven Džindžerić. Živa debata o Plutonu u naučnoj zajednici vodi se već decenijama, od kada je otkriveno da je masa te planete 400 puta manja od mase Zemlje. Prošlog leta astronom Majkl Braun sa Nacionalnog insitituta za tehnologiju u Kaliforniji otkrio je nebesko telo koje je nazvao Ksena, koje je veće i udaljenije od Plutona. To otkriće dovelo je do prave konfuzije među astronomima. Diskusija o Plutonu se posebno zahuktala 2003. godine kada su astronomi sa kalifornijskog Instituta za tehnologiju otkrili UB 313, jedno od brojnih nebeskih tela u Sunčevom sistemu, koje je veće od Plutona. UB 313, nazvan Ksena, je poput Plutona, veliko ledeno telo, a otkriveno je u blizini Neptuna. Zahvaljujući snimcima svemirskog teleskopa Habl izmereno je da je Ksenin prečnik oko 1,490 milja, što je više od Plutonovog prečnika, koji iznosi 1.422 milje. Ksena ima prečnik od 2.300 kilometara, oko 112 kilometara više od Plutona. Udaljena oko 15 milijardi kilometara od sunca i najudeljenije je telo u sunčevom sistemu. Odluka o brisanju Plutona ili stavljanju Ksene na listu planeta neće biti doneta pre kraja skupa. Ono o čemu prvo treba da se postigne dogovor jeste definicija planete, izjavio je Pavel Sučan, član organizacionog komiteta kongresa.Ako Plutin zadrži svoj status - Ksena bi po definiciji trebalo da postane 10. planeta. DŽindžerić je predsednik komiteta koji ima zadatak da definiše šta je planeta, da li se određuje po veličini nebeskog tela, njegovoj "lokaciji", gravitaciji ili nekim drugim parametrima. Komitet tu definiciju treba da predoči generalnoj skupštini IAU, koja zaseda u Pragu od 14-25. avgusta. Pred samo zasedanje, strasti su se pojačale među astronomima. Jedni mole Džindžerićevu grupu da Plutonu ne oduzima status planete, jerbi to dosadašnje shvatanje univerzuma dovelo do ivice haosa. Drugi potsećaju da su uvek tvrdili da Pluton i nije planeta. Treći su spremni za potpuno izvrtanje sadašnjeg pogleda na svemir i uključivanje još niza nebeskih tela na "spisak" planeta. Ima i kompromisnih predloga da se planete podele u kategorije na osnovu sastava, slično zvezdama ili galaksijama. Tako bi Jupiter na primer mogao da bude gasna, a Pluton ledena planeta. Džndžerić kaže da je moderna tehnologija omogućila nauci da prodre dublje u solarni sistem, i da dođe do mnogo više detalja nego ikad do sada. Zato nije nikakvo čudo da je iskrslo i preispitivanje svega što se do sada znalo. "Da li bi Pluton, zbog istorijskih razloga, trebalo smatrati planetom poput ostalih?", pita se Džindžerović, ali odbija da nagovesti kakvu bi odluku sedmočlani komitet mogao doneti...

Nisu Srbi najgori

2006-08-17T22:11:00.000+02:00

Spoljni dug Hrvatske nastavio je da raste i maja je dostigao 27,13 milijardi evra što je 83,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, pokazuju najnoviji podaci Hrvatske narodne banke. U poređenju sa majem 2005, spoljni dug je povećan za više od 3,3 milijarde evra.
Po podacima centralne banke, dug na godišnjem nivou i dalje raste po dvocifrenoj stopi, od 13,9 odsto. U maju mesecu spoljni dug Hrvatske države je tek neznatno promenjen i bio je 6,53 milijardi evra, odnosno oko 24,06 odsto ukupnog spoljnog duga Hrvatske, prema 28,87 odsto u maju prošle godine. U poređenju sa majem 2005, spoljni dug države smanjen je za oko 350 miliona evra, ili 5,1 odsto što je uglavnom posledica refinansiranja inostranog zaduženja države na domaćem tržištu. Oko 38,49 odsto ukupnog inostranog duga Hrvatske odnosi se na dug poslovnih banaka koji je maja dostigao 10,4 milijarde evra. Spoljni dug bankarskog sektora bio je nešto veći od 150 miliona evra, dok je godišnji porast bio oko 2,1 milijardu evra, odnosno po stopi od 25 odsto. Sektor preduzeća je takođe zabeležio natprosečno visok godišnji rast inostranog zaduženja, od 21 odsto, dok je nominalni rast bio veći od 1,3 milijarde evra, a učešće u ukupnom spoljnom dugu oko 28 odsto. Direktna ulaganja u Hrvatskoj krajem maja ove godine iznosila su 2,5 milijardi evra i u odnosu na kraj prošle godine povećana su za 196 miliona evra.Rast bankarskih depozita u kunama
Uz snažan rast depozita u domaćoj valuti u bankama u Hrvatskoj u junu je, nakon nekoliko meseci, zabeležen blagi nominalni rast deviznih depozita. Na kraju prvog polugodišta ukupni bankarski depoziti u kunama su dostigli 38,4 milijarde kuna, odnosno 5,3 milijardi evra, s visokom godišnjom stopom rasta od 54 odsto. Istovremeno su ukupni devizni depoziti bili 81 milijardu kuna ili 11,1 milijardi evra, a njihova godišnja nominalna stopa rasta 1,6 odsto. U junu je zabeleženo rekordno mesečno povećanje kunskih depozita u ovoj godini, za pola milijarde evra ili gotovo 10 odsto u odnosu na prethodni mesec. Ukupni kunski štedni i oročeni depoziti u bankama u prvih šest meseci povećani su za 1,4 milijarde evra, dok su na kraju juna bili veći za 1,8 milijardi evra nego godinu ranije. Uz postojan rast kunskih depozita stanovništva, zabeležen je snažan rast depozita preduzeća.

Joga i dug zivot

2006-08-11T02:51:00.000+02:00

Joga i starenje
Naučna istraživanja procesa starenja pokazuju da se on može usporiti ili ubrzati, u zavisnosti od emotivnih i psihičkih reakcija osobe, što direktno utiče na rad endokrinog sistema, a tako i na brzinu metabolizma. U svetu se vrše mnoga ispitivanja na polju usporavanja metabolizma i naučnici smatraju da se na taj način može produžiti ljudski vek. piše: Dragan Lončar, učitelj joge
Metabolizam je proces stvaranja energije u telu i on održava život. Sastoji se od anabolizma – stvaranja ćelija i tkiva, i katabolizma – uništavanja starih. Veruje se da veoma brz metabolizam u mladosti može dovesti do preranog starenja organizma. Ubrzani tempo savremenog načina života može dovesti do hipermetabolizma a samim tim i do preranog starenja organizma. Pluća i srce više rade kako bi previše aktivne hipermetaboličke ćelije nahranili i snabdeli crvenim krvnim zrncima i kiseonikom. Ako smo u mladosti bili metabolički hiperaktivni, velike su šanse da će se to u starosti promeniti, usled smanjene aktivnosti štitne žlezde a samim tim i niske metaboličke aktivnosti. Starije osobe često teško podnose hladnoću jer su njihova tkiva izgubila sposobnost da stvore dovoljno unutrašnje toplote. Da bi vodili aktivan život, starijim osobama se preporučuje da manje jedu i spavaju, da se utopljavaju, i fizički vežbaju kako bi povećali smanjeni metabolizam. Primenom određenih tehnika joge možemo smanjiti ili ubrzati, tj. postići idealan, balansiran metabolizam.
Statistike govore da žene žive duže od muškaraca. Ovo se objašnjava činjenicom da je muškarac, ispunjavajući svoju tradicionalnu ulogu zaštitnika porodice, izložen težem radu i brizi, pa samim tim i hipermetabolizmu. Njegovo telo i um su veoma angažovani spoljašnjim aktivnostima pa mu je teško da postigne stanje relaksiranosti. Njegove ćelije neprestano naporno rade kako bi stvorile dovoljno energije, čak i za aktivnosti koje tom naporu nisu adekvatne, kao recimo, preterano razmišljanje. On često poseže za alkoholom i cigaretama kako bi se oslobodio napetosti i tako se izlaže još većem riziku po zdravlje. Meditacijom i praktikovanjem jogičkog disanja (tzv. pranajama), može se usporiti metabolizam. Unutrašnji organi se troše sporije, u telu se stvara manje toksina i čuva se više energije, pa se nesmetano i u potpunosti ostvaruje prirodan proces homeostaze. Osim toga što nam usporava metabolizam, meditacija nam omogućava i uvid u razloge napetosti i anksioznosti, postajemo svesni društvene uloge koja nam je nametnuta i mnogih uslovljenosti preuzetih iz porodice i društva, a zatim nam pomaže da usporimo frenetičan način života i da preuzmemo kontrolu nad sobom i odlučimo kojim ćemo putem ići. Efekti meditacije ispitivani su u nekoliko naučnih ustanova u svetu. Mereni su krvni pritisak, srčani puls, rektalna temperatura, otpor na koži, moždani talasi (EEG), itd. Eksperimenti su pokazali sledeće: 1. Potrošnja kiseonika je opala za 40 odsto u toku prvih deset minuta meditiranja. Nakon meditacije vratila se na normalan nivo. 2. Količina gljen-dioksida je opala za 20 odsto, paralelno sa opadanjem kiseonika, što dokazuje da je do smanjenja kiseonika došlo usled usporavanja metabolizma a ne usled «gladi» za kiseonikom. 3. Broj udaha u minuti, kao i udahnuti volumen vazduha opali su - dva udaha i jedan litar vazduha manje u minuti. 4. Krvni pritisak je sve vreme bio nizak, u proseku 106 mm Hg – sistolički, i 57 mm Hg – dijastolički. 5. Koncentracija laktata u krvi (otrovni otpaci koji su pokazatelj metabolizma i nedostatka kiseonika), naglo je pala u prvih deset minuta meditacije. Nakon meditacije vratio se, ali na niži nivo od onog pre meditacije. Doktor H. Rieckert sa Univerziteta u Tibingenu smatra da je razlog tome povećana cirkulacija krvi u udovima koja je čak 300 odsto veća od nivoa pre meditacije. To omogućava kiseoniku da nahrani mišiće, pa dolazi do veće iskorišćenosti postojeće energije. 6. Otpor kože meren galvanometrom povećao se za četiri puta, ukazujući na povećanu relaksaciju. 7. Broj otkucaja srca u minuti smanjio se u proseku za tri, što ukazuje da je postignuto stanje duboke opuštenosti.
Ako sumiramo ove fiziološke promene, možemo zaključiti da je došlo do «budnog hipometaboličkog stanja» koje se razlikovalo od stanja sna i hipnoze u sledećem: - potrošnja kiseonika se u toku spavanja menja ali tek nakon nekoliko časova, a u hipnozi ne, - nivo ugljen-dioksida se u toku spavanja povećava, - otpor kože se povećava tokom spavanja ali ne toliko kao prilikom meditacije, - EEG talasi su različiti tokom spavanja. Istraživanja koja su ispitivala efekte meditacije pokazuju da tehnike joge utiču na poboljšnje zdravlja i samim tim i na dužinu životnog veka. Usporavanjem metabolizma, odnosno hipermetabolizma, možemo usporiti vreme koje u svakoj ćeliji otkucava, odlažući proces starenja.

Tokio ima kupovnu moc najjvecu na svetu

2006-08-10T23:08:00.000+02:00

Stanovnici Tokija imaju najveću kupovnu moć na svetu, ispred građana Los Anđelesa, Sidneja, Londona i Toronta, navodi se u novom istraživanju švajcarskog bankarskog džina UBS koji je kao meru u računanju uzeo pljeskavicu "big mek".
TokioTokio je prvi na listi mada je jedan od najskupljih gradova na svetu, kaže se u izveštaju "Cene i zarade" i dodaje da "zarade imaju smisla jedino kada se uporede sa cenama, odnosno sa onim šta može da se kupi zarađenim novcem." Banka je uzela "čiste zarade u 14 profesija" i podelila ih na lokalne cene "svetski dostupnog proizvoda" za koji je izabrala Mekdonaldovu veliku pljeskavicu. "Svetski prosek je da treba da se radi 35 minuta za big mek", kaže se u izveštaju, ali se dodaje i da su razlike ogromne: „u Najrobiju treba jedan sat rada da bi se kupila pljeskavica sa tamošnjom platom. U američkim gradovima Los Anđelesu, Njujorku, Čikagu i Majamiju, treba najviše 13 minuta." U Tokiju se big mek zaradi za samo 10 minuta. Na začelju liste 70 gradova je glavni grad Kolumbije, Bogota, sa 97 minuta.
Big mek - mera bogatstvaOd gradova u regionu koji su uzeti u razmatranje prilikom ovog istraživanja, u Ljubljani se za big mek radi 35 minuta, Pragu 39 minuta, u Varšavi treba raditi prosečno 43 minuta za jedan „big mek“, u Budimpešti 48 minuta i Sofiji 69 minuta. Oslo, London, Kopenhagen i Cirih, uz Tokio, zauzeli su vodeća mesta na popisu najskupljih gradova na svetu, dok se švajcarski gradovi Ženeva i Cirih nalaze na čelu liste gradova u kojima su isplaćene najveće neto plate, a za njima slede Dablin, Los Anđeles i Luksemburg. Kada su u pitanju cene stanova i stanarine, najskuplji gradovi na svetu su London i Njujork. Na drugom kraju liste, u grupi najjeftinijih gradova, nalaze se Kuala Lumpur, Bombaj, Nju Delhi i Buenos Aires. Ovo istraživanje pokazuje da u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi radnici prosečno zarađuju oko 15 evra bruto po satu, dok u Aziji i istočnoj Evropi zarađuju svega tri do četiri evra bruto po satu. Ali, sa druge strane, najviše vremena na poslu provode radnici u Aziji, čak 50 dana godišnje više od radnika u zapadnoj Evropi, čime donekle kompenzuju manje zarade. Kineski gradovi Šangaj i Peking su i dalje relativno jeftini za život, uprkos ekonomskom bumu u toj zemlji, jer se kineska nacionalna valuta i dalje dobro nosi sa svim pritiscima. UBS vrši istraživanje „Cene i zarade“ svake tri godine i rezultat je izveštaj koji predstavlja pregled cena robe i usluga, primanja, radnih sati i kupovna moći u 71 gradu širom sveta.

Metro u Beogradu

2006-08-09T11:53:00.000+02:00

“Nevidljivi” radovi

Trasa budućeg lakog metroaČelnici grada obećavaju da će gradnja lakog metroa početi 2008. godine, a da će prva linija od Ustaničke ulice do Tvorničke u Zemunu krenuti 2012. godine. Da bi se bilo koji projekat prostorno aktivirao, mora, međutim, da ga sprati urbanistička i razna druga dokumentacija, čija izrada običnim posmatračima uglavnom ostaje nevidljiva. “Idemo tempom koji smo zacrtali. Urbanistički zavod trenutno radi program za izradu regulacionog plana. To, istina, traje duže nego što smo očekivali, ali nadamo se da će program najesen biti usvojen. Posle toga krenulo bi se u izradu regulacionog plana za potez od Trga Nikole Pašića do stanice u Tvorničkoj ulici, uključujući i depo”, kaže Depolo. Regulacioni plan koji se bavi rekonstrukcijom infrastrukture duž Bulevara kralja Aleksandra već je urađen. Budući da je u toku projekat urbane obnove, koji finansira Evropska investiciona banka, a jedan od prioriteta je obnova postojeće tramvajske infrastrukture, u delu Bulevara kralja Aleksandra ta rekonstrukcija biće povezana sa izgradnjom lakog metroa. To znači da bi početak radova na obnovi ovog bulevara, koji je predviđen za sledeću godinu, simbolično mogao da predstavlja i početak izgradnje lakog metroa, jer će tramvajska infrastruktura biti pripremljena za novi sistem na površini.

Statistika 1

Izgradnja prve etape od 14,5 kilometara “teškog” metroa, celom trasom ispod zemlje, koštala bi nešto više od milijardu evra, ali zagovornici ovog rešenja ističu da je to manje od ukupne cene izgradnje “tramvaja sa većom šoferšajbnom”, kako nazivaju laki metro i Unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Metro bi imao 18 stanica, mogao bi da preveze preko 25.000 ljudi u jednom satu, uz brzinu 34 kilometra na čas. “Za pravi početak, međutim, postoji delikatan problem na potezu od ulice Gospodara Vučića do Ustaničke, jer ćemo tu dosta objekata morati da rušimo, ne samo zbog lakog metroa, već i zbog saobraćajne regulacije samog bulevara. Na tom delu ćemo eksproprijaciju raditi sukcesivno kako bismo mogli da je finansijski lakše savladamo, ali niko ne može sasvim pouzdano da proceni potrebno vreme za to. Verovatno ćemo, kao i u slučaju mosta preko Ade Ciganlije, angažovati specijalizovane advokatske kancelarije da nam pomognu u nagodbama”, objašnjava Depolo. Geozavod radi detaljnu geološku studiju trase koja bi trebalo da obezbedi sve relevantne podatke za izradu projektne dokumentacije podzemne deonice i stanica. Posebno se ispituje moguće ponašanje sadašnjih objekata iz okruženja kada bude izgrađena podzemna infrastruktura, da bi se izbegla tutnjava kakva se danas u pojedinoim zgradama može čuti iz tunela beogradskog žeelzničkog čvora. Konačno, u toku je i obnovljeni postupak za izbor konsultanta koji bi trebalo da pomogne u vođenju kompletnog posla do izgradnje, odnosno specificiranju budućih zadataka. “Istini za volju, nekoliko meseci je izgubljeno pri izboru konsultanta. Ideja o konsultantu prihvaćena je još u aprilu prošle godine, ali smo krajem prošle godine imali neuspeo tender i morali smo da ga ponovimo”, objasnio je Depolo.
Isplativost

Prethodna studija opravdanosti pokazala je da će prva trasa lakog metroa koštati nešto manje od 400 miliona evra, dok bi izgradnja 14,5 kilometara duge linije klasičnog metroa stajala oko milijardu i 200 miliona evra. Zagovornici klasičnog sistema slažu se je to preteška suma za grad, ali očekuju da će se u finansiranje uključiti Republika Srbija. U direkciji za izgradnju Beograda ističu da je cena gradnje lakog metro maksimalno smanjena tako što se podzemne stanice i tuneli, najskuplji elementi sistema, neće graditi tamo gde ne treba. Biće izgrađeno šest podzemnih stanica, dok klasičan metro predviđa 14 više. U slučaju klasičnog metroa, više bi trebalo izdvojiti i za depo, dok se će depo za laki metro biti dograđen na postojeći tramvajski. Most koji će se graditi uz postojeći Brankov most, pak, moći će da podnese maksimalno opterećenje tako da će, ako se ikada ukaže potreba da budući laki šinski sistem preraste u klasičan metro, i tada moći da se koristi.

Statistika 2

Prva linija lakog metroa, duga oko 12,5 kilometara od čega četiri ispod zemlje, koštaće oko 400 miliona evra. Prevoziće oko 15.000 putnika u vršnom satu, brzinom 30 kilometara na čas.Budući sistem, prema Depolovim rečima, ima visoku ekonomski izvesnost, jer će grad nastojati da ima potreban broj putnika kao što je i dimenzionirano. “Na projektovani broj putnika utiče i način na koji je organizovana ostala mrežu saobraćaja Ako se potpuno stavi u funkciju novog sistema, dobiće se jedan rezultat, a ako se delimično prilagodi, potpuno drugi. Na zapadu, posebno u Engleskoj, nema nikakvog prilagođavanja, čak se i novi projekti puštaju u eksploataciju sa minimalno ili nimalo izmenjenom postojećom mrežom. Kod nas neće biti tako jer će sistemom upravljati grad, odnosno Direkcija za javni prevoz. Prema našim proračunima, najveće opterećenje od oko 12.000 putnika u vršnom satu očekuje se na kritičnoj, ali veoma kratkoj deonici od koja počinje kod Pop Lukine ulice i završava kod stanice Hajat. Na svim ostalim sekcijama je ispod tog nivoa. Čak je unutar saveta projekta bilo mišljenja da smo dobili isuviše visoku projekciju i da ona teško može da se ostvari”.
Direkcija, kao vođa celog projekta, očekuje da će se u finasiranje lakog metroa uključiti Evropska investiciona banka. Njena značajna uloga, prema Depolovim rečima, je i da ohrabri grad da uđe u javno-privatno partnerstvo. U tom slučaju bi se i filozofija projektovanja izmenila. Ako bi se, primera radi, izabrao model kojim bi privatni partner dobio pravo izgradnje i eksploatacije, najracionalnije bi bilo da on uradi glavne projekte i prema njima izvede radove, jer bi time direktno mogao da opredeli troškove eksploatacije.

Vanzemaljci stizu

2006-08-07T11:22:00.000+02:00

Verujete li da su vanzemaljci ikad pohodili Zemlju? A šta biste tek rekli na to da su sada među nama? Koliko god oba pitanja izgledala neozbiljno, u sebi kriju zrnce istine. Vanzemaljski život je, izgleda, stigao 2001. u Indiju u vidu 50 tona tajanstvenih crvenih čestica! Možete da odahnete: to nisu „mali zeleni” koje viđate na filmskom platnu ili ih zamišljate u naučnofantastičnim pričama. Naučnici od tada razbijaju glavu kako da odgonetnu neobičnu živu tvar, za koju već sada znaju da nije sa naše planete.Preživele na 315 stepeniGodfri Luis, koji proučava fiziku čvrstog stanja na Univerzitetu „Mahatma Gandi”, u aprilu je u prestižnom časopisu „Astrofizika i kosmičke nauke” napisao da su to, možda, mikrobi iz dalekog svemira. U svojoj laboratoriji on drži teglu do vrha napunjenu zamućenom crvenom kišnicom koja je, pre pet godina, nekoliko puta zasula južnu indijsku državu Kerala. Dotični istraživač je izdvojio čudne crvene oblike, nalik ćelijama s debelom opnom, oko deset mikrona u prečniku (hiljaditi deo milimetra). Još više začuđuje to što tuce ogleda koje je obavio ukazuje da zagonetne čestice nemaju DNK, a da se u izobilno umnožavaju, čak u vodi zagrejanoj do 315. Celzijusovog podeljka! Do sada poznata gornja granica iznosi – 121 stepen. Kako to objasniti? Godfri Luis nagađa da su to, verovatno, vanzemaljske bakterije, prilagođene surovim kosmičkim uslovima, koje su kao svojevrsni autostoperi na kometi ili meteoritu dospele u Zemljinu atmosferu.U gornjim slojevima su se kasnije odvojile, pomešale sa oblacima i u vidu kiše pale na tlo. Ukoliko se ova pretpostavka pokaže tačnom, to će biti prvi dokaz vanzemaljskog života koji je postao zemaljski. Krajem minule godine Godfri Luis je svoje uzorke poslao Čandri Vakramisangeu na Univerzitetu Kardif u Velsu da ponovi iste opite. Očekuje se da će na izmaku ove godine slavni astronom, poreklom sa Šri Lanke, obznaniti početne nalaze. Pre četvrt stoleća, naime, ser Fred Hojl i njegov učenik Čandra Vikramisange obelodanili su teoriju panspermije. U najkraćem, ona opisuje da su klice života pristigle na našu planetu iz kosmičkih prostranstava, i da je to uobičajena pojava. „Istina je da su komete posejale klice života pre četiri milijarde godina”, smatra Čandra Vikramisange, „i da se se – s vremena na vreme – ovi mikroorganizmi ubacuju u našu životnu sredinu.Otuda bi i ovo mogao da bude jedan od tih događaja.” U međuvremenu su se isplela svakojaka tumačenja. Indijska vlada je pomenute 2001. sprovela istragu i tzv. crvene kiše pripisala jednoj vrsti algi. U drugom su okrivljene gljivične spore, a u trećem je objašnjenje nađeno u crvenkastoj prašini koju se vetrovi naneli sa Arabijskog poluostrva. Najneverovatnija, međutim, raspreda da sitne ćelije krvi potiču od jata slepih miševa koje je, leteći na velikoj visini, zasuto sitnim ostacima meteora! Godfri Luis je lako odbacio sva ta nagađanja, ukazujući da alge i gljivice imaju DNK, a da su krvne ćelije obavijene tankim omotačem i da uginu ubrzo posle izlaganja vodi ili vazduhu. Najvažnije je, naglašavaju ovi stručnjaci, da se one ne umnožavaju. „Već imamo neke zadivljujuće slike – dobijene elektronskom mikrografijom – na kojima su rečene ćelije podeljene na sredini”, objašnjava Čandra Vakramisange.„Vidimo kako se u velikim ćelijama majkama začinju male ćelije ćerke.” Drugi ključni korak, naglašava mikrobiolog Milton Vejnrajt sa Univerziteta Šefild, koji s drugim timom proučava iste uzorke, jeste da se potvrdi da ove ćelije, zaista, nemaju DNK. Jedna prethodna provera je to potkrepila. „Život koji mi poznajemo mora da sadrži DNK ili nije život”, obrazlaže on. „Ukoliko se pokaže da ovi mikroorganizmi imaju tu manu, nedostatak dezoksiribonukleinske kiseline, to obavezno znači da su vanzemaljski.” Godfri Luis i Čandra Vikramisange nameravaju da izvedu dodatna ispitivanja – proveru ćelija ugljenikovim izotopima. Ako se i ovom prilikom ustanovi da se razlikuju od uobičajenih na Zemlji, biće to još jedan snažan dokaz da su stigle iz svemira.

Novi oblici energije

2006-08-07T11:18:00.000+02:00

U Americi se posle 30 godina shvatilo da je nuklearna energetika najoptimalniji izvor električne energije, što se tiče cene i sigurnosti. Spada u retke energetske izvore koji ne proizvode štetne gasove, ne dovodi do klimatskih promena i efekta staklene bašte. Posle usvajanja novog energetskog zakona prošlog leta i usvajanja dugoročnog energetskog plana, gde je nuklearna energija dobila istaknuto mesto, američka vlada dala je sve tražene garancije nuklearnoj industriji da se ponovo vrati izgradnji nuklearki - prof. dr Jasmina Vujić, nekadašnji naučni saradnik “Vinče”, danas dekan Fakulteta za nuklearnu tehnologiju Univerziteta u Berkliju. Prva žena u oblasti nuklearnog inženjeringa, dr Vujić gotovo dve decenije u SAD svoje znanje prenosi studentima, a njena predavanja i radovi širom sveta smernice su za najnovije tokove savremene nauke. Na pitanje šta donosi novi energetski plan za nuklearnu energetiku u SAD, ona kaže:- Predviđa kako da se reši problem istrošenog goriva sa nuklearnih elektrana, i podrazumeva, najkasnije za četiri godine, početak izgradnje bar 25 novih nuklearnih elektrana. Vlada i Ministarstvo energetike SAD ulažu dosta novca u istraživački rad na razvoju efikasnih metoda za preradu istrošenog goriva i razvoju novih tipova reaktora četvrte generacije, dok je industrija animirana i već se podnose zahtevi Nuklearnoj regulatornoj komisiji za dobijanje licenci za gradnju.* Dakle, Amerikanci menjaju energetsku “politiku”?- Da, oni se vraćaju izgradnji novih NE i preradi istrošenog goriva, koje je prema prethodnom planu trebalo da bude odlagano pod zemlju, bez ikakve prerade (tzv. otvoreni gorivni ciklus). Po novousvojenom planu prelazi se na zatvoreni gorivni ciklus, gde se u podzemna skladišta odlaže samo veoma mala količina “pravog” otpada.* Šta se konkretno postiže tim procesom?- U istrošenom gorivu ima još dosta uranijuma i plutonijuma, koji se u novom procesu ne odbacuju već recikliraju i ponovo koriste za proizvodnju struje. Preradom istrošenog goriva plutonijum i dugoživeći radioaktivni izotopi se izgaraju u brzim reaktorima i jedino što će ići pod zemlju su tzv. fisioni produkti, koji su kratkoživeći i posle 200, 300 godina oni ne predstavljaju nikakav problem. Povratak nuklearnoj energetici kao domaćem, efikasnom, jevtinom i sigurnom izvoru struje upravo i omogućava ovaj novi sistem prerade istrošenog goriva i razvoj zatvorenog ciklusa goriva, gde se vrlo malo odlaže pod zemlju, a ostalo se reciklira.* Evidentno je da će ove dve odluke uticati na ceo svet. Kakav je stav pojedinih zemalja u pogledu nuklearki?- Zemlje kojima je energija najviše potrebna, mislim pre svega na mnogoljudne države Kinu, Indiju i Rusiju, donele su odluku da će u narednih 10 do 20 godina, graditi oko 20, 30 ili 40 novih nuklearnih elektrana. Francuska će nastaviti i dalje da gradi. Oni trenutno dobijaju oko 80 odsto struje iz NE, a pre četiri godine zatvaranjem poslednjeg rudnika uglja, kompletno su eliminisali korišćenje ovog goriva u energetici. Sada se u Finskoj, po francuskom dizajnu, gradi nova NE.Odluku o gradnji donela je i Britanija, dok se u Španiji, Italiji i Nemačkoj još uvek diskutuje o raznim opcijama. Imajući u vidu visoke cene prirodnog gasa i nafte, Evropa će vrlo brzo morati da promeni način razmišljanja kada se radi o energetskim izvorima.* Govori se i o četvrtoj generaciji reaktora. O čemu se radi?- To su još sigurniji i efikasniji reaktori sa jevtinom proizvodnjom struje, predviđeni za korišćenje posle 2025. godine. Oni proizvode i znatno manje istrošenog goriva, a ciklus za izmenu goriva se značajno produžava sa dve na pet ili čak 10 godina. Takođe se istraživački rad fokusira na male,prenosive reaktore (150 megavata), slične bateriji, koji mogu da se uključe bilo gde (na izolovanim mestima-delovi Kine i Australije, na ostrvima). Oni su dizajnirani da rade i do 20 godina, bez dodatnog novog goriva. Na kraju radnog veka oni se kao i baterije izvade i odnesu do mesta odlaganja, a novi reaktor-baterija se priključi.* Novi tipovi nuklearnih reaktora mogu da imaju višestruke primene?- Pored proizvodnje električne energije, visoka temperatura hladilaca kod novih tipova reaktora može da se koristi za termohemijsku proizvodnju vodonika, koji može da zameni prirodni gas, u saobraćaju i generalno u energetici, pri prelasku na tzv. vodoničnu ekonomiju. Nuklearne elektrane uz proizvodnju električne i toplotne energije, mogu da se koriste i za mnoge druge stvari: za zagrevanje delova grada, desalinizaciju (dobijanje slatke vode iz morske), elektrolizu vode za dobijanje vodonika. Čak i za vađenje nafte iz teško dostupnih severnih delova Kanade, gde naftnoj industriji treba i jeftina struja i vodena para koja se dobija sa nuklearnih elektrana. Tako da sada imamo i podršku naftne industrije za gradnju novih NE u nepristupačnim udaljnjenim delovima gde ima dosta nafte.* Koje su još prednosti nuklearnih elektrana? Poslednji podaci pokazuju jako popularnu cenu?- Ekološki, nuklearke spadaju u najčistije proizvođače električne energije. U SAD trenutno radi 103 NE, koje su uglavnom locirane oko Čikaga i na Istočnoj obali Amerike gde su veliki industrijski centri. One proizvode 20 odsto struje, dok ugalj “daje” čak 52 odsto električne energije, što je još uvek veliki problem SAD. U poslednjih nekoliko godina srednja proizvodna cena kilovat sata sa NE pala je na 1,6 centa, što je jevtinije od proizvodnje ugljem. Jedino je još struja sa hidroelektrana jevtinija. Uostalom, raspoloživost proizvodnje električne energije na nuklearnoj elektrani je preko 92 odsto, dok je za solarne izvore i za vetrenjače 25 do 30 odsto. Osim što ne zagađuju okolinu, NE su postojane i na njih se možete osloniti 24 sata, bez obzira na vremenske uslove. Ako uzmemo ovo u obzir pri izračunavanju stvarne cene koštanja različitih energetskih izvora po kilovatu, prema podacima američkog instituta EPRI, izgradnja jednog kilovata NE u SAD košta 1.500 dolara, jednog kilovata vetrenjače oko 4.000 dolara, a jednog kilovata solarnih ćelija (PV) za proizvodnju struje preko 25.000 dolara.* Potekli ste iz “Vinče”, kojoj je, čini se, neophodan novi energetski program. Kako vidite budućnost ovog instituta?- Napravljena je vrlo velika greška na državnom nivou i u predhodnom Minisatrstvu za nauku, kada je pod pritiskom SAD odlučeno da se sveže i neiskorišćeno visokoobogaćeno gorivo, koje je bilo kupljeno od Rusije, na brzinu, bez ikakvog dogovora sa našim stručnjacima za nuklearnu energetiku, vrati u Rusiju. To se učinilo , a da se istovremeno nije rešio problem istrošenog goriva, koje se više od tri decenije nalazi u “Vinči” u veoma lošem stanju. Sveže gorivo se nije smelo vratiti, dok nije bio potpisan čvrst ugovor o rešavanju problema istrošenog goriva, kao i ugovor o dugoročnoj finansijskoj pomoći “Vinči” i od strane od Mećunarodne agencije za atomsku energiju iz Beča i SAD. Time bi se mnogo ranije rešio i problem istraživačkog rada u Institutu i radioaktivnog otpada.* Kakva je sada situacija? - Nešto bolja, jer je Institut konačno dobio potrebnu pomoć od Agencije iz Beča i SAD, kao i od Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine. Isluženo gorivo će se prevesti u Rusiju na preradu, a radi se i na dekomisiji reaktora RA. Alarmantne priče koje se sve više pojavljuju u štampi ne doprinose rešenju problema. Tačno je da se od visokoradioaktivnog materijala mogu napraviti “prljave bombe”, koje mogu da kontaminiraju veći prostor. Ali, istovremeno, niko ne objašnjava kako bi ti teroristi, koji bi “upali” u “Vinču” preživeli vrlo visoke doze koje ovo istrošeno gorivo emituje svakog sekunda. Ipak, upozorenja stručnjaka za borbu protiv terorizma treba uzeti ozbiljno i nastaviti sa merama pojačanja fizičkog obezbeđenja u Institutu.* Kakva je pozicija Srba u svetskim naučnim krugovima?- Skoro da nema univerziteta u svetu gde nema naših stručnjaka. Izuzetno su cenjeni, jer je većina iz Srbije donela sjajno znanje. Zato je moj predlog da treba sporovesti reformu obrazovnog sistema, ali ne slepo prihvatati neke Bolonjske konvencije koje ne vode ničemu. Imam dosta studenata sa elitne francuske “Ekol politeknik”, koja nikada neće preći na Bolonju, jer ne želi “uprosečavanje” nečeg što je dobro. Ni nama to ne treba. Potrebna nam je veća efikasnost studija, kvalitetnija nastava, oprema, stručna znanja profesora. Naši mladi u Americi prepoznaju se po vrednoći i znanju. A interesantan je podatak da od 400 naših studenata sa Berklija i Stanforda, njih oko 70 odsto voljno je da se jednog dana vrati u Srbiju. Biće dobro ako uspemo da ih vratimo bar 10 do 15 odsto, jer su mladi sa novim znanjima i idejama budućnost ove zemlje.* Letnju pauzu u Srbiji koristite kao povratak prirodi?- Stvari koje će imati značaj za ceo svet su zdrava hrana, voda i energija. Naše podneblje je jako pogodno za proizvodnju svega, pa sam se sa suprugom, na jednom napuštenom domaćinstvu u Šumadiji okrenula proizvodnji organske-zdrave hrane. Jedino farme koje proizvode povrće, voće i meso bez upotrebe hemikalija mogu da dobiju sertifikat u svetu da proizvode zdravu hranu, a Srbija ima sve preduslove da to bude jedan od načina njenog proboja u svet. Moramo da očuvamo domaće sorte. Suprug i ja pokušavamo da pokažemo kako treba da izgleda jedno održivo imanje: da ima svoju zdravu hranu, svoju vodu i svoju energiju.

Rusija i nuklearke

2006-08-07T11:14:00.000+02:00

RUSKA državna nuklearna kompanija "Ros energoatom" i brodogradilište atomskih podmornica "Sevmaš" potpisali su ugovor o izgradnji prve u svetu ploveće nuklearne elektrane. Šef Savezne agencije za nuklearnu energiju Sergej Kirijenko izjavio je na konferenciji za štampu da Rusija ima "jedinstveno iskustvo u upotrebi malih i srednjih nuklearnih reaktora". Prva takva centrala biće postavljena u Belom moru, pored grada Severodvinska (u regionu Arhangelska, na severu Rusije). Biće opremljena sa dve energetske jedinice koje koriste KLT-40S reaktore i, prema potrebi, moći će da snabdeva potrošača toplotnom energijom i da desalinizuje morsku vodu.Čitav projekat koštaće 9,1 milijardu rubalja (oko 337 miliona dolara) i biće završen oktobra 2010. godine. Ova centrala predstavljaće početni model po kojem će se graditi slične elektrane u Rusiji i u inostranstvu, naročito u Aziji i Bliskom istoku, gde je velika potražnja za fabrikama za desalinizaciju morske vode, kojima je potrebno energetsko napajanje. Ovaj projekat posebno će dobro doći regionima Rusije u blizini Arktičkog okeana. Ovim regionima nedostaje centralizovano snabdevanje energijom. Posebno interesovanje pokazale su Indonezija, Malezija i Kina. Na pojedine kritike da će ove atomske centrale biti "plutajući Černobilj", direktor "Ros energoatoma" Sergej Obozov, rekao je da će ove elektrane biti "pouzdane kao što je puška 'kalašnjikov'."- Ove centrale mogu se koristiti u istraživanju severnih teritorija, posebno novih mineralnih nalazišta, u razvoju severnih koridora, za snabdevanje pomorskih baza severne i pacifičke flote, a Rusija ima 11 regiona, mahom na severu i istoku, gde se ove centrale mogu koristiti - rekao je Obozov. Prema nacrtu projekta, Rusija neće prodavati ploveće atomske centrale drugim zemljama, već će samo prodavati proizvode ovakvih centrala - struju, toplotnu energiju i pijaću vodu. Prema prvim procenama, ove centrale će uštedeti 200.000 metričkih tona uglja i 100.000 tona nafte godišnje. Reaktori će biti snabdevani nuklearnim gorivom svake treće godine i imaće vek trajanja od 40 godina. Svakih 12 godina, centrala će odlaziti u matično brodogradilište na remont. Prethodno je i ruski predsednik Vladimir Putin rekao da nuklearna industrija treba da preuzme veću ulogu u snabdevanju Rusije energijom. - Procenat upotrebe nuklearne energije je 16 odsto i ako ništa ne uredimo u ovoj oblasti, već samo nastavimo da se krećemo današnjim ritmom, taj procenat će pasti na 1-2 odsto do 2030. godine - rekao je Putin. On je takođe pozvao vladu da izradi nacrt programa koji će povećati proporciju upotrebe nuklearne energije na 25 odsto. PLOVEĆA nuklearna centrala mora biti postavljena uz obalu potrošača. Potom se povezuje s obalskom infrastrukturom - transformatorima, pumpama, jedinicama za snabdevanje grejanjem... Centrala će imati kapacitet da snabdeva energijom grad od 200.000 ljudi. Ukoliko se koristi samo za desalinizaciju morske vode, moći će da proizvodi 240.000 kubnih metara pijaće vode dnevno. Kada centrala napusti mesto gde je radila, ne ostavlja nikakvo zagađenje.PRILIKOM pravljenja nacrta uzete su u obzir i potencijalne terorističke pretnje. Najnovija naučna i tehnološka otkrića inkorporirana su kako bi se sprečio neidentifikovani pristup radioaktivnom materijalu u reaktorima. Između ostalog, koristiće se identifikacija irisa u oku i otiska prsta. Centrala će biti zaštićena i protiv mogućih pokušaja ronilačke diverzije. Posebna pažnja usmerena je i na zaštitu centrale od spoljnih faktora, tako da čak i ako bi avion, veličine "boinga", pao na centralu, ne postoji mogućnost da uništi nuklearni reaktor.

Rat za vodu

2006-08-07T11:07:00.000+02:00

U Londonu se od kraja jula odigrava neobični rat vodom - više od 100 "boraca" naoružanih vodenim pištoljima jure svoje žrtve, uz obavezu da svake nedelje pokušaju da izvrše bar jedno "ubistvo". Ova višenedeljna bitka zadaje glavobolju londonskoj policiji koja mora da napravi razliku između šaljivdžija - učesnika igre i osoba koje predstavljaju bezbednosnu pretnju. Rat zbog vode, međutim, predstavlja znatno ozbiljniji problem u svetu, a analitičari su već izdvojili mesta na kojima je voda posebno osetljivo pitanje zbog kojeg se u svakom trenutku može rasplamsati sukob, preneo je Rojters.Sa Tibeta u Indiju i Pakistan preko kašmirskih planina i dolina, koje su već i same predmet sporenja dve zemlje, teku reke i predstavljaju izvor čestih nesuglasica. Pakistan i Indija su još 1960. godine potpisali Sporazum o vodama reke Ind, kojim je utvrđeno da Indija ima kontrolu nad tri istočne reke - Ravi, Beas i Satledž a Pakistan nad tri zapadne reke - Ind, Dželam i Činab. Indija i Pakistan su u junu ove godine razgovarali o brani Valar koju Indija namerava da izgradi na reci Dželam. Pakistan tvrdi da bi brana omogućila Indiji da uspostavi kontrolu nad rekom, dok Indija naglašava kako joj je brana potrebna za poboljšanje rečnog saobraćaja. Sporovi oko vode jedna su od osam tema Procesa dijaloga između Indije i Pakistana, koji se vodi od 1988. godine. Kada je reč o pravu na korišćenje rečnih voda, Indija ne može da nađe zajednički jezik ni sa drugim susedom - Bangladešom.Bangladeš optužuje Indiju da je branom Faraka, koja je izgrađena na severnoj granici Indije 1974. godine, promenila tok reke Gang bez dugoročnog sporazuma. Bangladeš se žali da zbog Indije ima pristup samo delu voda reke Gang, da nema pristup ni minimumu vodotoka i da je lišen snabdevanja u sušnim godinama. Sa druge strane, Bramaputra, Gang i pedesetak drugih reka koje teku iz Indije ka Bangladešu gotovo redovno izazivaju poplave zbog kojih hiljade stanovnika Bangladeša gube živote ili moraju da se iseljavaju. Reke doprinose i nesporazumima između Izraela, Jordana, Sirije, Libana i Palestine. Reka Jordan, u koju se ulivaju tri reke na granici Sirije i Libana, predstavlja značajan izvor vode za Izrael, Palestinsku teritoriju i Jordan. Sporenja oko promene toka reke u prošlosti su već bila varnica koja je izazvala rat. Bivši izraelski premijer Arijel Šaron tvrdio je da je arapsko-izraelski rat 1967. izbio zbog planova Sirije da okrene tok reke od Izraela, a potom je 2002. upozorio da to pitanje može ponovo da postane izvor ratnih sukoba.Drugu eksplozivnu tačku predstavlja izraelska kontrola nad vodom u pojasu Gaze i na Zapadnoj obali. Izrael tvrdi da Palestinci kradu vodu iz njenih cevi i da su iskopali hiljade ilegalnih bunara. Palestina, sa druge strane, optužuje Izrael da uz pomoć modernih pumpi krade vodu iz njenih podzemnih izvora. Najduža svetska reka - Nil - truje odnose Egipta, Sudana i Etiopije. Nil je glavni izvor vode za devet zemalja: Egipat, Sudan, Etiopiju, Keniju, Ugandu, Tanzaniju, Ruandu, Burundi i Kongo. Egipat i Sudan su 1929. sklopili Sporazum o vodama Nila kojim su utvrdili pravila korišćenja vode. Ovaj sporazum se sada preispituje. Etiopija, sa čije teritorije potiče 80 odsto vode Nila, lani je obznanila da želi da uzima više vode. Etiopija optužuje Egipat da blokira pomoć za projekte navodnjavanja. Egipat, sa druge strane, odgovara da zahtevi za promenom količine vode koja se uzima odgovaraju "objavi rata".Komitet za kontrolu voda Nila sastao se u julu ove godine da razmotri planove Ugande i Tanzanije da koriste Nil za velike hidroelektrane i za projekte navodnjavanja. Reka Eufrat je izvor ozbiljnih nesporazuma Turske, Sirije i Iraka. Eufrat nastaje od reka u istočnoj Turskoj, teče kroz Siriju, spaja se sa Tigrom u Iraku i uliva se u Persijski zaliv. Sve tri zemlje imaju brane na rekama i jedna drugoj osporavaju pravo na korišćenje vode. Turska tvrdi da 90 odsto vode Eufrata potiče sa njene teritorije, i da ima pravo da više koristi reku. Sirija se žali na Tursku i tvrdi da je Jugoistočni anadolijski projekat - niz od 22 brane i 19 elektrana na Eufratu - lišava jedinog pouzdanog izvora tekuće vode. Irak se plaši da dok Eufrat stigne do njene teritorije u njemu neće biti dovoljno vode da podmiri sve potrebe. Irak se takođe buni zbog postojanja sirijske brane Asad, izgrađene 1978. godine. Turska je 1990. godine čak okrenula tok reke od Sirije i Iraka, uz obrazloženje da je to neophodno za testiranje najveće brane Anadolijskog projekta. Posle tri nedelje Turska je ponovo vratila vodotok, u strahu od potencijalnog rata ponovo ujedinjenih Sirije i Iraka.

A-bomb 6

2006-08-06T03:32:00.000+02:00

Video sam ljude gole i potpuno crne od opekotina, čija je koža visila u fronclama, držali su ruke pripijene uz telo, stajali nepomično i izgledali kao da nisu ljudi. U prvom trenutku samo sam želeo da pobegnem, da ih ne gledanm . I danas mi je žao zbog takvog osećanja - seća se Hitoši Takajama, koji je kao 15-godišnjak pukim slučajem preživeo užas Hirošime.U svetu prva atomske bombe (A- bomba) bačena je 6. avgusta 1945. na Hirošsimu, po naređenju koje je dan ranije izdao tadašnji američki predsednik Hari Truman, uveren da će to doprineti okončanju Drugog svetskog rata. A-bomba je bila deo tajnog projekta "Menhetn" koji se prethodnu godinu razrađivao u SAD.O žrtvama se u tom projektu, verovatno, razmišljalo kao o "kolateralnoj šteti", a A- bomba, snage 13 kilotona, zvana "Mali dečak", izbačena je iz bombardera B-29 sa visine od 9.300 metara, kako bi eksplodirala na 680 metara iznad grada, dovoljno bezbedno za američke pilote, a sravnila je Hirošimu sa zemljom. U krugu od tri kilometra od epicentra eksplozije nestslo je sve u ognju koji se obrušio sa neba. Bio je ponedeljak, jutro posle vikenda, ljudi su se vraćali svakodnevnim poslovima, a onda je u 08:15 po lokalnom vremenu nastala kataklizma. Za samo 16 sekundi detonacije, u gradu koji je u trenutku napada imao oko 250.000 stanovnika, usmrćeno je između 66.000 i 80.000 ljudi, dok je blizu 100.000 teško ozleđeno. Jezgro bombe imalo je temperaturu od nekoliko miliona stepeni Celzijusa. Sve u radijusu od 10 kilometara je razoreno i ozračeno. Struja vazduha, pokrenuta eksplozijom, stvarala je efekat zemljotresa i usisavala sve na svom putu. Oblak u obliku pečurke je dosegao visinu od 12 kilometara. Žrtve atomskog napada na Hirošimu osećaju se i danas. Efekti atomske radijacije su nastavili da odnose žrtve. Stanovnici grada koji su preživeli eksploziju bili su ozračeni i umirali su u mukama. Teške zdravstvene posledice, genetske promene kroz generacije, nastavljaju da razaraju živote.Prema podacima grada Hirošime iz 2004. ukupan broj žrtava atomske bombe je 237.062 ljudi, a procenjuje se da u Japanu više od 260.000 ljudi i dalje trpi posledice pada prvih A-bombi u svetu jer je, samo tri dana posle Hirošime, ista sudbina zadesila i Nagasaki.Posle tih napada, 15. avgusta, Japan je kapitulirao, što je predstavljalo kraj Drugog svetskog rata u svetu, odnosno ostvarenje Trumanove zamisli."Gospodine predsedniče, mislim da sam uradio ono što mi je rečeno", salutirao je 1948. pred Trumanom pilot Pol Tibets, pukovnik i komandat 12- člane posade aviona koja je na Hirošimu bacila A-bombu. On je taj avion nazvao "Enola Bej" po svojoj majci u znak zahvalnosti što ga je školovala za pilota. Avion je i danas izložen u nacionalnom vazduhoplovno-kosmičkom muzeju kod Vašingtona. Tibets je doživeo 90 godina i nikada, bar kako ponavlja u intervjuima, "nije osetio žaljenje a ni kajanje". Kaže da je, kada mu je poveren zadatak, "znao da će biti ubijeno mnogo ljudi", ali i da će "biti spašeni mnogi životi američkih vojnika", jer "SAD neće morati u invaziju na Japan"."Znao sam da radim pravu stvar i ni u jednom trenutku nisam oklevao da bacim bombu", izjavljuje Tibets koji se, takođe, seća da je u trenutku ekspliozije "jarko svetlo obasjalo kabinu" i da se osetio vazdušni udar "kao nogom u zadnjicu". Avion se tada nalazio na 16 kilometara od centra eksplozije. "Vratili smo se da pogledamo. Grad je bio skriven pod užasnim oblakom koji je ključao i dizao se u vidu pečurke", priča general Tibets, odlikovan za "podvig". A pod tim čudovišnim belim oblakom je nestao grad star 500 godina sa desetinama hiljada ljudi koji su sažeženi i umrli u najvećim mukama!Hirošima je, inače, izabrana za "poligon" u Odeljenju vojne obaveštajne službe SAD, a u "konkurenciji" su bili još Kokura, Nigata i Kjoto, drevna prestonica Japana. "Izbor" američkih obevaštajaca koštao je Hirošimu života. Grad je godinama bio sinonim za smrt, bolest, patnju... U specijalnom saopštenju, objavljenom po "uspešno obavljenom zadatku", Bela kuća je obavestila javnost da je "najveća bomba koja je ikad korišćena u istoriji ratovanja" bačena na "Hirošimu, značajnu japansku vojnu bazu". "To je atomska bomba. Ona koristi fundamentalne sile prirode. Sila iz koje Sunce crpi svoju snagu upotrebljena je protiv onih koji su izazvali rat na Dalekom istoku", pisalo je u saopštenju. Takođe je obelodanjeno da su SAD tokom rata tajno realizovala giganstki atomski projekat. "Rat u naučnim laboratorijama nosio je sudbonosni rizik na isti način kao rat u vazduhu, na moru i kopnu. Danas su SAD pobedile u laboratorijskoj bitki isto kao što pobeđuju u svim ostalim bitkama", pisalo je u saopštenju. Danas SAD, kao atomska sila u svetu, nastoje da spreče druge da imaju atomsko oružje (Iran, Severna Koreja), a današnji Japan je zemlja koja koristi nuklearnu energiju i gde se od 1970-tih razmišlja i o nuklearnom oružju. Obe zemlje, a ni svet, kao da nisu izvukli pouke iz kataklizme Hirošime i raziornoj moći A-bombi.U svetu su posle hidrogenskih napravljene neutronske bombe i još mnogošta iz arsenala nuklearnog oružja koji je danas dovoljno razoran da uništi (čak više puta!) sav život na Zemlji. Od Hirošime do danas broj žrtava ispuštanja radioaktivnih materija u životnu sredinu, nuklearnih proba i akcidenata (Ostrvo tri milje, Černobil i drugi) kreće se od 50.000 do 500.000 osoba. Jedan od simbola današnje Hirošime je javni časovnik koji se zaustavio u 8:15 časova, u trenutku atromske eksplozije, a na nultoj tački udara je izgrađen Memorijalni mirovni centar "Hirošima" sa velikim tradicionalnim japanskim obeležjem za grob. Svake godine tačno u 08:15 časova ujutru u Hirošimi su sve misli upućene želji da se nikada više i nikome ne dogodi A-bomba.

A-bomb - kako napraviti 2 ?

2006-08-06T03:29:00.000+02:00

Ako neka zemlja hoće da napravi atomsku bombu potrebeno joj je pre sve svega sledeće: atomski materijal koji može da se cepa i koristi za oružje - dakle uranijum ili plutonijum.Jer ako se na jednom mestu nadje dovoljno plutonijuma ili uranijuma, počinje lančana rekacija- dešava se nuklearna eksplozija. Stručnjaci kao što je Gec Nojnek sa insituta za istraživanje mira i bezbdnosnu poltiku univerziteta u Hamburgu govore o kritičnoj masi koja se mora dostići:«Sve s obzorom o kojem tipu bombe se radi, njenu razornu snagu i dizajn - potrebno je od 20 do 50 kilograma uranijuma.A što se tiče plutonijuma dovoljno je od 6 do 8 kilograma.U suštini , za pravljenje oružja potrebano je materijala veličine manje bejzbol loptice ili veceg grejapfruta. Dakle, nije potrebno mnogo materijala, da bi se napravila bomba razornija od one koja je bačena na Hirošimu.»Atomska bomba je u principu jednostavne gradje.Sastoji se od uranijumske šipke koja tačno pasuje u cilinder koji je takodje od uranijuma.Ništa od toga, dakle ni šipka nitii cilinder ne poseduju kritičnu masu i ne mogu da eksplodiraju samo od sebe.Da bi doslo do eksplozije potreban je upaljac ,hemisjki upaljac koji ispali šipku u cilindar. Time se prelazi se granica krične mase i bomba eksplodira.Zvuči jednostavno ...Medjutim u praksi ,pravljnje atomske bombe je komplikovan poduhvat.Ipak, prvi i najteži korak je – dobijanje uranijuma ili plutonijuma koji mogu da se koriste za oružje .Kod uranijuma problem leži u tome što on u prirodnom stanju ne može da se koristi - od njega ne može da se pravi oružje jer se sastoji od dve različite vrste:99,3 odsto prirodnog uranijuma čini uranijum 238 i to je jedna relativno stabilna varijanta koju je veoma teško cepati i koja se ne može koristiti ni za proizvodnju šipki niti cilindara. Vojni materijal je uranijum 235 a njega u prirodnom uranijumu ima samo u tragovima, 0,7 odsto.To znači da je za atomsku bombu potrebno povećati koncentraciju uranijuma 235 – stručanjci govore o obogaćivanju uranijuma.Taj proces se odvija u kompleksnim postrojenjima koje se zovu centrifuge.Centrifuge rotiraju ogromnom brzinom više hiljada puta u sekundi. Odlučujuće za ovaj proces je to da je uranijum 238 nešto malo teži od uranijuma 235. Tako se u centrifugi uranijum 238 skuplja u spoljnom delu dok 235 ostaje uunutršnjem delu – u svakom slučaju dolazi do razdvajanja. I samo ako je centrifuga dovoljno dugo u pogonu dobija se potreban mešavina – 10 procenata uranijuma 238 i 90 procenata uranjiuma 235.Visoko obogaćeni uranijum – tako se stručno zove ove mešavina –može da se koristi za oružje.I drugi nuklearni eksloziv, plutonijum, nije lako dobiti:«Ako se uranijum ,koji se inače koristi kao gorivo u reaktorima, stavi u reaktor, i potom rekator stavi u pogon samo na kratko – onda se u grorivu reaktora dobije plutinijum. Taj plutonijum se pod odredjenm islovima može iskosritit za pravljenje atomske bombe.»Ali problem je što se plutonijum mora odvojiti od sagorelih gorivnih elemenata i za to je potrebno raspolagati komlikovanom tehnikom....

A-bomb 5

2006-08-06T03:26:00.000+02:00

"Najveći i najgrozniji od svih ratova je okončan ove nedelje, uz eho jednog ogromnog događaja - događaja koji je toliko veliki da je, u poređenju sa njim, sam rat poprimio mali značaj. Svest o pobedi ispunjavaju koliko radost i zahvalnost, toliko i tuga i sumnja", Time Magazine (20. avgust 1945)Emiko Okada je imala osam godina i igrala se u dvorištu sa dvoje svoje male braće kada je svetlost zaslepila. Potom je usledila tutnjava i Emiko se od eksplozije onesvestila. Kada je došla sebi, prisećala se kao da je "osećala da je sunce palo na mene". Njena braća su jaukala kraj nje, sa telima prekrivenim opekotinama. Bilo je to 6. avgusta 1945. u japanskom gradu Hirošima. Susedi su se teturali, goli i sa kožom koja im je visila poput dronjaka. Leševi su prekrivali ulice...Procenjuje se da je momentalno ubijena trećina od oko 350.000 žitelja grada, uključujući i pripadnike imperijalne armije i regrute iz Koreje. Mnogo hiljada ljudi je narednih godina umrlo od radioaktivnog trovanja. Bomba je pretvarala staklo u tekućinu, zgrade u prah, a ljudi su bili puke senke utisnute na ruševinama. "Pala je crna kiša. Ličila je na naftu", prisećao se tada devetogodišnji Seiko Komacu.Kiša ruševinaPre toga, niko nije obraćao pažnju na udaljeni zvuk tri američka bombardera B-29 koji su kružili u visini. Jedan od njih je bio "Enola Gej", koji je u 8,15 časova bacio jednu bombu od pet tona koja je izazvala "kišu ruševina", kakvu je predsednik SAD Hari Truman obećao ukoliko se Japan ne preda. Dok se "Enola Gej" okrenula ka jugu, na dugom putu kući, jedan od članova posade Teodor (Dač) Van Kirk se prisećao da je "neko rekao - a i ja sam isto mislio - 'Ovaj rat je gotov'".Tri dana kasnije, drugi japanski grad Nagasaki je bio uništen još jednom atomskom bombom. Osam dana posle Hirošime, 14. avgusta, Japan je proglasio bezuslovnu predaju koja je potpisana na američkom bojnom brodu "Misuri" u Tokijskom zalivu 2. septembra 1945.Drugi svetski rat je bio istinski globalni sukob sa mnogim odlikama, neizmernim ljudskim patnjama, žestokom indoktrinacijom i korišćenjem novih oružja - atomska bomba je bilo poslednje. Rat je počeo 7. jula 1937. u Aziji, japanskom invazijom na istočnu Kinu, i 1. septembra 1939. napadom nacističke Nemačke na Poljsku. U narednim godinama u rat je uvučena većina zemalja sveta. U Evropi je okončan 8. maja 1945. predajom Nemačke, ali je nastavljen u Aziji dok Japan nije poražen.Približno je između 55 i 57 miliona ljudi izgubilo život. U to su uključene milionske žrtve dela genocida, poput Holokausta i eksperimenata koje je u kineskoj oblasti Pingfan vršila japanska jedinica 731 generala Iši Široa.Privredni kolapsNa kraju Dugog svetskog rata privreda u Evropi je bila u kolapsu, sa razorenih 70 odsto industrije. Mnogi od najvećih gradova na kontinetu bili su u ruševinama, milioni ljudi bez doma, a šteta naneta poljoprivredi je značila da je mnogim delovima Evrope pretila glad.Podjednako važan za ukupnu industriju bio je neostatak uglja, pojačan sa nekoliko hladnih zima zbog kojih su se u nezagrejanim stanovinama u Nemačkoj stotine ljudi smrzle. Naročito je bila pogođena transportna infrastuktura, pošto su železnica, mostovi i putevi bili glavne mete vazdušnih napada, dok su mnogi trgovački brodovi potopljeni.Ni jedan od tih problema nije mogao da bude lako i brzo rešen, pošto su zemlje zahvaćene ratom sva državna sredstva potrošile na njegovo vođenje. Vladala je i moralna kriza, jer Evropljani nisu mogli da shvate kako je zapadna civilacija mogla da iznedri koncentracione logore i atomske bombe.OpomenaPosle 60 godina od prve atomske bombe, čovečanstvo može da kaže kako je protekli period bio ipak ispunjen razumom, kombinovanim sa obiljem sreće. Jer, osim druge bombe na Nagasaki, više niko u ljutnji nije potegao za nuklernim oružjem. Mada, čovečanstvo je u nekoliko situacija bilo blizu kataklizme...Krajem 1945, Pentagon je već sačinio listu gradova i baza u Sovjetskom Savezu. Ti ciljevi su užurbano razmatrani u vreme krize nastale kada je 1947. Crvena armija blokirala Berlin. No, razumnije glave su prevladale. Tvrdi se da je jedan od takvih bio američki predsednik Dvajt Ajzenhauer, bivši komandant savezničkih snaga u Evropi na kraju Drugog svetskog rata. On je 1954. stavio veto na predloge Pentagona i Stejt departmenta da tri taktička nuklearna oružja budu upotrebljena protiv jedinica severnovijentamskog oslobodilačkog pokreta koji se spremao da nanese težak poraz francuskim kolonijalnim snagama kod Dijen Bijem Fua.Ruski istoričari sada obelodanjuju da je čovečanstvo bilo na ivici nuklearnog rata i 1956. Tada, čini se, sovjetski vođa Nikita Hruščov nije pretio "praznom puškom" kada je upozorio da će rakete "kišiti" po Velikoj Britaniji i Franuskoj ukoliko one ne okončaju vojnu okupaciju Sueckog kanala koji je upravo nacionalizovao Egipat. Izgleda da je, međutim, najopasnije bilo nadgornjavanje SAD i SSSR u vreme tzv. kubanske raketne krize 1962. U jesen te godine, SSSR je porekao da je instalirao nuklearno oružje na Kubi, samo 150 kilometara daleko od SAD.Bilo je i drugih ožiljaka, od kojih je veoma ozbiljan bio onaj u jesen 1983, kada je rukovodstvo u Kremlju, uznemireno retorikom predsednika Ronalda Regana o sovjetskoj "Imperiji zla", precenilo obaveštajne podatke. Tako je protumačeno da se iza uobičajenih NATO manevara "Operacija vešti strelac" krije predupređujući nuklearni udar. Lovci sa nuklearnim oružjem su stavljeni u stanje visoke borbene pripravnosti, sa motorima uključenim na pistama u Istočnoj Nemačkoj, a sedištima tajne službe KGB u Evropi je poslata poruka "Munja", da se osiguraju od očekivanog napada sa Zapada.No, nuklearne krize nisu bile vezane samo za supersile. U oktobru 1973, dok su egipatske trupe prodirale preko Suecko kanala, a dve sirijske oklopne divizije krčile put na Golanskoj visoravni, izraelski ministar odbrane Moše Dajan se uspaničio i poslao poruku vladi i zapovedniku ratnog vazduhoplovstva da se "ruši treći hram". Bila je to šifra da Izrael odmah pripremi za upotrebu svoje nuklearno oružje kako bi sprečio poraz.Takođe su mnogoljudne države Indija i Pakistan u proteklih sedam godina u dva navrata bile na ivici rata, verovatno i nuklearnog. Otuda je sa olakšanjem u međunarodnoj zajednici primljen sporazum koji su te dve države postigle ovih dana o uspostavljanju uzajamnih mera izgradnje poverenja i kontrole kako bi bile sprečeno slučajno nuklearno utrkivanje.No, nove nuklearne pretnje se pojavljuju iz Irana i Severne Koreje. I mada ima obećavajućih znakova da će diplomatija možda ublažiti krizu oko nuklearnog programa poslednje staljinističke države Demokratske Narodne Republike Koreje, a da je Islamska Republika Iran dalje od proizvodnje delotvornog nuklearnog oružja nego što se mislilo, izgledi za širenje kaskade nuklearnog oružja su i danas veoma veliki.Šest decenija posle Hirošime i 14 godina posle implozije Sovjetskog saveza veliko pitanje sa kojim su suočeni stratezi i čitavo čovečanstvo nije da li postojeće nuklearne sile mogu da organizuju nuklearne snage, već kako da širenje nuklearnog oružja ne izmakne kontroli.Nikada više?• 160.000 ljudi poginulo je kada je 6. avgusta 1945. bomba bačena u 8:15 ujutru na Hirošimu, a 77.062 osoba je preminulo kasnije• 27 milijardi dolara potroše SAD svake godine na nuklearna oružja i srodne programe• 11.000 aktivnih, efektnih nuklearnih bombi ima danas u svetu. SAD poseduju 6.390, Rusija 3.242, a Velika Britanija 200• Oko 35.378 km2 je teritorija koju SAD koriste za nuklearne baze i postrojenja• 5 država sa priznatim nuklearnim statusom: Kina, Francuska, Rusija, Velika Britanija, SAD• 4 druge države za koje je poznato ili se zna da poseduju nuklearno oružje: Indija, Izrael, Pakistan, Severna Koreja• 1 ostrvo koje je isparilo u nuklearnim testovima: Elegulab, Mikronezija, 1952• Oko 34,5 kg teško, 76 cm dugačko i 28 cm u prečniku (na najširem delu), mere su "Dejvija Kroketa", najmanjeg američkog nuklearnog oružje ikada proizvedenog• 40 država ima tehničke mogućnosti za proizvodnju nuklearnog oružja• 30.000 kazahstanskih vojnika služilo je u Semipalatinsku, zoni za nuklearne probe u SSSR. Tamo je između 1945. i 1991. izvedeno 456 nuklearnih proba, a najviše njih 100 su danas još uvek živi• 200 - procenjeni broj nuklearnog oružja koje poseduje Izrael• 0 - procenjeni broj nuklearnog oružja koje poseduju arapske države• 150 - procenjeni broj nuklearnog oružja koje poseduje Indija• 75 - procenjeni broj nuklearnog oružja koje poseduje Pakistan• 100.000 ljudi je još 1984. bilo učlanjeno u kampanju za nuklearno razoružanje (CND)• 40.000 ljudi je trenutno učlanjeno u CND• 900 godina - vreme koje će biti potrebno radioaktivnim elementima u Prijapatu, blizu Černobila, da se raspadnu do bezbednih nivoa posle katastrofe od pre 19 godina

A-bomb 4

2006-08-06T03:20:00.000+02:00

A-bomb - kako napraviti ?

2006-08-06T03:14:00.000+02:00

Osnovni materijai bilo u civilnim, bilo u vojnim nuklearnim programimaje uranijum, koji se dobija iskopavanjem. lako se u prirodi uranijum pojavljuje svuda po svetu, na veoma malo mesta je pronađen koncentrisan u većim količinama. Glavni proizvođači su: - Australija, - Kanada, - Kina, - Kazahstan, - Namibija, - Niger, - Rusija i - Uzbekistan. Kad se određeni atomi uranijuma razbiju u lančanoj reakciji, dobija se energija. Taj proces se zove nuklearna fisija. Ona najbolje funkcioniše ako se koriste izotopi fatomi sa istim atomskim brojem ali sa različitim brojem neutrona) uranijuma 235 ili plutonijuma 239. Uranijum 235 ima sposobnost da razbijen, u lančanoj reakciji, proizvode energiju u obliku toplote. Pri razbijanju atoma uranijuma 235 (U235), oslobađaju se dva do tri neutrona. U prisustvu drugih atoma U235, neutroni se sa njima sudaraju izazivajući njihovo razbijanje i oslobađanje njihovih neutrona. Nuklearna reakcija javlja se samo ako ima dovoljno atoma U235, što omogućava samoodrživu lančanu reakciju. Ipak, na svakih hil jadu atoma uranijuma iz prirode, nalazi se svega sedam atoma U235. Jednom izvađen, sirovi uranijum se u mlinu melje u fini prah, koji se zatim pročišćava i učvršćuje u takozvani žuti kolač. On se sastoji od 60 do 70 odsto uranijuma i emituje radijaciju. Osnovni zadatak naučnika je da povećaju broj atoma uranijuma 235, u procesu koji se zove obogaćivanje. To se postiže tek kada se kotač, zagrevanjem na 64 stepena celzijusa, pretvori u gas. Uobičajena procedura je gasna centrifuga - proces u kome se gas okreće u cilindričnoj komori velikom brzinom, što dovodi do odvajanja uranijuma 238 od U235. Gušći uranijum 238 pada na dno komore odakle se izvlači, dok se U235 grupiše ka centru i skuplja. Izvučeni uranijum 238 sada se zove osiromašeni uranijum i toje komad teškog i blago radioaktivnog materijala koji se koristi za izradu protivoklopnih projektila.Zadatak konstruktora nuklearnih bombi je da stvore kritičnu masu koja će obezbediti samoodrživu lančanu reakciju, i iz koje će se osloboditi ogromne količine toplote. To se postiže na taj način što se manja količina izotopa ispaljuje u veću masu, čime se izaziva nuklearna eksplozija. I potrošene palete obogaćenog uranijuma iz nuklearnih elektrana mogu se iskoristiti za pravljenje oružja.Njihovim rastvaranjem u azotnoj kiselini dobija se 96 odsto uranijuma, tri odsto visoko radioaktivnog otpada i jedan odsto plutonijuma koji se može iskoristiti kao gorivo za takozvanu plutonijumsku bombu, Ona je još lakša za proizvodnju i potrebnoje svega četiri kilograma plutonijuma da bi se dobilo gorivo za bombu. Bojeva glava se sastoji od plutonijuma savijenog u sferu, obloženog materijalom koji odbija neutrone i vraća ih u proces fisije. Plutonijum se dobija neuporedivo lakše nego obogaćeni uranijum, a postrojenje je moguće napraviti u najobičnijoj stambenoj zgradi. Zbog toga analitičari veruju bi bolje organizovane terorističke grupe, uz adekvatno novčano obezbeđenje, relativno lako mogle da dođu do nuklearnog eksploziva.

2006-08-06T03:08:00.000+02:00

Američki astrofizičar Filip Morison, koji je učestvovao u izradi prve atomske bombe, pre nego što se posvetio borbi protiv trke u naoružanju, umro je u 89. godini avgusta 2005.god. , saopštio je Tehnološki institut u Masačusetsu, gde je radio mnogo godina. Morison je na zadnjem sedištu automobila preneo prvu plutonijumsku bombu iz laboratorije u Los Alamosu do Novog Meksika, gde je prvi put testirana 1945. godine. U to vreme je bio jedan od fizičara koji su radili na projektu "Menhetn", zajedno sa profesorom Robertom Openhajmerom.. Morison je, potom, otišao na ostrvo Tinijan, na Pacifiku, gde je radio na sastavljanju bombe koja je bačena na Hirošimu. On je kasnije posetio ovaj japanski grad radi procene posledica. Posle rata, postao je aktivan u borbi protiv širenja nuklearnog naoružanja, pre svega u okviru Američke federacije naučnika, čiji je jedan od članova bio i Albert Ajnštajn. Poslednje decenije svog života posvetio je proučavanju radiologije, kosmičkog zračenja, gama zraka, astrofizike i kosmologije. Svoja otkrića približio je publici tv serijom snimljenom i prikazanom krajem osamdesetih godina prošlog veka.

A-bomb 3

2006-08-06T03:03:00.000+02:00

Menhetn projekt
Nobelovci A. Kompton i E. Lorens inicirali su američki Menhetn projekt za izgradnju atomske bombe U Americi su u projekt izgradnje atomske bombe, tzv. Manhatn projekt, bili uključeni brojni naučnici različitih struka. Mnogi od njih su, do uključenja u realizaciju projekta, već bili dobitnici Nobelovih nagrada, a docnije su ih dobili i mnogi drugi koji su na njemu sarađivali, što ukazuje da je u ovaj vojni projekt bio uključen krem tadašnje američke nauke. Artur Kompton (1892-1962), severnoamerički fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1927. godine, od 1941. godine je bio na čelu Komiteta nacionalne akademije nauka koji je proučavao vojne aspekte atomske energije. Sa američkim nobelovcem Ernestom Lorensom (1901-1958), inicirao je tzv. Menhetn projekt za izgradnju atomske bombe. Kompton je bio čovek dubokih religioznih shvatanja pa je protiv svoje volje preduzeo rad na projektu izgradnje atomske bombe i to samo u nadi da bi atomska bomba mogla doprineti brzom završetku rata i sprečiti nepotrebno prolivanje krvi i patnje naroda. Od 1942. do 1945. godine Kompton je bio direktor metalurške laboratorije Univerziteta u Čikagu, u kojoj je bila ostvarena prva atomska lančana reakcija, što je označeno kao prvi korak ka izgradnji atomske bombe. Za ovo je najznačajniju ulogu imao italijanski nobelovac Enriko Fermi. Bio je jedan od glavnih pokretača ideje da se u SAD krene sa realizacijom programa izrade atomske bombe. Fermi je iskoristio svoja evropska istraživanja i otkrića u domenu nuklearnih reakcija izazvanih neutronima, da u Americi na Kolumbija Univerzitetu ponovi eksperimente bombardovanja urana sporim neutronima i izazove lančanu nuklearnu reakciju. Decembra 1942. godine je u tzv. "atomskoj peći" ostvarena kontrolisana lančana reakcija cepanja urana. Time je pokazana mogućnost da u tzv. nekontrolisanoj reakciji cepanja uranovih jezgara oslobođena energija može da se iskoristi za izgradnju atomske bombe. U projektu izrade takve bombe Fermi je imao i te kako značajnu ulogu. Od 1942. do 1946. godine na projektu atomske bombe bili su angažovani brojni američki najelitniji stručnjaci, od kojih su u sledećim decenijama mnogi dobili Nobelove nagrade. To su američki fizičar Oven Čemberlen (rođen 1920. godine), koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1959. godine, zatim Džejms Rejnvoter (1917-1986) koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1975. godine, pa Vel Fič (rođen 1923. godine) jedan od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 1980. godine. Jedan od naučnika koji je bio nobelovac pre početka realizacije Menhetn projekta bio je Harold Juri (1893-1981), američki hemičar, profesor na više severnoameričkih univerziteta (Baltimor, Čikago, San Diego, Njujork). Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1934. godine za otkriće deuterijuma. Za vreme Drugog svetskog rata imao je važnu ulogu u Menhetn projektu razvivši metode izdvajanja urana 235 u industriji, kao i metode industrijskog dobijanja teške vode. Tokom dve godine Drugog svetskog rata, na maseno-spektrografskom odvajanju uranovih izotopa radio je i M. Vilkins, docniji nobelovac iz oblasti fiziologije i medicine. Pod rukovodstvom je H. Jurija, na projektu izdvajanja izotopa učestvovala i Marija Gepert-Majer, takođe budući dobitnik Nobelove nagrade za fiziku. Američki nuklearni hemičar i laureat Nobelove nagrade za hemiju Glen Siborg je u okviru projekta izgradnje atomske bombe radio na industrijskoj proizvodnji plutonijuma, veštačkog transuranskog elementa koji je izolovan iz fisionih produkata nastalih tokom rada nuklearnog reaktora. Plutonijum je bio iskorišćen kao nuklearni eksploziv u atomskoj bombi koja je bačena na Nagasaki avgusta 1945. godine. Sem plutonijuma, čiji je redni broj 94 u Periodnom sistemu elemenata Siborg je sa saradnicima otkrio i druge transuranske elemente: americijum (redni broj 95), kirijum (96), berklijum (97), kalifornijum (98), ajnštajnijum (99), fermijum (100) mendeljevijum (101) i nobelijum (102). Po njemu je veštački transuranski element s rednim brojem 106 dobio naziv "siborgijum". Za otkrića u hemiji transuranskih elemenata Glen Siborg je sa američkim nuklearnim fizičarem Edvinom Makmilanom (1907-1991) dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1951. godine. Makmilan je 1940. godine izolovao prvi transuranski element neptunijum (s rednim brojem 93) nastalim kao proizvod radioaktivne transmutacije urana 239. Tokom Drugog svetskog rata, pre uključenja u rad projekta izgradnje atomske bombe, Makmilan je radio na istraživanju radara i sonara. Alvarez Luis (1911-1988), severnoamerički fizičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1968. godine za otkriće rezonantnih čestica (subatomske čestice ekstremno kratkog života reda veličine 10-22 sekundi) koje se pojavljuju samo prilikom visoko energijskih nuklearnih sudara. Tokom rada u Masačusetskom institutu za tehnologiju bio je u okviru vojnih projekata angažovan na istraživanju mikrotalasnog radara i mikrotalasnih farova koji se korite za kontrolu sletanja i prizemljenja aviona, razvio je metodu bombardovanja ciljeva iz vazduha korišćenjem radarskih lokatora. Učestvovao je u projektu izgradnje atomske bombe i konstruisao komplikovani i precizni mehanizam aktiviranja bombe. Ovaj mehanizam tzv. upaljač je najkomplikovaniji deo atomske bombe, jer treba da je aktivira u milionitom delu sekunde. Konstruisao je i uređaje za merenje snage atomske eksplozije. Interesantno je pomenuti i radove L. Alvareza iz 1980. godine, sa sinom Valterom, geologom. Oni su pronašli da su neki slojevi gline bogatiji sadržajem iridijuma. Procenjeno je da su po starosti ti slojevi na granici između geoloških epoha mezozoika i kenozoika, odnosno da su formirani pre 66,4 miliona godina. Zaključili su da iridijum u tim slojevima gline potiče iz asteroida ili komete, koji su se sudarili sa Zemljom. Taj sudar je prouzrokovao katastrofu i prašina koja se godinama zadržala u Zemljinoj atmosferi dovela je do klimatskih promena, između ostalog i iščeznuća dinosaurusa. Iako je ova teorija Alvarezovih ostala kontroverzna, stimulisala je niz novih istraživanja. Da se nije slagao sa fašističkom politikom Musolinija, kao i rasističkim progonima u Italiji, veoma ugledan i uspešan italijanski fizičar nobelovac Enriko Fermi (1901-1954) indirektno je pokazao. Naime, posle primanja Nobelove nagrade za fiziku, 1938. godine, nije se vratio kući u Rim. On je sa familijom otputovao iz Stokholma u SAD i tamo nastavio veoma plodnu i značajnu naučnu karijeru, dajući značajne doprinose kako teorijskoj tako i eksperimentalnoj fizici. Fermi je bio nagrađen za otkriće veštačkih radioaktivnih elemenata dobijenih neutronskim ozračivanjem. Najpoznatiji je po veoma aktivnom učešću u Manhatn projektu izgradnje atomske bombe. Smatraju ga jednim od "arhitekata" nuklearnog doba. Predskazivao je da će neki od veštačkih radioizotopa biti moderno i uspešno sredstvo u borbi protiv karcinoma. Za njegove zasluge u fizici i hemiji, jedan od veštačkih transuranskih elemenata (sa rednim brojem 100) nazvan je fermijum. Enriko Fermi, crnooki temperamentni naučnik, omalenog rasta, smatra se uz Galileja i Voltu najvećim italijanskim fizičarem svih vremena. I italijanski naučnik Emilio Segre (1905-1983), jedan od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 1959. godine, za otkriće antiprotona, slično svom zemljaku Enriku Fermiju, emigrirao je u Ameriku 1938. godine posle jedne službene posete inostranstvu. Segre je time iskazao svoje neslaganje sa Musolinijevim fašističkim režimom u Italiji. Segre je 1937. godine nuklearnom reakcijom sintetizovao hemijski element tehnecijum koji se ne nalazi u prirodi, a nekoliko godina docnije i drugi element astat, koji se takođe ne nalazi u prirodi. Treći element, koji je sintetizovao sa svojim saradnicima pripada tzv. transuranskim elementima. Taj element je plutonijum. Njegov izotop plutonijum 239 je fizibilan, slično uranu 235, upotrebljen kao nuklearni eksploziv u atomskoj bombi bačenoj na Nagasaki 9. avgusta 1945. godine. Godine 1974. Segre se vratio u Italiju. Jedan od najznačajnijih fizičara 20. veka, danski nobelovac Nils Bor je 1939. godine, u znak podrške Finskoj u ratu sa SSSR, poklonio finskoj vladi svoju zlatnu Nobelovu medalju. Od 1940. godine, posle okupacije Danske od strane Nemačke, Borov rad u Kopenhagenu je zamro. Zbog pretnje da će biti uhapšen zbog javno izražavanog antinacističkog opredeljenja, Bor je sa familijom 1943. godine pobegao ribarskim brodićem, prvo u Švedsku, a zatim avionom prebačen u Veliku Britaniju. To bekstvo je organizovao danski pokret otpora. Posle višemesečnog boravka, iz Velike Britanije su Nils Bor i njegova familija otputovali u SAD. Nils Bor i jedan od njegovih sinova, Age Bor (rođen 1922. godine), koji je nastavio očevu karijeru i 1975. godine bio jedan od dobitnika Nobelove nagrade za fiziku, uključili su se u projekat izrade nuklearne bombe. Kada je Nils Bor stigao u Los Alamos, rukovodilac Manhatn projekta izrade atomske bombe ga je više časova upoznavao sa propisima o čuvanju tajni i obaveštavao šta sme, a o čemu ne sme da govori. Bor je sve vreme u znak odobravanja i saglasnosti klimao glavom. Međutim, bilo mu je teško da se drži propisa o čuvanju tajni, pa je već posle nekoliko minuta pošto se rastao od rukovodioca projekta pričao o svemu onome što je obećao da neće pričati. Postoji i još jedna priča o Borovom nepridržavanja propisa. Naime, radi tajnosti Bor je u Los Alamosu imao konspirativno prezime Beker. Jednom prilikom u liftu je sreo suprugu svog kolege. Ne znajući da se ona razvela, on ju je upitao: "Jeste li vi gospođa Halban?", na šta mu je ona oštro ogovorila: "Varate se, sad se prezivam Placek". Ali, kada ga je bolje pogledala, iznenađeno je rekla: "O, pa to ste vi profesore Bor!". Na to je Bor, stavljajući prst na usta, odgovorio smešeći se: "Varate se gospođo, ja se sada prezivam Beker". Iako je učestvovao u projektu izgradnje atomske bombe, Nils Bor se zalagao za međunarodnu kontrolu ovog oružja, kao i kontrolu primene nuklearne energije uopšte. Njegovi napori su urodili plodom, jer je njegovim zalaganjem i zalaganjem mnogih drugih naučnika i političara, održana 1955. godine u Ženevi Prva inaternacionalna konferencija o mirnodopskoj primeni atomske energije. On je veoma mnogo doprineo i formiranju Evropskog saveta za nuklearna istraživanja. Bor je i prvi dobitnik američke nagrade "Atomi za mir" koja mu je dodeljena 1957. godine. U znak sećanja na njegove doprinose atomskoj fizici jednom od veštačkih, transuranskih elemenata (sa rednim brojem 107) dat je naziv borijum. p.s.Albert Ajnštajn, živeći u Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata, učestvovao je u nemačkim ratnim naporima, iako je bio pacifista i protivnik rata. Pristao je da učestvuje u proračunima potrebnim za konstruisanje aviona koji bi trebalo da pri istom otporu vazduha dobije veći potisak. Ajnštajn je hvalio zadivljujuće pronalaske nemačkih naučnika koji su tokom Prvog svetskog rata, zbog blokade morskih puteva, uspeli da nedostajuće sirovine nadomeste stvaranjem alternativnih materijala. Istovremeno je i kritikovao nemačke militarističke krugove. Dolaskom nacista na vlast u Nemačkoj, u znak neslaganja sa progonom Jevreja, jer je i sam bio Jevrejin, dao je ostavku na mesto u Nemačkoj akademiji nauka u Berlinu i emigrirao u SAD. Na Univerzitetu u Pristonu bio je profesor. U Drugom svetskom ratu, kada je živeo u SAD, preduzeo je ponovo vojne naloge istraživanja. On je 2. avgusta 1939. godine, u svom čuvenom pismu američkom predsedniku Ruzveltu naglasio potrebu da se američki eksperti podstaknu na istraživanje mogućnosti izrade atomske bombe. Docnije, kad su ga označavali kao "oca atomske energije i atomske bombe", Ajnštajn je to poricao govoreći da je njegov udeo bio indirektan. Izjavljivao je da je njemu bila poznata opasnost koja preti čovečanstvu od nuklearnog oružja. Strah da bi Nemci tokom Drugog svetskog rata mogli da dođu do nuklearne bombe podstakla je Ajnštajna da napiše navedeno pismo Ruzveltu, jer mu je bilo poznato da je u hitlerovskoj Nemačkoj, između ostalih poznatih fizičara, i nobelovac Verner Hajzenberg zadužen za izgradnju nuklearnog reaktora, što bi bio prvi korak ka stvaranju atomske bombe. Nemački naučnik Oto Han, koji je 1944. godine nagrađen Nobelovom nagradom iz hemije za otkriće fisije, bio je u nemačkoj vojsci od prvih dana rata 1914. godine. Kao rezervni podnarednik bio je prvo u pešadiji a zatim, kad je unapređen u oficirski čin, prekomandovan je u jedinicu za vođenje hemijskog rata. U toku Drugog svetskog rata bio je angažovan u nemačkom projektu izgradnje atomske bombe. U Hitlerovoj Nemačkoj za istraživanja mogućnosti primene nuklearne energije u vojne svrhe bili su zaduženi brojni nemački nuklearni fizičari, među kojima su bili i nobelovci Verner Hajzenberg, Valter Bote (1891-1957), koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1954. godine, zatim Oto Han, koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1944. godine za otkriće fisije urana, kao i mnogi drugi koji nisu bili dobitnici Nobelovih nagrada. Interesantno je da je Oto Han u Nemačkoj iz novina saznao da je dobio Nobelovu nagradu za otkriće fisije. Po nju nije mogao da ode zbog zabrane Hitlerovog režima da nemački naučnici primaju ovu nagradu. Pošto je 1945. godine bio u internaciji sa drugim nemačkim nuklearnim naučnicima, nagradu je primio 1946. godine, ali u pratnji dvojice oficira britanske obaveštajne službe.Prema kazivanju Vernera Hajzenberga u autobiografskom delu "Deo i celina", objavljenom 1969. godine, a kod nas prevedenom pod nazivom "Fizika i metafizika", Oto Han je očajavao zbog toga što je fisija urana, njegovo najveće naučno otkriće doprinelo stvaranju atomske bombe i tako nosilo ljagu stravične katastrofe. S druge strane, poznati nemački nuklearni fizičar Valter Gerlah je uspeh saveznika smatrao neuspehom nemačke nauke da prva izgradi atomsku bombu, a sebe odgovornim za taj poduhvat, jer je bio organizacioni rukovodilac nemačkog projekta urana i ovlašćeni punomoćnik za nuklearnu fiziku. Britanska obaveštajna služba, koja je bez znanja interniranih naučnika prisluškivala i snimala njihove razgovore, zaključila je da Hajzenberg nije hteo da izgradi atomsku bombu. Kako bi se Hajzenberg i njegovi saradnici ponašali da su dobili naređenje da najhitnijim putem dođu do nuklearne bombe – niko ne zna. Srećom, nemačke vođe nikad nisu shvatale pun značaj nauke i zato nisu forsirale nemački projekat urana. Hitler je modernu fiziku i Ajnštajnovu relaciju o ekvivalentnosti mase i energije: E=mc2 smatrao "jevrejskom mahinacijom". Povodom Ajnštajnovog teorijskog zaključka da se masa može pretvoriti u energiju i da jednom gramu mase odgovara energija od 25 miliona kilovat-časova, Hitler je rekao da se tome ne može verovati. Možda je i to bio razlog što hitlerovska Nemačka nije dala dovoljno sredstava za gradnju nuklearnog reaktora koji proizvodi energiju, što bi bio korak ka realizaciji atomske bombe. Oto Han je posle rata izjavio da, iako voli svoju zemlju, sabotirao bi nemačka nastojanja da se do atomske bombe dođe. Tokom Prvog svetskog rata Oto Han je bio angažovan na raznim evropskim frontovima kao specijalista za korišćenje hemijskih ratnih sredstava. Istovremeno je na protivničkoj strani američki biohemičar Džon Nortrop (1891–1987) i jedan od laureata Nobelove nagrade za hemiju 1946. godine, radio kao kapetan američke armije u službi za hemijsko oružje. Po završetku Drugog svetskog rata nemačke naučnike koji su bili angažovani na Projektu urana, internirali su saveznici, najpre u Belgiju, a zatim Englesku. Želeli su da saznaju dokle su Nemci stigli sa Projektom urana i da li su razvili oružje o kome ništa nisu znali. Među interniranima se nalazio i nobelovac Maks Laue, iako nije učestvovao u Projektu urana. On je po puštanju iz zatočeništva pisao svom prijatelju Ajnštajnu u Ameriku i obavestio ga o tome da je po završetku rata bio zatočen u Engleskoj sa grupom nemačkih naučnika i o razgovorima koji su se vodili među njima. Za Lauea je Ajnštajn rekao "da mu je nauka bila ne samo rad i zanimanje već i deo života, s njom je živeo po danu a noću mu se uvlačila u san". U Menhetn projektu je učestvovao i nemački nobelovac Džejms Frank (1882-1964), koji je posle dolaska Hitlera na vlast emigrirao u Dansku, a zatim u SAD. On je bio protiv primene atomske bombe procenjujući da će ona izazvati ne samo ogromna razaranja već i velike žrtve među civilnim stanovništvom, pa je predlagao predsedniku Trumanu da se njena razorna snaga prikaže u nekom pustinjskom predelu i o tome upozna neprijatelj. Njegov predlog je bio odbijen nedelju dana pre nego što je prva atomska bomba isprobana na poligonu u Novom Meksiku.Severnoamerički nobelovac Fejnman tokom Drugog svetskog rata učestvovao je u projektu izrade atomske bombe i bio najmlađi rukovodilac u jednoj teorijskoj grupi tog projekta. Postavio je formulu za izračunavanje energijskog prinosa nuklearne bombe sa H. Beteom, američkim fizičarem nemačkog porekla, koji je radio na istom projektu kao rukovodilac Uprave za teorijsku fiziku. Fejnman je bio među onim naučnicima koji su 16. jula 1945. godine posmatrali prvu eksploziju atomske bombe u 5 časova i 30 minuta na poligonu u Alamogordu u Nju Meksiku. Prema kazivanju očevidaca, u tačno određeni čas izazvana je eksplozija atomske bombe. Zaslepljujući bljesak osvetlio je čitav predeo bolje nego usred belog dana. Potom je došla strahovita i produžena grmljavina, a udarni talas je oborio ljude koji su bili van zaklona kontrolnog centra. Ogroman višebojni oblak pokuljao je iz mesta eksplozije i peo se do visine od oko 13.000 metara. Zatim se pretvorio u pečurku koju su tokom sledećih minuta substratosferski vetrovi rasturili na sve strane. Ogled je bio završen, poduhvat je uspeo. Dejstva koja su bila tog dana konstatovana, Japan je osetio pri prvoj vojnoj upotrebi atomske bombe bačene na tu zemlju 6. avgusta 1945. godine.Poznati američki nuklearni fizičar Robert Openhajmer odbio da radi na hidrogenskoj bombi, mnogo snažnijoj od tzv. atomske bombe. Naime, Openhajmer je bio naučni rukovodilac pri konstrukciji prvih atomskih bombi, ali je docnije, posle završetka rata sa Japanom 1945. godine, bio protiv toga da se nastavi sa nuklearnim naoružanjem. Openhajmera su tada počeli u Americi da progone, isključili su ga iz Komisije za atomsku energiju i osumnjičili da bi mogao neku drugu silu da obavesti o američkom atomskom naoružanju.

A-bomb 2

2006-08-06T02:53:00.000+02:00

Drugi svetski rat, koji je započeo napadom Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. godine, neće se voditi samo na kopnu, moru i u vazduhu, već i u naučnim laboratorijama zaraćenih zemalja. Veliki broj vodećih istraživača, među kojima i više nobelovaca, beži od fašista u Veliku Britaniju i Ameriku. Najumnije glave sveta tada dobijaju različite ratne zadatke naučnog karaktera. Jedna retko povlašćena grupa naučnika, koja je nastavila pređašnji rad, bila je ona koja se bavila fizikom neutrona, nuklearnom fisijom, separacijom izotopa i dobijanjem trans-uranijumskih elemenata. Kao nikada ranije, u Drugom svetskom ratu dokazaće se istinitom ona narodna: "Um caruje, a snaga klade valja". U 1939. godini u nauci će se u kratkom vremenu desiti više značajnih stvari. Već 13. januara 1939. Oto Fris u Danskoj dobija tragove fisionih fragmenata u maglenoj komori, čime potvrđuje teoriju o cepanju atomskog jezgra na dva dela. U martu iste godine F. Zolio, Halban i Kovarski ustanovljavaju da se pri fisiji uranijumovog jezgra oslobađa više od jednog neutrona, što je bio neophodan uslov za ostvarivanje lančane reakcije.Ni Nemci ne miruju. Oni 29. aprila 1939. u Berlinu, na tajnom sastanku, razmatraju program stvaranja atomske bombe. Tada donose odluku o zabrani prodavanja uranijuma iz čehoslovačkih rudnika, koji su već zaposeli. Saveznici nisu znali za pomenuti tajni sastanak Nemaca, ali im nije promaklo to da uranijum više nije bio za prodaju. Slažući i druge "kockice" u mozaik, Silard, Teler i Vigner su zaključili da moraju da ubede Ajnštajna da napiše pismo američkom predsedniku Ruzveltu, u kome bi zatražio njegovu pomoć, ne bi li Amerika preduhitrila Hitlera u izradi atomske bombe. Nije bilo potrebno mnogo reći, da Ajnštajn potpiše pismo koje je Silard sastavio za Ruzvelta. Ostalo je još samo da ga Aleksandar Zaks preda predsedniku.Na dan 11. oktobra 1939. Ruzvelt je primio svog prijatelja Zaksa. On mu je pročitao Ajnštajnovo pismo i dao dodatna objasnjenja. Umoran i bolestan, Ruzvelt je hteo da tu stvar prepusti vladi. I još je rekao, da smatra da je tražena akcija preuranjena! Zaprepašćeni Zaks je jedva uspeo da izmoli Ruzvelta da ga sutradan primi na doručak. Sećajući se tog dana, Zaks je kasnije pisao da te noći nije mogao da zaspi, i da je iz hotela više puta izlazio u obližnji parkić, da bi na klupi razmisljao kako Ruzvelta da ubedi. I posrećilo mu se! Dosetio se jedne anegdote o Fultonu i Napoleonu.Za vreme doručka, opisao je Ruzveltu susret Napoleona i pronalazača parobroda - Fultona. U želji da Napoleonu pomogne da ovlada Engleskom, Fulton mu je predložio gradnju flote brodova na paru. Sumnjičavi car je to odbio. Engleska je bila spasena, a Korzikanac, koga su Englezi pobedili, kasnije je dopao tamnice na ostrvu Sveta Jelena.Ova priča je jace delovala na Ruzvelta nego Ajnštajnovo pismo. On tada pozva generala Pa Uotsona i, pokazujući mu na dokumenta koja je Zaks doneo, izgovori čuvene reci: "Moramo toga da se prihvatimo". Tako je jedna anegdota uticala na dalji tok istorije. Najzad, 6. decembra l941, samo dan pre japanskog napada na američku mornaričku bazu u Perl Harburu i ulaska SAD u Drugi svetski rat, doneto je rešenje da se učini sve što je bilo potrebno za izradu atomskog oružja.Naučna istrazivanja dobijaju sve veći zamah. U Nemačkoj, novembra 1939. u Hartekovoj laboratoriji počinje rad na razdvajanju uranijumovih izotopa. R. Pajerls u Engleskoj decembra izračunava verovatnoću za lančanu reakciju za uranijum. Hajzenberg istog meseca Nemačkoj vojsci saopštava da se od U-235 moze dobiti eksploziv "koji je za više redova veličine snažniji od najjačih poznatih eksploziva". On će krajem februara 1940. podneti drugi deo svog izveštaja u vezi lančane reakcije sa sporim neutronima. U njemu će se naci zaključak da je grafit neupotrebljiv za usporavanje neutrona. To je bila kobna greška Nemaca. Radeci sa nedovoljno čistim grafitom, oni su "gubili" spore neutrone koji su bili zarobljavani od strane elemenata-primesa. Nemci čine i drugu fatalnu gresku. Oni iz porobljene Norveške pokušavaju da prebace tesku vodu u Nemačku. Englezi otkrivaju njihov plan i obaveštavaju norveške antifašiste. Oni pod brod podmeću tempirnu bombu, i on sa oko 600 kg teške vode tone u dubine jezera Tinsjoe. Tako je uništena nada Nemaca da će napraviti atomsku bombu pre završetka rata. U SAD A. Nair izdvaja malu količinu U-235. Sa njom Dz. Daning uspeva da dokaze da su spori neutroni uzročnici fisije. L. Tarner i E. MakMilen nalaze da se bombardovanjem U-238 dobija neptunijum, koji se brzo raspada u plutonijum. On će postati osnovni element za izradu atomskih bombi.Fermi u Americi ustanovljava da je super čist grafit uspešan usporivač brzih neutrona. U Engleskoj F. Sajmon obelodanjuje projekt postrojenja za razdvajanje uranijumovih izotopa putem difuzije njihovih gasovitih jedinjenja kroz specijalne membrane. Maja 1941. Segre i Siborg otkrivaju da je prinos fisije za plutonijum-239 za 70 procenata veći nego isti za U-235. Komitet britanskih naučnika jula 1941. podnosi izveštaj vladi u kome se tvrdi da je atomska bomba dostižna i da rad na njoj treba nastaviti sa najvećim prioritetom i na velikoj skali, kako bi se atomsko oružje dobilo u što kraćem vremenu. Procenjuju da je za bombu potrebno oko 11 kg U-235, pri čemu bi dobijanje ovog izotopa koštalo pet miliona funti sterlinga po kilogramu. Septembra 1941. dolazi do susreta N. Bora i V. Hajzenberga u Kopenhagenu, okupiranom od strane nacista. Vodili su razgovor o nuklearnoj fisiji. Lisac Hajzenberg pokusavao je od Bora da sazna dokle je protivnička strana stigla na putu ka monstruoznoj bombi. Po završetku rata, o tom ragovoru je pisano mnogo, naročito od strane Nemaca. Oni su pokušavali svoj atomski program da prikažu kao "zabavu naučnika"! To nikako nije bila "zabava", već borba suprotstavljenih ratnih sila na život i smrt.Osvajačke pretenzije Hitlera nisu imale granice. Nemačka aprila 1941. godine pokorava Jugoslaviju i Grčku. Iste godine aktivira se plan "Barbarosa" - fašisti 22. juna jurišaju na Sovjetski Savez. Na drugoj strani, Nemci krajem oktobra gube vazdušnu bitku za Britaniju. Invazija njima bliskog ostrva postaje neostvarljiva. Sve će to negativno uticati na njihove pokušaje da ovladaju atomskim oružjem.Za to vreme, u Americi se zahuktava "atomska lokomotiva". Započinje rad na "Manhatn" projektu. Njegov je osnovni cilj bio dobijanje atomskih bombi. Dolaskom generala Leslia Grouvsa za "glavnokomandujućeg", projekt će od septembra 1942. početi da se realizuje sa fantastičnom efikasnošću. Radi se u elitnim laboratorijama na više od 12 vodećih univerziteta. Angažovane su i najmoćnije kompanije. Što je najvažnije, podignuta su tri atomska centra: Ouk Ridž, u saveznoj drzavi Tenesi, Hanford (s.d. Vasington) i Los Alamos (s.d. Novi Meksiko). Oni će biti kameni-temeljci američkog atomskog programa tokom više godina.U Ouk Ridžu je napravljeno mamutsko postrojenje za razdvajanje retkog izotopa U-235 (obilnost 0,7 procenata) od U-238 (oko 99,3 procenta). Ono je tako veliko, da se posle Kineskog zida, kao druga po veličini ljudska tvorevina na Zemlji, moze videti sa Meseca skromnim teleskopom! U Ouk Ridžu je izgrađen i prvi grafitni reaktor. On je proizveo manje količine fisionog izotopa plutonijuma-239.Hanford je podignut kao reaktorski centar. U njemu su radila tri snažna atomska reaktora, ciji je glavni produkt bio Pu-239. Tu su postojale specijalne podzemne laboratorije za hemijsko odvajanje plutonijuma iz visoko radioaktivnih nuklearnih gorivih elemenata. U Hanfordu su stvorena plutonijumska "punjenja" atomskih bombi. Mozak monstruozne "ratne kompanije Manhatn" predštavljao je Los Alamos. To će mešto u ljudskoj istoriji biti zapamćeno kao steciste najvećeg broja vrhunskih naučnika. Oni su tokom Drugog svetskog rata radili na najrazornijem oružju koje je čovek mogao da zamisli. Kako od fisionog materijala "sloziti" atomsku bombu - bila je preokupacija nobelovaca i njihovih saradnika u Los Alamosu, "atomskom logoru" opasanom bodljikavom žicom. Radi očuvanja vojne tajne, njegovi žitelji su živeli u dalekoj zabiti Novog Meksika u totalnoj izolaciji od sveta. Reč generala Grouvsa ovde je bila neprikosnoven zakon za sve; kako za običnog vojnika, tako i za naučnika-nobelovca. One of the first nuclear weapons - "Fat Man" devicehttp://www.dtra.mil/press_resources/photo_library/CS/CS-2.cfmMalo ko bi u to vreme mogao poverovati da će jedan od ključnih atomskih eksperimenata biti izveden u Čikagu, gradu sa više miliona stanovnika. On će se odigrati na neupadljivom igralištu za igru s loptom - skvoš. Omanja prostorija nalazila se ispod zapadne tribine stadiona "Steig" čikaškog univerziteta. Tu je bila jedna čudna građevina, sazdana od čistog grafita i uranijumskih šipki. U njoj niko, osim posvećenih, ne bi prepoznao "atomsku peć". Sa njom će biti učinjen supertajni eksperiment, od čijeg je rezultata mogao da zavisi ishod rata. Negde oko pola devet ujutro, 2. decembra 1942. na igralištu je počela da se skuplja grupa naučnika koja će učestvovati u ovom eksperimentu. Fermi, Cin, Anderson i Kompton grupisali su se oko instrumenata na istočnom kraju balkona, koji se nalazio iznad "peći" pripremljene za "paljenje". Na drugom, manjem balkonu, bila je grupa mladih ljudi čije su uloge bile precizno određene.Na tlu, kraj "peći" štajao je Džordž Veil. Njegov zadatak je bio da ručno upravlja poslednjom od tri kontrolne sipke. Donji kraj druge sigurnosne šipke bio je opterecen teretom, a gornji kanapom vezan za ogradu balkona. Ona je trebalo da posluži u slučaju opasnosti. Jedan od Fermijevih saradnika imao je zadatak da po komandi brzo preseče kanap, kako bi se šipka što pre našla u atomskoj peći i apsorbovala neutrone koji izazivaju fisiju U-235. Grupa od tri naučnika štajala je u pripravnosti sa kofama napunjenim rastvorom kadmijumove soli, izvanrednim apsorberom sporih neutrona. Ako bi se desilo otkazivanje mehaničkog sistema sigurnosnih šipki, oni bi gasili "atomsku vatru" prosipanjem rastvora kadmijumove soli po peći!U 9.45 sati Fermi je naredio da se izvuku kontrolne šipke iz peći. Oci naučnika su bile upravljene na svetlosne pokazivače polozaja šipki, Gajgerove brojače, bor-trifluoridne detektore neutrona i pisač - osnovne indikatore zbivanja u atomskoj peći. Kratko, posle 10 sati Fermi zatrazi da se iz peći izvuče i sigurnosna šipka zvana "zip".Mnogi su netremice pratili rad Gajgerovih brojača koji su, prvo, počeli da "kucaju": tak... tak, tak...tak, tak, tak, a zatim da u rafalu, poput mitraljeza, "zuje" sve brže i brže. Na drugoj strani, pisač je beležio porast intenziteta neutrona u jezgru atomske peć, u kojem su se dešavale fisije atomskih jezgara U-235. Minut po minut, atomski reaktor vođen rukom iskusnog naučnika približavao se, poput kakve lađe, opasnoj "hridi" - svojoj kritičnoj tački, koju čovek nikada ranije nije dostigao."To će biti dovoljno", okrete se Fermi i reče Komptonu: "Sada će reakcija postati samoodržavajuća. Trag na pisaču će nastaviti da se penje i neće se uravnotežiti". Iznenada, njegovo lice ozari široki osmeh, on odloži svoj logaritmar i reče: "Reakcija je samoodržavajuća. Kriva je eksponencijalna!”Ove reč slavnog fizičara, nobelovca, označile su uspešno puštanje prvog reaktora u rad, nastupanje atomske ere - ere strahovite primene razornog oružja, a kasnije i korišćenja atomske energije u minodopske svrhe. Pošto su reaktor ugasili i veliki podvig zalili bocom šampanjca, Artur Kompton pozva telefonom Džemsa Konanta sa Harvardskog univerziteta, da bi preko njega obavestio predsednika Amerike Frenklina Ruzvelta, i mali broj onih koji su pored njega i Ajnštajna znali za ovaj ogled od ogromne naučne i vojne važnosti."Italijanski navigator se iskrcao na Novu Zemlju", rece Kompton kada je čuo glas sagovornika na žici. "Kako su ga dočekali domoroci?", upitao ga je Konant, shvativši šifrovanu poruku. "Vrlo prijateljski!", odgovorio je Kompton.Tako je sažeto preneta vest o čudesnom eksperimentu izvedenom na nepoznatom terenu nuklearne fizike. Enriko Fermi je njime stekao neprolaznu slavu, kao Kristifor Kolumbo pre mnogo vekova. Na taj sudbonosni dan podseća nas jedna skromna ploča koja se nalazi na zgradi čikaškog stadijuma. Na njoj piše: "Drugog decembra 1942. godine čovek je ovde ostvario prvu samoodržavajucu lančanu reakciju, i tako započeo kontrolisano oslobađanje nuklearne energije".Tako je otvorena Pandorina atomska kutija. Ošstaje nam da vidimo šta će iz nje pokuljati.
DRAGOCENI TOVAR NA PARABRODU
Kada su Nemci probili francusku odbranu kod Sedana, F. Zolio-Kiri je spasio 185 kg teske vode (jedine tada u Evropi) potrebne za rad nuklearnog reaktora. Ukrcao je na engleski parobrod za prevoz uglja "Broompark". U njemu su boce sa dragocenim tovarom bile smestene na drveni splav. Njega bi saradnici Zolioa, u slučaju da brod pretpi havariju, iskoristili da spasu tešku vodu. "Broomarpark" je srećno stigao od Bordoa do engleske obale, ali je jedan drugi brod, koji je istovremeno isplovio s njim, bio potopljen. Zolio je prevario Nemce svojim dobro smišljenim "tajnim" razgovorima.
FERMIJEVA LAĐA OD ČISTOG GRAFITA
Atomski reaktor - "Fermijeva lađa" - je, po svemu, bila neobična tvorevina. Nikada, do tada, čovek nije napravio tako fantastično čist grafit, i to u količini od 385 tona! Takođe, tu je bilo i 40 tona veoma čistog uranijuma u obliku metala i oksida. Taj reaktor velikih razmera u početku je radio sa nezamislivo malom snagom od 0,5 vata (manjom od snage baterijske sijaličice)! Međutim, ona je 12. decembra 1942. podignuta na 200 vati. Sadašnji reaktori raspolažu i do pet miliona puta većom snagom od one koju je imala "Fermijeva lađa"!
POGIBIJA HRABRIH PIONIRA
U knjizi "RADIJACIJA - doze, posledice, rizici", koja je pretežno zasnovana na nalazima Naučnog komiteta UN za efekte atomske radijačije, navodi se podatak da je među pionirima atomske fizike najmanje 336 lica umrlo od posledica izlaganja radijaciji. Jedna od njih je i slavni Enriko Fermi. Ono što začuđuje u njegovom slučaju, je da se odvažio da puštanje prvog atomskog reaktora u rad izvede sa više od 40 saradnika u Čikagu, višemilionskom gradu. Da li je bio toliko siguran u svoje proračune da je smatrao da ne postoji opasnost od akcidenta i zračenja, ili nije mogao da odoli izazovu da prvi "potpali" atomsku vatru?

A-bomb 1

2006-08-06T02:44:00.000+02:00

Dok je Evropa gorela u vihoru Drugog svetskog rata, u SAD je započet rad na "Manhatn" projektu, čiji je glavni cilj bio dobijanje atomske bombe. U programu su učestvovali najčuveniji naučnici zapadnog sveta i oko 150.000 saradnika raznih struka. Krajem decembra 1942. godine u Čikagu, gradu s više miliona stanovnika, izveden je tajni eksperiment od čijeg je rezultata mogao da zavisi ishod rata. To se desilo u manjoj sali pod tribinama univerzitetskog stadiona za ragbi "Steig", u kojoj se kraj neobične građevine, od čistog grafita i uranijumskih šipki, okupila elitna grupa naučnika, predvođena dobitnikom Nobelove nagrade, nuklearnim fizičarom Enrikom Fermijem. Zadatak je bio da prvi put u istoriji ljudskog roda "potpale" atomsku peć, čije je gorivo bilo uranijum 235, i da zaključe da li lančana reakcija ostvarena fisijom, cepanjem atomskih jezgara uranijuma 235, može da se kontroliše. Oko dva sata i 20 minuta posle podne, u sredu drugog decembra 1942. godine, započeo je kritični eksperiment. Sve oči istraživača bile su uperene u "gajger-milerove" brojače koji su, isprva, počeli da "kucaju": tak...tak...tak, tak...tak, tak, tak... a zatim da u rafalu "štekću" kao mitraljezi sve brže i brže. U dva sata i 50 minuta kontrolna šipka je izvučena iz jezgra reaktora za novih 30 santimetara. Enriko Fermi je smireno nastavio svoja izračunavanja na logaritmaru, bacajući poglede na instrumente i električni pisač koji je pokazivao snagu reaktora. Iznenada lice mu se ozarilo u široki osmeh i rekao je: "Reakcija je samoodržavajuća. Kriva je eksponencijalna!" Atomska peć Reči slavnog nobelovca, koje su svi prisutni razumeli, označile su uspešno puštanje prvog nuklearnog reaktora u rad i nastupanje nuklearnog doba - zastrašujuće primene nuklearnog oružja u Drugom svetskom ratu, kasnije i korišćenja nuklearne energije u miroljubive svrhe. Na ovaj sudbonosni dan čovečanstva podseća nas skromna ploča na zgradi čikaškog stadiona: "Drugog decembra 1942. godine čovek je ovde ostvario prvu samoodržavajuću lančanu reakciju i tako započeo kontrolisano oslobađanje nuklearne energije". Ubrzo se, nažalost, pokazalo da čovek ne može da kontroliše sebe, svoju želju za vladanjem i sticanjem sve veće moći. Posle Fermijeve "atomske peći", čija je snaga iznosila samo pola vata (manje od baterijske sijaličice!), Amerikanci su u Hanfordu izgradili "proizvodni reaktor B", čija je snaga bila 250 miliona vata (500 miliona puta veća od Fermijeve "atomske peći"!). Taj reaktor je mesečno proizvodio šest kilograma plutonijuma, eksplozivnog punjenja atomskih bombi. Prvu atomsku probu Amerikanci su izveli 16. jula 1945. pokraj Trinitija, u pustinji Alamagorda, poznatoj kao "Putovanje smrti" (El Jornado del Muerte) koja je svojim zlokobnim imenom nagovestila masovne pogibije i stravična razaranja. Atomska "pečurka smrti" Nije prošlo mesec dana od prve satanske eksplozije, Amerikanci su 6. avgusta bacili prvu atomsku bombu na ljude - na grad Hirošimu, zatim, tri dana kasnije, drugu na Nagasaki. Ta neljudska dela ostaju trajna opomena da se demonske sile ne kriju u atomima, već u ljudima. Posle Drugog svetskog rata počinje velika trka u osmišljavanju novih nuklearnih bombi i masovnoj proizvodnji. U to kolo hvataju se SSSR, Velika Britanija, Francuska, Kina i druge zemlje. Do 1963. godine izvedene su mnoge probe fisionih i hidrogenskih bombi. Sovjetska hidrogenska "car" bomba domašila je snagu 50 miliona tona trinitrotoluola (TNT), bila je gotovo 4.000 puta jača od one bačene na Hirošimu! Prst na obaraču Posle hidrogenskih napravljene su neutronske prodorne "njuk" bombe. Iz dana u dan arsenal nuklearnog oružja je rastao. Već postoji nekoliko desetina hiljada nuklearnih i hidrogenskih bombi dovoljno razornih da se uništi (više puta!) sav život na Zemlji. Količina radioaktivnih materija u nuklearnom oružju (dominiraju plutonijum 239 i uranijum 235), združena s onim u postojećih 438 nuklearnih električnih centrala, uveliko prevazilazi zbir svih radioaktivnih materija koje postoje u Zemljinoj atmosferi, hidrosferi i u tlu do dubine od nekoliko desetina metara! Broj znanih i neznanih "nuklearnih krajputaša" - žrtava nuklearnih bombardovanja japanskih gradova, nuklearnih proba, reprocesiranja nuklearnog goriva, ispuštanja radioaktivnih materija u čovekovu životnu sredinu i nuklearnih akcidenata (Vinča, Ostrvo tri milje, Černobil i drugi), prema proračunima, kreće se od 50.000 do 500.000 osoba. Međutim, strašnija od toga jeste mogućnost totalnog uništenja života na planeti. Do nuklearnog rata (zbog različitih grešaka) u proteklih 60 godina umalo nije došlo u oko 25 slučaja! Jedinu nadu u opstanak uliva saznanje da je onaj koji drži prst na nuklearnom obaraču svestan toga da je, istovremeno, potencijalni ubica i samoubica, i da ga neće potegnuti sebe radi.

Neki vole da rade non-stop

2006-08-06T02:34:00.000+02:00

-Zasto se trecina zaposlenih u SAD odrice godisnjeg odmora?
-Opusteni Francuzi
-Protestantski koreni "radoholicarstva"
Da li fraza „twenty-four / seven" predstavlja najkrace i najplasticnije predskazanje bliske (profesionalne) buducnosti? Pre odgovora, najpre treba desifrovati ovu kovanicu. To je, zapravo, standardni izraz u SAD za sluzbe i kompanije koje rade non-stop, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Osim bolnica, policie i hitnih sluzbi, sada je sve veci broj restorana, trgovina, banaka i drugih biznisa koji nude svoje usluge bez prestanka. Uz cinjenicu da su SAD jedna od retkih modernih zemalja bez zakonski obaveznog godisnjeg odmora, odgovor na pitanje sa pocetka teksta mogao bi da bude potvrdan. Barem kada su u pitanju Sjedinjene Americke Drzave.
Globalna vrednoca
Ali, nalaz Dzona Mesindzera, viseg istrazivaca u Medunarodnoj organizaciji rada u Zenevi, da radnici u Juznoj Koreji, Estoniji, Irskoj i na Novom Zelandu u proseku provode na radnom mestu vise sati nego Amerikanci, pokazuje da „radoholicarstvo" poprima globalne razmere. U Juznoj Koreji, prosecan radnik radi 2.400 sati godisnje. Ili, 600 sativise od kolega u SAD, Australiji ili Japanu, koji godisnje prosecno rade 1.800 sati. Evropski rekorderi su Estonci, koji na radnom mestu provode cak 1.840 sati godisnje. Slede Irci sa 1.802 sata, pa Spanci sa 1.729... Preteruje se u pogledu nemackog radnog fanatizma: sa 1.662 prosecnih radnih sati, nalaze se na cetvrtom mestu liste evropskih „arbajtera". Francuzi rade u proseku 1.568 sati godisnje, 129 sati manje od evropskog proseka (u Francuskoj je uvedena tridesetpetocasovna radna nedelja, sa pet radnih dana po sedam sati). U Holandiji, sa najvecim brojem zaposlenih sa polovinom radnog vremena, prosecni godisnji broj radnih sati je tek 1.357.Na osnovu ove skracene „setnje" kroz statisticke podatke ipak se moze ponesto zakljuciti o radnoj kulturi u razlicitim zemljama i regionima na planeti. Ali, kako je sa godisnjim odmorima? Da li se oni koji najvise rade tokom godine, najduze i odmaraju tokom ferija? Izgleda da nema nekog cvrstog pravila. U Kanadi i Japanu, zakonski obavezno vreme provedeno na odmoru je dve nedelje. U Kini, zakon propisuje tri nedelje odmora, a u Australiji cetiri nedelje. U Zapadnoj Evropi, radnici u proseku imaju minimum pet nedelja odmora. U Francuskoj je ujednacen godisnji odmor za sve zaposlene. Svaki Francuz, bez obzira na duzinu radnog staza i zanimanje, posle prve odradene godine, ima pet nedelja odmora. Tome treba dodati 11 praznicnih dana, a zatim i mnostvo zaradenih slobodnih dana. U poredenju sa razvijenim zemljama, Amerikanci u proseku imaju najkraci godisnji odmor -14 dana. Statistika koju je objavilo americko Ministarstvo rada pokazuje da americki radnik, nakon prve godine provedene na poslu, moze racunati - u proseku - sa tek osam dana placenog godisnjeg odmora. Nakon tri godine provedene na istom poslu, placeni godisnji odmor se povecava na deset dana. Pri svemu tome, oko 30 odsto zaposlenih u SAD se, po pravilu, odrice godisnjeg odmora. Intrigantna je i cinjenica da 13 odsto kompanija u SAD svojim zaposlenima uopste ne daje ni jedan dan placenog godisnjeg odmora. Takvih je firmi 2003. godine bilo za 5 odsto vise nego 1998. godine. U saveznoj drzavi Washington, cak 17 odsto zaposlenih uopste nema placen godisnji odmor.
Biblijski koreni
Jedan od razloga nepopularnosti godisnjih odmora u SAD dolazi direktno iz Biblije. Naime, poznato je da je protestantima veoma vazan profesionalni poziv. Iskreno veruju da su od Boga pozvani da kroz rad sluze ljudima a time i drustvu, sto vodi povecanju prosperiteta i Bozje slave na zemlji. Ovaj jednostavni postulat slobodno se moze okarakterisati kao temelj americke biznis kulture. Kalvinisti (reformisani hriscani) isticali su vaznost rada i mod samokontrole, da bi se rad organizovao racionalno i metodicki. Zbog efikasnosti je vazno da se ciljevi realizuju uz minimalne troskove, da bi profit bio sto veci. Asketski elementi takvog nacina zivota su evidentni u stedljivosti i akumulaciji kapitala. Kako je bogatstvo bilo posledica Bozjeg blagoslova usmerenog prema napornom i legalnom radu, bilo je vazno odricanje od uzivanja u bogatstvu. Novac nije bio objekat uzivanja i potrosackih strasti, vec sredstvo akumulacije kapitala i investicija. Rad je preuzeo jednu od vaznih uloga u potvrdivanju pojedinca u drustvu i pred Bogom. Protestanti su zato zahvaljivali Bogu za sve blagoslove koje im daje, ukljucujuci i materijalne. Time bogatstvo samo po sebi vise nije greh, osim onda kada prelazi u uzivanje i zavisnost.Protestantizam je u potpunosti odbacivao bilo kakav oblik „nepotrebnog" odmora ukoliko on nije sluzio fizickoj kondiciji i pripremanju za nastavak rada. Tolerisane su samo umerene zabave. Vazna je bila podela rada, zbog specijalizacije i profesionalizma u izvrsavanju razlicitih poziva, sto povecava mogucnost izbora i opsteg prosperiteta sto veceg broja ljudi. Svako je odgovoran da otkriva sopstvene ambicije i da se kvalifikuje kroz edukaciju. Na osnovu nje se odreduje poziv, pa je vazno da svako ostane u njemu, bez namere da menja sopstvenu poziciju. Istorija pokazuje daje formiranje gradansko-kapitalistickog drustva na principima slobodnog trzista i privatne inidjative u proslosti vednom bilo karakteristidio za one nacije u kojima je Reformacija ostavila dominantne kulturne tragove. To su podrucja danasnje Nemacke, Svajcarske, skandinavskih drzava, Velike Britanije, SAD-a i drugih drzava pod anglosaksonskim uticajem.Amerika nije imala srednji vek i feudalne institucije, pa nije bila opterecena ogranicenjima prema drustvenim pozicijama, kao sto je to bio slucaj u Evropi. Jednakost i individualizam bili su prihvaceni unutar americkih organizacija i struktura - i kod tradicionalnih protestantskih crkava i kod sekti. Takav model je automatski bio preslikan na gradjanske odnose u americkoj demokratiji. S obzirom na to da se pojedinac u americkom drustvu potvrdivao kroz uspeh u napornom radu, titule nisu bile vazne, a klasna mobilnost je bila velika. Tako je americka sloboda nudila mogucnost za kreativno delovanje ambicioznih pojedinaca i za uspeh mnogih ljudi koji su bili zrtve siromastva, progona i represije.
Strah od dokolice
Rad pod mocnim uticajem kalvinizma postao je osnovna vrednost na kojoj se izgradivala americka kultura. Amerikanci i danas veruju da materijalno blagostanje zavisi od prihvatanja individualne odgovornosti za uspeh u radu. Zato je potpuno logicno sto je privatni americki sektor motivisan logikom koja se temelji na stednji (protestantizam), gde god se ona moze sprovesti. Otud i okolnost da americke firme pokusavaju da smanje troskove otpustanjima i rezanjem radnickih beneficija. To je jedan od razloga sto je u SAD zaposljavanje obicno kratkotrajno, a ocenjivanje i promocija zaposlenih je izuzetno brza: ili se napreduje ili se menja firma. Put karijere je vrlo specijalizovan, ljudi ostaju u jednoj oblasti rada dtavu karijeru (ali menjaju preduzeca). Za razliku od, na primer, Japana, gde se zaposleni rotiraju i upoznaju mnoge oblasti, ali ostaju u istoj kompaniji. Donosenje odluka u Americi je individualno a kontrola vrlo eksplicitna - Amerikanci tacno znaju sta se i kako kontrolise. Odgovornost je dodeljena na individualnoj osnovi. Briga za zaposlene u Americi postoji samo dok su na poslu i u vezi sa poslom. Ne retko jedan zaposlen Amerikanac obavlja posao trojice. Zbog mogudiosti moderne tehnologije, posao se cesto obavlja pod pritiskom veoma kratkih rokova. Ljude je strah da ce izgubiti posao. Tu je i pomenuti osecaj krivice, koji je zasnovan na protestantskoj radnoj etici, povezan s navodnim „gubljenjem vremena", koje Amerikanci asociraju s dokolicom. A menadzeri to zloupotrebljavaju.

citat:
Prema istrazivanju britanskog instituta Chartered Management Institute (CMI), skoro dve trecine britanskih menadzera svoje godisnje odmore ne koristi u potpunosti. To dovodi do brojke od 19 miliona neiskoriscenih slobodnih dana godisnje clme svojim firmama u§tede ukupno 3.5 milijarde funti.U istrazivanju su ucestvovala 553 britanska menadzera, a njih 63 odsto ne koriste svoj godisnji odmor u potpunosti, uprkos tome sto 40 odsto ispitanika smatra da im je odmor potreban kako bi „napunili baterije", a 70 odsto kako bi lakse izlazili na kraj sa stresom.Medju razlozima za neodlazak na godisnje odmore, trecina ispitanika istice veliki broj radnih obaveza, cetvrtina zabrinutost zbog rokova koji se nece ispostovati ako oni budu na odmoru, dok 17 odsto tvrdi da im je tesko da se odvoje od svojih obaveza. Skoro petina ispitanika (18 odsto) kao razlog navodi uzivanje u svom poslu, dok je vrlo mali broj (5 odsto) onih koji propustaju godisnje odmore zbog loseg planiranja.S obzirom da je skoro trecina ispitanika izjavila kako prenosi neiskoriscene slobodne dane iz godine u godinu, a 17 odsto da moze zameniti slobodne dane za novac, ne cudi zelja mnogih ispitanika da „prodaju svoje slobodne dane". Tako bi 20 odsto ispitanika zamenilo slobodne dane za fleksibilnije radno vreme, dok bi 10 odsto anketiranih rado menjalo slobodne dane za clanstvo u fitness centrima. Ispitanici jasno vide prednosti odmora od posla, ali cini se da nisu dovoljno voljni da se dobro odmore, tvrdi Dzon Causton iz CMI-a. Ovakve odluke kratkorocno mogu biti pozitivne, medutim, princip „rad, rad i samo rad" nije recept za dugorocan uspeh, zakljucuje Causton.

citat:

Radni odmor
Gotovo cetvrtina americkih radnika planira da ove godine radi i na godisnjem odmoru. Prema istrazivanju website-a Expedia.com. Procena je da ce se u 2006. godini zaposleni u SAD odreci 574 miliona dana godisnjeg odmora. „Ljudi u Amenci ne koriste godisnji odmor i pod velikim su stresom zbog toga – imaju ogromne probleme u uskladivanju posla i privatnog zivota. Koriscenje godisnjeg odmora u potpunosti, moglo bi sniziti nivo stresa i smanjiti zdravstvene probleme zaposlenih Amerikanaca, kaze Helen Darling, predsednik organizacije National Business Group on Health.Nacionalni statisticki ured SAD-a, u svojoj studiji „Rad i porodica u Amend" navodi da tipican bracni par sa srednjim prihodima radi 3.885 sati godisnje, sto je 247 sati vise nego sto je radio pre 10 godina. Istrazivanje organizacije Nacionalna inicijativa za ocinstvo (National Fatherhood Initiative) pokazalo je da oko 78 odsto menadzera kaze da imaju samo 90 minuta ili cak manje vremena za privatan zivot. Istovremeno, 95 odsto menadzera upisuje svoje obaveze u listu, ali manje od jedan odsto zaista i ispuni obaveze sa te liste. Prema istrazivanju koje je sproveo TimeCargers, na uzorku od 400 zaposlenih, cak njih 20 odsto u poslednje tri godine uopste nije koristilo godisnji odmor (tri ili vise danaizvan kancelarije). Medutim, prema istom istrazivanju, cak 91 odsto ispitanika kaze da je trajanje godisnjeg odmora izuzetno vazno kod prijave za posao! Ipak, samo ih je 26 odsto navelo kako su razmisljali o promeni posla zbog prekratkog godisnjeg odmora.

2006-08-06T02:30:00.000+02:00

Žitelji EU češće praznuju i kraće rade od Srba, pokazuje najnoviji izveštaj Kongresa britanskih sindikalacaJedna od predrasuda sa kojima ostali Evropljani gledaju na Balkance, pa i na nas Srbe, jeste da više praznujemo nego što radimo. Doskora smo i mi sami o sebi mislili kao o ljudima koji se baš ne pretržu od posla i umeju da „uživaju u životu” bolje od „hladnih, disciplinovanih zapadnjaka”.Najnoviji izveštaj Kongresa britanskih sindikalaca je to, međutim, doveo u pitanje. Njihova statistika, koju prenosi briselsko elektronsko glasilo „EU obzerver”, pokazuje da među 25 članica Evropske unije najviše državnih (neradnih) praznika ima Malta, čak 14, i da je tamo i godišnji odmor među najdužima – 24 dana. Sledi Austrija sa 13 prazničnih dana i 25 dana godišnjeg odmora. Za njima je Finska, aktuelni predsedavajući EU. Tamo se, takođe, zaposleni odmaraju 25 dana (kao i u Francuskoj i Švedskoj), a slave 12 dana.Na dnu liste je Holandija, sa samo osam slobodnih prazničnih dana, i 20 provedenih na odmoru.U Srbiji se ni dosad (zvanično) nije mnogo praznovalo – po dva dana za Novu godinu, Božić, Uskrs i Praznik rada, i jedan za Dan državnosti (27. april). A sad se i ovaj potonji, ukoliko Skupština Srbije usvoji vladin predlog, briše. Ni po dužini godišnjeg odmora, kako se vidi, nismo u evropskom vrhu. Druga je stvar što Srbi imaju običaj da „spajaju” neradne dane, i zakonsko pravo da odmor nastave bolovanjem, ili da povežu slobodne dane sa slavom... pa se čini da, u poređenju sa drugima u Evropi, više izostaju sa posla.Prema istom već pomenutom izveštaju, koji pored članica EU obuhvata i Norvešku, prosečno radno vreme za državne službenike je 37,9 sati nedeljno. Oni iz novih deset članica Unije (primljenih 2004. godine) iz istočne, srednje Evrope, sa Kipra i Malte nešto su vredniji, i u kancelariji provedu u proseku 39,4 časova nedeljno. U Srbiji, podsetimo, radna nedelja traje 43 sata.Ako je suditi po radnom vremenu, najgore je službovati u Austriji, Luksemburgu i Švedskoj, gde radna nedelja traje 40 sati, a najbolje u mediteranskim zemljama: Italiji (32,9 sati sedmično), Francuskoj, Portugaliji i Španiji (35 sati). Jasno je zašto upravo u Italiji i Francuskoj oni koji rade za državu najčešće štrajkuju: imaju za šta da se bore kad im se učini da će izgubiti ovakve privilegije i morati više da se trude za iste pare, ili da isto vreme provode na poslu za manje plate. Ipak, sve je to daleko ispod „radnog maksimuma” od 48 sati, utvrđenog direktivom EU.

Cenovnik policijskih usluga

2006-08-04T23:15:00.000+02:00

Obrazac za izdavanje nove lične karte, saobraćajne i vozačke dozvole košta 270 dinara, propisano je uredbom o visini naknada za usluge koje MUP pruža radi sticanja sopstvenih prihoda. Registarske tablice za motorna vozila koštaju 1.000 dinara, ali će onaj ko želi da izabere tablice sa četverocifrenim brojem to zadovoljstvo platiti 27.400 dinara. Korišćenje policijskog terenskog vozila košta 120 dinara po kilometru, bilo za pratnju novca, umetničkih dela, bilo za obezbeđivanje sportskih susreta i drugih javnih manifestacija. Angažovanje svakog pripadnika MUP-a za iste potrebe plaća se 300 dinara po satu. Korišćenje motocikala za službenu pratnju MUP naplaćuje 80 dinara po kilometru, a za obezbeđivanje sportskih susreta i drugih javnih manifestacija 50 dinara po kilometru. Ko želi da koristi policijskog službenog konja, plaćaće ga 2.400 dinara po danu. Za službenog psa cena je 1.800 dinara po danu, a za korišćenje policijske uniforme - 1.200 dinara po danu. Komad zaštitne ograde, bez utovara, istovara i montaže košta 280 dinara. Uredbom je predviđena naknada za korišćenje helikoptera sa posadom, za prevoz lica, stvari, kao i za druge usluge. Cene se razlikuju u zavisnosti od tipa helikoptera, a utvrđene su za sat korišćenja. Tako za helikoptere tipa BELL 206B i SA-314G valja izdvojiti 45.000 dinara po satu, dok korišćenje tipa BELL 206L košta 50.000 dinara. Duplo više o toga je potrebno za helikoptere AB-212 i SA-345N, a najskuplji je tip MI-17 - 140.000 dinara po satu. Sat vremena iznajmljivanja bioskopske sale MUP-a košta 2.500 dinara. Propisane su i cene za iznajmljivanje sportskih objekata MUP-a. Na glavnom sportskom terenu, jedan sat prvenstvene utakmice košta 10.000 dinara, sat treninga 5.000 dinara; 100.000 dinara po danu plaća se za "manifestacije".

Emigracija

2006-08-04T14:49:00.000+02:00

Emigracija smanjuje kriminal
Neočekivani prateći efekat novog talasa emigracije Poljaka, koji odlaze u druge zemlje EU radi zaposlenja i bolje zarade, je osetno smanjenje kriminala u samoj Poljskoj. Prema nezvaničnim procenama, trbuhom za kruhom je, od ulaska u Evropsku uniju u maju 2004. godine ,otišlo oko dva miliona Poljaka. "U gastarbajtere odlaze pre svega mladi, a među njima policija beleži najviše prestupa. Za poslom su otišli i zavađeni navijači fudbalskih klubova u Krakovu", prenosi ocene policije sa juga Poljske dnevnik "Gazeta Viborča".

Tesla i kuglaste munje

2006-08-03T03:03:00.000+02:00

Kuglasta je munja najneobičnija i najrjeđa od svih atmosferskih pojava. Fenomen koji se pojavljuje na mjestima i u prilikama gdje se najmanje očekuje, iznenađujuće je zapostavljen u godini Nikole Tesle, briljantnog znanstvenika, koji ga je predano proučavao. Tesla je tvrdio da ih je potpuno razumio, ali je, shvativši njihov razoran vojni potencijal, zapisao da će tajna o kuglastim munjama završiti s njime u grobu.Jedan od prvih zabilježenih slučajeva susreta s kuglastom munjom potječe iz XVI. stoljeća, kada je jedna zapalila ljubavnicu francuskog kralja Henrika II.Povijest također kaže da su i rođenje slavnog Nostradamusa 14. prosinca 1503. u Saint Remyju u Provansi obilježile kuglaste munje kojima je vrvjelo nebo nad gradom te noći. U modernim vremenima o tim su prelijepim, sjajnim, električnim sferama javljali i opisivali ih piloti tijekom leta, vidjeli su ih iz podmornica, na ratištima, u obiteljskim kućama. Oni koji tvrde da su ugledali NLO, mogu biti 90 posto sigurni da su ugledali kuglastu munju.Iako kuglaste munje uglavnom snažno eksplodiraju, ponekad jednostavno “ispare”.– Još nije potpuno jasno kako kuglaste munje nastaju. Prvi tko ih je razumio intuitivno bio je Nikola Tesla. U svom članku “Bežični prijenos električne energije”, objavljenom 5. ožujka 1904., napisao je da je shvatio kako nastaju i uspio ih umjetno proizvesti u svom laboratoriju u Colorado Springsu. Poslije, shvativši njihov potencijal kao razornog oružja, izjavio je da će njihovu tajnu sa sobom ponijeti u grob. Tesla ipak vjerojatno nije shvaćao i njihovu teoretsku pozadinu. U svakom slučaju kuglaste su munje usmjerena energija, što je Tesla intenzivno proučavao.Ogromnu količinu energije zarobljenu na tako malom prostoru prvi je u listopadu 1936. izračunao B. L. Goodlet. Njemu je pred nosom jedna kuglasta munja promjera 10 do 15 centimetara ušla u prostor gdje je radio i sletjela ravno u posudu sa 16 litara vode. Voda je u trenutku proključala i gotovo sva isparila. Voda koja je ostala, bila je vrela i nakon dvadeset minuta hlađenja. Goodlet se odmah bacio na posao. Izmjerivši koliko je vode ishlapjelo ključanjem, te koliko je energije potrebno uložiti za to, kao i za taljenje telegrafskog voda te za spaljivanje okvira prozora što se sve našlo kuglastoj munji na putu i na što je trošila energiju, izračunao je o kakvoj se koncentraciji energije radilo u fenomenu kojemu je svjedočio. Ispalo je da je ta mala kuglasta munja, mase tek nekoliko grama, sadržavala više od jednog kilovatsata energije!Toliko energije po jedinici mase koliko ima kuglasta munja, nema ni jedan danas poznati spremnik energije. Praktične vrijednosti razumijevanja i iskorištavanja fenomena kuglaste munje bile bi stoga od velike gospodarske vrijednosti. O vojnoj tehnologiji da ne govorimo. Stoga su ih još od doba Tesle mnogi nastojali umjetno proizvesti. Nekima su cijeli laboratoriji odletjeli u zrak, ali nisu uspijevali. Kako to obično biva, rješenje je bilo nadohvat. Dvojici braće Kennethu L. Corumu i Jamesu F. Corumu 1989. palo je na pamet da naprave aparat, doslovno slijedeći Teslinu “kuharicu”. Imali su tvrtku koja se i inače bavila Teslinim patentima, pa im je pokus uspio vrlo brzo uz pomoć dvaju oscilatora različitih frekvencija. Zahvaljujući Internetu, danas se svatko tko je voljan eksperimentirati vrlo jednostavno može domoći skica za konstrukciju vlastitog aparata. Međutim, praktična primjena ovog ploda Teslina genija, čije bi posljedice bile revolucionarne, još visi u zraku.Do kuglastih munja Tesla je došao istraživanjem načina bežičnog prijenosa elektromagnetske energije, što mu je bila osnovna preokupacija tijekom cijelog istraživačkog vijeka. To nije zaboravljeno. Prije dvije godine izrađena je analiza tržišta, kako bi se izračunale uštede energije, ako bi se ostvarivao bežični prijenos struje. Ako smo nakon gotovo jednog stoljeća naučili donekle svladati kuglastu munju, možda ni bežični prijenos energije nije daleko.Kuglaste munje sačinjene su od plazme. Plazma je visoko ionizirani plin, u kojem je naboj elektrona uravnotežen nabojem pozitivnih iona, tako da je, kao sustav, električno neutralan. Plazma nastaje izlaganjem plinova električnom ili elektromagnetskom polju pri niskom tlaku. Iako mnogi i danas pokušavaju objasniti prirodu kuglaste munje, nije dokraja razjašnjeno kako te, električno nabijene čestice, koje međusobno djeluju električnim i magnetskim silama, ostaju u ograničenom volumenu. Što se sve – pa i u obliku kuglaste munuje – ne raspadne nego se još i giba, misterija je više! Razumijevanje načina na koji plazma sama sebe održava u ograničenom prostoru bilo bi ključ ostvarivanja kontrolirane termonuklearne fuzije, procesa koji bi, oponašajući “izgaranje” Sunca, čovječanstvu dao neograničene količine “čiste” energije. Plazma se kao stanje pojavljuje od postanka svemira i zapravo je iz nje većina vidljiva svemira. Nastaje pri udaru munje, čini polarnu svjetlost, a njena dva najpoznatija oblika čovjek zove Sunce i plamen. Nikakvo čudo što je baš Tesla konstruirao uređaj kojim je dobio plazmu pomoću struje od raznih plinova.

2006-08-01T16:28:00.000+02:00

Vodeći strani investitori u Srbiji od 2002. do 2006. godine

Filip Moris SAD Duvan Privatizacija 611
Banka Inteza Italija Bankarstvo Preuzimanje 590
InBev Belgija Pivo Preuzimanje 430
Merkator Slovenija Maloprodaja Grinfild 240
Lukoil Rusija Nafta Privatizacija 210
Holcim Švajcarska Cement Privatizacija 185
Alfa banka Grčka Bankarstvo Privatizacija 152
U.S. Steel USA Čelik Akvizicija 150
MetroKeš&Keri Nemačka Velikoprodaja Grinfild 150
OMV Austrija Nafta Grinfild 150
Koka kola SAD Sokovi Preuzimanje 142
OTP Mađarska Bankarstvo Privatizacija 132
Lafarž Francuska Cement Privatizacija 126
San Paolo IMI Italija Bankarstvo Privatizacija 122
Cimos Slovenija Livnica Privatizacija 100

EU i nezaposlenost

2006-08-01T16:11:00.000+02:00

Rekordno niska nezaposlenost u evrozoni

Nezaposlenost u dvanaest država Evropske unije koje koriste evro pala je u junu na rekordno niskih 7,8 odsto, saopšteno je u Briselu uz ukazivanje da se nezaposlenost smanjuje drugi uzastopni mesec i da je praćena snažnim pokazateljima jačanja ekonomije evrozone.
Stopa nezaposlenosti u maju je bila 7,9 procenata pošto se predhodno dva meseca držala na osam odsto, uprkos pokazateljima da Evropa zarađuje na rastu izvoza uzavrelim azijskim privredama. Nezaposlenost u evrozoni je na najnižem nivou od kako je statistička agencija Eurostat počela da beleži podatke za zonu u oktobru 1998. godine, a u junu prošle godine je iznosila 8,6 procenata. I u svih 25 država EU nezaposlenost je pala u julu, na 8,1 odsto sa 8,2 procenata u maju. To je najniža brojka od kako se deset država priključilo EU maja 2004. Eurostat procenjuje da je u junu 11,5 miliona ljudi bilo bez posla u evrozoni, a 17,7 miliona u svih 25 država EU. Najniže stope nezaposlenosti beleže se u Holandiji sa 3,8 odsto, Danskoj sa 3,9 i Irskoj sa 4,4 procenata. Poljska vodi evropsku stopu sa 16 procenata nezaposlenih. Slede Slovačka sa 15,1, Grčka sa 9,6 odsto u poslednjem kvartalu 2005. i Francuska sa 8,7 procenata nezaposlenosti. Gotovo trećina radno sposobnih Poljaka mlađih od 25 godina je van procesa rada, kaže Eurostat. Sedamnaest država članica EU zabeležilo je pad stope nezaposlenosti u poslednjih godinu dana. Najveći pad je u Estoniji gde je sa osam procenata u junu 2005. godine, procenat nazaposlenih spušten na 4,8 odsto. Sličan rezultat ostvaren je i Litvaniji gde je nezaposlenost pala sa 8,4 na 5,4 procenata za dvanaest meseci. Najveći relativni porast nezaposlenosti imala je Malta sa 7,2 na 8,5 procenata, zatim Ujedinjeno kraljevstvo sa 4,6 na 5,3 odsto, a nakon njih slede Slovenija i Kipar.

2006-07-31T14:23:00.000+02:00

THE 100 OLDEST CURRENTLY-REGISTERED .COM DOMAINS

Rank
Create date
Domain name
1.
15-Mar-1985
SYMBOLICS.COM
2.
24-Apr-1985
BBN.COM
3.
24-May-1985
THINK.COM
4.
11-Jul-1985
MCC.COM
5.
30-Sep-1985
DEC.COM
6.
07-Nov-1985
NORTHROP.COM
7.
09-Jan-1986
XEROX.COM
8.
17-Jan-1986
SRI.COM
9.
03-Mar-1986
HP.COM
10.
05-Mar-1986
BELLCORE.COM
11=
19-Mar-1986
IBM.COM
11=
19-Mar-1986
SUN.COM
13=
25-Mar-1986
INTEL.COM
13=
25-Mar-1986
TI.COM
15.
25-Apr-1986
ATT.COM
16=
08-May-1986
GMR.COM
16=
08-May-1986
TEK.COM
18=
10-Jul-1986
FMC.COM
18=
10-Jul-1986
UB.COM
20=
05-Aug-1986
BELL-ATL.COM
20=
05-Aug-1986
GE.COM
20=
05-Aug-1986
GREBYN.COM
20=
05-Aug-1986
ISC.COM
20=
05-Aug-1986
NSC.COM
20=
05-Aug-1986
STARGATE.COM
26.
02-Sep-1986
BOEING.COM
27.
18-Sep-1986
ITCORP.COM
28.
29-Sep-1986
SIEMENS.COM
29.
18-Oct-1986
PYRAMID.COM
30=
27-Oct-1986
ALPHACDC.COM
30=
27-Oct-1986
BDM.COM
30=
27-Oct-1986
FLUKE.COM
30=
27-Oct-1986
INMET.COM
30=
27-Oct-1986
KESMAI.COM
30=
27-Oct-1986
MENTOR.COM
30=
27-Oct-1986
NEC.COM
30=
27-Oct-1986
RAY.COM
30=
27-Oct-1986
ROSEMOUNT.COM
30=
27-Oct-1986
VORTEX.COM
40=
05-Nov-1986
ALCOA.COM
40=
05-Nov-1986
GTE.COM
42=
17-Nov-1986
ADOBE.COM
42=
17-Nov-1986
AMD.COM
42=
17-Nov-1986
DAS.COM
42=
17-Nov-1986
DATA-IO.COM
42=
17-Nov-1986
OCTOPUS.COM
42=
17-Nov-1986
PORTAL.COM
42=
17-Nov-1986
TELTONE.COM
42=
11-Dec-1986
3COM.COM
50=
11-Dec-1986
AMDAHL.COM
50=
11-Dec-1986
CCUR.COM
50=
11-Dec-1986
CI.COM
50=
11-Dec-1986
CONVERGENT.COM
50=
11-Dec-1986
DG.COM
50=
11-Dec-1986
PEREGRINE.COM
50=
11-Dec-1986
QUAD.COM
50=
11-Dec-1986
SQ.COM
50=
11-Dec-1986
TANDY.COM
50=
11-Dec-1986
TTI.COM
50=
11-Dec-1986
UNISYS.COM
61=
19-Jan-1987
CGI.COM
61=
19-Jan-1987
CTS.COM
61=
19-Jan-1987
SPDCC.COM
64.
19-Feb-1987
APPLE.COM
65=
04-Mar-1987
NMA.COM
65=
04-Mar-1987
PRIME.COM
67.
04-Apr-1987
PHILIPS.COM
68=
23-Apr-1987
DATACUBE.COM
68=
23-Apr-1987
KAI.COM
68=
23-Apr-1987
TIC.COM
68=
23-Apr-1987
VINE.COM
72.
30-Apr-1987
NCR.COM
73=
14-May-1987
CISCO.COM
73=
14-May-1987
RDL.COM
75.
20-May-1987
SLB.COM
76=
27-May-1987
PARCPLACE.COM
76=
27-May-1987
UTC.COM
78.
26-Jun-1987
IDE.COM
79.
09-Jul-1987
TRW.COM
80.
13-Jul-1987
UNIPRESS.COM
81=
27-Jul-1987
DUPONT.COM
81=
27-Jul-1987
LOCKHEED.COM
83.
28-Jul-1987
ROSETTA.COM
84.
18-Aug-1987
TOAD.COM
85.
31-Aug-1987
QUICK.COM
86=
03-Sep-1987
ALLIED.COM
86=
03-Sep-1987
DSC.COM
86=
03-Sep-1987
SCO.COM
89=
22-Sep-1987
GENE.COM
89=
22-Sep-1987
KCCS.COM
89=
22-Sep-1987
SPECTRA.COM
89=
22-Sep-1987
WLK.COM
93.
30-Sep-1987
MENTAT.COM
94.
14-Oct-1987
WYSE.COM
95.
02-Nov-1987
CFG.COM
96.
09-Nov-1987
MARBLE.COM
97=
16-Nov-1987
CAYMAN.COM
97=
16-Nov-1987
ENTITY.COM
99.
24-Nov-1987
KSR.COM
100.
30-Nov-1987
NYNEXST.COM

Telenor postaje vlasnik Mobi 063

2006-07-31T12:45:00.000+02:00

Održana je javna aukcija na kojoj je prodat Mobi 063, drugi po veličini operator mobilne telefonije u Srbiji. Nakon što je ustanovljeno da je BK Trade vršio mnogobrojne malverzacije kompanija je oduzeta (iako je bilo određenih problema sa autrijskom grupacijom investitora, koji su razrešeni arbitražom i dogovorom), i sada je na aukciji prodata. Početnu cenu koja je iznosila više od 800 miliona evra su ponudile egipatska kompanija Oroskom, norveški Telenor, kao i austrijski Mobilkom. Međutim, nakon objavljivanja početne cene na aukciji (najviša inicijalno ponuđena cena) od 1 373 000 000 evra, Oroskom je odustao, a ostali su Mobilkom i Telenor. Nakon nadmetanja, došlo se do cene od 1 513 000 000 evra, iznad koje ni jedna ni druga kompanija nisu želele da idu. U tom slučaju pravilo je da se pobednik određuje na osnovu toga ko je ponudio višu inicijalnu ponudu, dok cena prodaje biva poslednja dostignuta. Kako je inicijalna ponuda austrijskog Mobilkoma iznosila 805 miliona evra, a Telenora već pomenutih 1.373 milijardi, pobednik aukcije je postala norveška kompanija Telenor. Telenor je dužan da u roku od 6 meseci krene sa pružanjem komercijalnih usluga, a da u roku od 5 godina pokrije 60% populacije, kako stoji u uslovima konkursa.
Kompanija Telenor je osnovana 1855. godine i bila je državna firma sa totalnim monopolom u Norveškoj sve do 1994. godine, kada je uspostavljen Norwegian Telecom kao javna korporacija. U decembru 2000. godine Telenor je delimično privatizovan, a akcije kompanije su se pojavile na berzi. Kompanija se bavi telekomunikacionim uslugama u mnogim zemljama Evrope i Azije. Na dugačkoj listi zemalja u kojima su prisutni se nalaze Rusija (od 1994.), Bangladeš, Grčka, Irska, Nemačka, Austria (1997), Ukrajina (1998), Malezija (1999), Danska, Tajland (2000), Mađarska (2002), Crna Gora (2004), Pakistan (2004), a odskora i Slovačka i Češka. Sedište kompanije se nalazi u mestu Fornebu, u neposrednoj blizini Osla, prestonice Norveške. Kompanija poseduje preko 80 miliona pretplatnika širom sveta.

EU podrzava Srbiju u EU

2006-07-31T00:24:00.000+02:00

Sve više građana zemalja EU podržava ulazak Srbije u Uniju, pokazuje poslednje istraživanje Evropske komisije "Eurobarometar". Rezultati istraživanja pokazuju da je 47 odsto ispitanika podržalo ulazak Srbije u EU dok je protiv bilo 39 odsto. Takav rezultat predstavlja povećanje podrške Srbiji za osam procenata u odnosu na istraživanje od pre šest meseci.Najraspoloženiji da Srbiju prime u EU su Grci, Slovenci, Šveđani, Danci, Kiprani i Holanđani, a ulasku se najviše protive Austrijanci, Nemci, Finci, Mađari i Italijani, pokazalo je istraživanje "Eurobarametar" urađeno u martu. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da, od zemalja Zapadnog Balkana, građani 25 zemalja EU najviše žele da im se pridruži Hrvatska, zatim Makedonija, SCG i na kraju Albanija. Promenu stava Evropske unije prema Srbiji, direktor Medijum Galup agencije Srbobran Branković uzima kao važan razlog i promene stava gradjana Srbije prema Evropskoj uniji. Prema najnovijem istraživanju te agencije, za samo mesec dana promenio se odnos, i u Srbiji je više evroentuzijasta i realista nego evroskeptika i fobista. "Sada preovladava proevropsko stanovnište", rekao je Branković.

Tribunal u Hagu

2006-07-26T03:46:00.000+02:00

Nezavisna komisija iz Švedske koja je izvršila inspekciju u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu zaključila da nema ozbiljnih prekršaja u radu te ustanove. Tročlana švedska ekipa, dve žene i muškarac, koji se u toj zemlji bave organizacijom i vođenjem kaznenih ustanova, zaključila je da nema dokaza o ozbiljnom kršenju pravila u pritvoru. Uslovima života u Ševeningenu zadovoljni su i optuženici, dodaje se u izveštaju koji je obelodanjen u petak.

Ipak, pošto se upoznala sa načinom funkcionisanja pritvora i razgovarala sa zaposlenima i pritvorenicima, Komisija je predložila neke izmene koje bi pomogle u funkcionisanju pritvorske jedinice.

Šveđani, koji su u Hag pozvani posle smrti Milana Babića i Slobodana Miloševića, zaključili su nakon četvorodnevne inspekcije da je jedna od manjkavosti rada pritvora nedovoljno razvijena komunikacija na relaciji uprava zatvora i osoblje - Sekretarijat suda - sudska veća. Komisija ocenjuje da činjenica da sudska veća donose i odluke koje se tiču režima u pritvorskoj jedinici, često bez konsultacija sa upravom, otežava rad zaposlenih u pritvoru a da više hijerarhijskih nivoa dovodi do "nejasnoće" u naredbama i zaduženjima.

Zaposleni su se požalili na praksu da se odlukom sudskih veća, pojedinim zatvorenicima omogućava privilegovani položaj u pritvoru a da se takve odluke donose bez konsultacije sa onima koji treba da ih sprovode. Sudije se, po oceni zaposlenih, ne raspituju, na primer, da li su neki njihovi nalozi uopšte izvodljivi. Kao primer je naveden jedan zahtev sudija da se optuženom, čije se ime ne navodi ali se iz opisa situacije može zaključiti da se i ova i mnoge druge zamerke odnose pre svega na status koji je u pritvoru imao Slobodan Milošević, omogući pregled lekara specijaliste u roku od 24 sata. Sudijama se zamera što se, pre donošenja takve odluke nisu raspitale da li je, po standardima holandskog zdravstvenog sistema, takav aranžman moguć.

Inače, u izveštaju se navodi da u pritvoru rade dve medicinske sestre, a da zatvorski lekar u Ševeningenu provodi dva dana nedeljno, ali da je stalno na raspolaganju za hitne slučajeve. Optuženici koriste i zatvorsku bolnicu, ali se leče i van zidina Ševeningena. Takođe, mogu da se obrate i pritvorskom psihologu koji je "iz regiona i govori njihovim
jezikom", pišu inspektori.

Donekle povlašćen položaj Slobodana Miloševića, koji se sam branio, stvarao je prilične glavobolje zaposlenima u pritvoru, zaključuje se iz izveštaja Komisije. Kao primer se navodi činjenica da je optuženom koji je bio i svoj advokat dozvoljeno da komunicira sa daleko većim brojem posetilaca, svojih svedoka, koji su dolazili u pritvor na pripremne
razgovore a pritom nisu, u bezbednosnom smislu, bili tretirani isto kao i drugi redovni posetioci.

U izvaštaju Šveđana pominje se da je, u jesen 2004. godine, Kancelarija nadležna za pravna pitanja i pritvor (OLAD) u Tribunalu takođe razmatrala posledice ovakvog statusa "jednog optuženog" i predlagala da on bude modifikovan. Međutim, nikakve promene nisu usledile, konstatuju Šveđani.

Za zaposlene je problematična i činjenica da neki optuženici svedoče na svojim suđenjima i kao svedoci jer to automatski znači i smanjenu mogućnost kontrole njihovih poseta ili telefonskih razgovora.

Osim ovoga, zaposleni u Ševeningenu, požalili su se i na činjenicu da im nedostaju instrukcije kako da se ponašaju u kriznim situacijama. U izveštaju Komisije navodi se da je, posle smrti Babića i Miloševića, delu osoblja u pritvoru ponuđena pomoć psihologa, što je po oceni Šveđana bilo neophodno.

Izveštaj navodi se da između zaposlenih u pritvoru i optuženika vlada odnos "uzjamnog poštovanja" ali da se osoblje takođe drži na potrebnoj distanci. Posebnost posla u Ševeningenu je činjenica da stražari imaju posla sa ljudima koji su nekada bili visoki državni funkcioneri a činjenica da ne razumeju jezik kojim govore optuženici potencijalni je bezbednosni problem, ocenila je Komisija. Šveđani zameraju što u pritvoru Haškog tribunala ne radi više žena!

Manje poznati detalji

Budući da način života haških optuženika u Ševeningenu kao i sistem funkcionisanja pritvora ostaje nepoznanica za javnost, izveštaj švedske komisije prilika je da se o toj ustanovi o kojoj se raspredaju razne priče, sazna poneki novi detalj.

Haški pritvor deo je holandskog zatvorskog kompleksa i spada u kategoriju ustanova "maksimalne bezbednosti". Za bezbednost unutar zidina Ševeningena zaduženo je obezbeđenje koga čine uglavnom Holanđani, mada je najavljeno da će im se uskoro pridružiti i jedna češka jedinica. Obezbeđenje unutar zatvora kontroliše posete optuženima, njihovu poštu i telefonske razgovore.

Transport optuženih van pritvora, do suda, bolnice ili na neko drugo mesto, nadležnost je specijalnih jedinica holandske policije.

U izveštaju švedske komisije navodi se da su zatvorenici disciplinovani i da u pritvoru nema etničkih netrpeljivosti. "Ova zanimljiva činjenica verovatno je posledica svesti da bi incidenti pogoršali njihov položaj i doveli do izolacije", zaključuju inspektori.

Razgovor sa optuženima otkriva da je za mnoge teško da se naviknu na činjenicu da nisu slobodni, tim pre što su nekada bili visoki državni funkcioneri. Za mnoge je činjenica da "im se sudi za nešto što je ranije smatrano herojstvom" frustrirajuća. Šveđanima su takođe rekli da sebe smatraju nevinim. Zbog takvih okolnosti osoblje u pritvoru često mora da se bavi i psihološkim problemima optuženih, koji se pojačavaju što je duže vreme koje provode u pritvoru.

Za švedsku inspekciju utisak iz Ševeningena je i činjenica da period boravka optiženih u pritvoru, pre početka suđenja i do izricanja kazne, može biti jako dug. U izveštaju se navodi da je rekorder optuženik koji je u "međufazi" proveo čak osam i po godina! Šveđani citiraju zatvorske lekare koji kažu da su optuženi u dobrom zdravstvenom stanju, naročito kada se uzme u obzir da su mnogi već u godinama.

Iako nemaju primedbe na tretman u pritvoru optuženi su se požalili na hranu koja im se servira te na činjenicu da njen kvalitet opada iz godine u godinu. Zbog toga su prinuđeni da se snalaze i da hranu naručuju iz prodavnica van pritvora. Inspektori smatraju da im po tom pitanju treba izaći u susret, odnosno da im se mora omogućiti da jedu hranu koja odgovara njihovim ranijim navikama.

Iako u pritvoru vlada atmosfera tolerancije, optuženici su rekli inspektorima da bi im bilo prijatnije kada bi oni koji su već proglašeni krivim i čekaju na transfer u zemlju gde će izdržavati kaznu, bili odvojeni od onih koji tek čekaju početak suđenja i koji se, pravno gledano, smatraju nevinim. Švedska komisija zamera Haškom tribunalu na sporosti u prebacivanju osuđenih u druge zatvore, posle izricanja pravosnažne prsude, navodeći da taj proces može trajati i više godina a da psihološki pogađa i osuđene, jer produžava neizvesnost u vezi sa njihovom konačnom destinacijom.

Haški optuženici voleli bi da imaju više soba za posete i da u njima imaju veću privatnost, što je zahtev koji Šveđani smatraju opravdanim. Takođe, inspektori odobravaju zahteve optuženih da se sud postara da svakom od njih može da dođe poseta, odnosno da "u razumnoj meri" finansira dolazak članova porodica optuženih u Hag. Konačno, optuženici su tražili da im se omogući da više vremena provode na čistom vazduhu, što inspektori takođe smatraju razumnim zahtevom.

U zaključku svog izveštaja švedski inspektori ocenjuju da bi bilo korisno da se "nezavisna inspekcija" u pritvoru obavlja bar jednom godišnje.

Sunce i njegov uticaj na oci

2006-07-25T01:31:00.000+02:00

Najnovijim istraživanjima je nepobitno utvrđeno da sunčevo zračenje izaziva različite očne bolesti, prerano stvaranje katarakte i slabljenje vida. Kako zaštititi oči od prodornih sunčevih zraka?Mnoge očne bolesti praćene slabljenjem vida za koje smo verovali da su rezultat nasleđa ili nepoznatih činilaca, nastale su uticajem sunčevih zraka na različita tkiva oka. Naročito su ugrožena deca i mladi, osobe koje mnogo vremena provode na otvorenom, ali i drugi koji ne nose zaštitne naočari. Nedavna studija sprovedena specijalnom kamerom na grupi dece od 9 i 10 godina u Sidneju, otkrila je kod svakog četvrtog deteta početna oštećenja izazvana ultravioletnim zracima. U grupi dece od 12 i 15 godina, takve promene u očima imao je čak 81 postotak dece bez ijednog simptoma koji bi ukazivao na mogućnost nastanka neke očne bolesti.Rizik od nepovoljnog delovanja sunčevog zračenja i slabljenja vida imaju i fizički radnici, ribolovci, planinari. Prema istraživanju koje je sproveo dr Sesil Delkor na 2584 stanovnika u jednom francuskom primorskom gradu, rana katarakta četiri puta je češća kod ribolovaca. Doktorka Šila Vest iz američke klinike Johns Hopkins Hospital, došla je do sličnih rezultata i navela da je učestalost katarakte među stanovnicima planinskih predela češća, budući da je na visinama UV zračenje znatno jače.Ugrožena tkivaDa li je nošenje naočara za sunce moda ili potreba? Sunčevo zračenje sastoji se od vidljivih i nevidljivih zraka različitih talasnih dužina, objasnio je prof. dr sci med. Miroslav Vukosavljević, oftalmolog-hirurg na simpozijumu posvećenom štetnom delovanju sunčevog zračenja. Najštetniji uticaj na oko ima ultraljubičasto Be (UVB) zračenje, talasne dužine od 280 do 320 nm. Ovi zraci prodiru velikom snagom u sva tkiva oka i izazivaju u ćelijama hemijske promene koje slabe vidne funkcije. Osim toga, sunčevi zraci mogu da pregreju oči, mada ređe, zahvaljujući tome što se od toplote branimo bekstvom u hladovinu. Po rečima dr Vukosavljevića, sunčevi zraci dupliraju vežnjaču ili konjuktivu, odnosno sluznicu oka, koja može da smanji vid kada se toliko uveća da prekriva deo zenice. Žute naslage na vežnjači za koje se verovalo da nastaju starenjem, takođe potiču od dugotrajnog delovanja sunčevih zraka.Sunčevi zraci izazivaju i promene na rožnjači, uglavnom akutne prirode, takozvani solarni keratitis. Prepoznaje se po bolu i otoku oka i mestimičnom zamućenju površine rožnjače. Dugotrajno izlaganje suncu može da izazove i njeno propadanje. Očno sočivo je takođe osetljivo na UVB zračenje. Pod njihovim uticajem nastaje zamućenje i stvara se katarakta već u ranim srednjim godinama. Vid je slabiji ili sasvim zamućen, a jedina mogućnost lečenja je operacija. Na retinu ili mrežnjaču dolazi svega jedan do dva odsto sunčevih zraka, ali i tako malo zračenje je dovoljno da izazove oštećenja i smanji centralnu vidnu oštrinu, naglasio je dr Vukosavljević. Opadanje vida je obično prolazno, oporavak je spor i traje mesec ili dva. Ova, takozvana solarna retinopatija, uglavnom se javlja kod dece i mlađih osoba. Međutim, kada je oštećen pigmentni sloj retine smanjenje vida je trajno. Sunčevi zraci su po mnogim istraživanjima i uzrok senilne degeneracije žute mrlje koju prati opadanje ili gubitak vida, ali se ovaj stav još proverava.Kakve naočare odabratiPo rečima dr Vukosavljevića zaštita oka od sunčevog zračenja je neophodna ukoliko želimo da sprečimo slabljenje vida. Prema preporukama američke organizacije „Prevent Blindness America”, naočare treba da budu dovoljno tamne da zaštite oko, ali ne toliko da onemogućavaju prepoznavanje svetla na semaforu. Najbolje su neutralno sive, braon ili zelene boje, sa visokim UV upijajućim polimerom koji apsorbuju gotovo 100 odsto zračenja. Treba odabrati one koje sprečavaju prodor sunčevih svetlosti sa svih strana, takozvane „wrapped” naočari. Zaštitne naočari se preporučuju odraslima i deci, kao i izbegavanje boravka na otvorenom u vreme najvećeg zračenja.Kontaktna sočiva su veoma efikasna u zaustavljanju UV zračenja. Pa ipak, novija istraživanja su pokazala da imaju niži stepen zaštite, istakao je dr Vukosavljević, tako da se i osobama koje nose kontaktna sočiva preporučuju naočare sa UV zaštitom. U letnjim mesecima na otvorenom trebalo bi glavu i oči zaštititi šeširom s velikim obodom ili kačketom. Upotreba antioksidanata, kako su pokazala istraživanja u više italijanskih istraživačkih centara, pre svega luteina u obliku tableta i karotenoida iz svežeg crveno-žutog povrća i voća, štiti oči od sunčevog zračenja i poboljšava funkcije vida za 40 odsto. Podjednako su korisni na letnjim vrućinama i u zimskom periodu.

Tesla-motors

2006-07-24T23:33:00.000+02:00

Sportski dvosed Tesla počeo je da se prodaje, istina po ne baš pristupačnoj ceni od ravno sto hiljada dolara.
Ali kada budete čuli kakve su mu performanse cena će vam biti jasnija. Ubrzanje od nule do sto kilometara na sat za svega četiri sekunde. Makismalna brzina 217 kilometara na sat, a sa jednim punjenjem baterija može da predje do 400 kilometara. Dvosed Tesla roudster proizvodi firma iz kalifornijske Silikonske doline zvana Tesla Motors, osnovana uz velika ulaganja vlasnika čuvenih internet kompanija Gugil i I-bej. Kako se i moglo očekivati, automobil je opremljen satelitskim sistemom za navigaciju i sedištem za popularni Eplov MP3 plejer zvani Ajpod. Pogon obezbedjuju najsavremenije litijum-jonske baterije. Menjač ima samo dve brzine, od kojih se niža koristi samo za izuzetno visoka ubrzanja, ali auto može da se vozi i samo u višoj brzini. Kočenje služi i za punjenje baterija, dok je motor posebna priča - najsavremenija moguća verzija Teslinog motora sa takozvanim ”kaveznim rotorom.“ Kompanija Tesla motors odala je stoga posebno priznanje Nikoli Tesli. Na njenom sajtu doslovce piše: ”Bez Tesline vizije i genijalnosti naš automobil ne bi bio moguć.“

Drzavljanstvo Nemacke

2006-07-22T02:12:00.000+02:00

Državljanstvo Nemačke uzela su 8.824 državljanina SCG, saopštio je Savezni zavod za statistiku iz Visbadena, što je 150 odsto više nego 2004. Oko 13.200 građana s državljanstvom neke od zemalja na području SFRJ dobilo je 2005. državljanstvo Nemačke.Najviše novopečenih Nemaca i dalje dolazi iz Turske, a prošle godine je 32.660 Turaka dobilo državljanstvo Nemačke. Nemački zakoni ne dopuštaju dvojno državljanstvo. Načelno, državljanstvo Nemačke može da dobije stranac posle osam godina neprestanog života u Nemačkoj ako ima stalni boravak i izvor prihoda.
A meni posle neko kaze da je sada tesko, da nije kao sto je bilo, da su poostreni uslovi a cifra se sve vise i vise povecava.

Uzrok svih onih batina koje sam dobio od roditelja

2006-07-22T01:58:00.000+02:00

Hrišćansko udruženje Funkcionalna porodica pozvalo novozelandske roditelje da neposlušnu decu obavezno tuku.
Batina izašla iz raja ili iz Biblije? "Tucite decu od 10 do 15 minuta. Biblija to dopušta, pa čak i preporučuje, da bi dete izbacilo greh iz srca. Umerene batine su dobre i za decu i za vas", navodi Udruženje."Svrha batina je da iz dece budu izbačeni glupost i gresi, kako oni ne bi postali deo njihove ličnosti. Bes deteta posle dobijenih batina je znak da ga niste dovoljno tukli", navodi se u brošuri.

Mislim da su moji roditelji bili verni clanovi ovog udruzenja .

Planovi USA za Srbiju ?!

2006-07-22T01:49:00.000+02:00

Često se u momentima krize na prostoru SFRJ govorilo o planovima SAD za taj prostor. Ti planovi su se ostvarivali u najgrubljim crtama, a pošto su dolazili iz nezvaničnih izvora, nije im davan kredibilitet. Ipak, poznato je da gotovo sve službe u SAD razvijaju spoljnopolitičke modele i da su oni osnova politike prema nekoj zemlji, piše Blic.Administracija je pripremila plan za međunarodni položaj Srbije u narednih osam godina, po kom bi Srbija 2014. postala članica EU. Kako list nezvanično saznaje, s tim neformalnim planom upoznati su i predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica. Prema predlogu Bele kuće, vanredni parlamentarni izbori trebalo bi da budu održani u decembru ove godine, a u SAD-u procenjuju da bi posle njih vladu formirali Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G17 plus. Kao deo priprema za te izbore, već od jeseni, međunarodna zajednica bi popustila pritisak prema Srbiji, čime bi pomogla demokratskim snagama da se konsoliduju i poprave izborni rezultat", navodi list. U Srbiji nema izgleda da dođe do lake saradnje DS-a i DSS-a, ali plan sadrži kompromis. Nije jasno kako bi DS pomogao oko Ustava jer ta stranka zagovara drugačiji pravni koncept od vladajuće koalicije. Kada je reč o dogovoru DS-a i DSS-a, iz SAD je poručeno da bi bilo dobro da dođe do dogovora po kom bi DS pomogao oko Ustava, a DSS pristao da izbori budu raspisani u decembru. Zahtev administracije SAD za vanredne parlamentarne izbore u decembru proistekao je iz njihovog istraživanja o izbornim rezultatima u Srbiji, koji, uprkos indicijama da bi radikali mogli osvojiti vlast, pokazuju da bi demokratske snage odnele pobedu. Time bi bio otvoren prostor za stvaranje stabilne demokratske vlade, u kojoj bi bio i DS. Procene administracije SAD govore da bi na izborima u decembru ove godine radikali osvojili 35 odsto glasova, DS bi podržalo 25 odsto birača, dok bi nacionalni front, kako SAD nazivaju koaliciju koju bi predvodio DSS uz Novu Srbiju, Srpski pokret obnove i Stranku srpskog jedinstva i udruženja građana Radovana Radovića i Dobrivoja Budimirovića, dobio 20 odsto glasova. Pored tih stranaka, prema analizi Bele kuće, u parlament bi ušli G17 i Liberalno-demokratska partija. SAD kao najbolje rešenje vide Vladu koju bi činili DS, DSS i G17 plus, a koja bi bila formirana u februaru 2007. Jedan od uslova koji bi bio postavljen pred novu vladu bilo bi izručenje Ratka Mladića Haškom tribunalu do septembra 2007, šest meseci po formiranju izvršne vlasti. Kako je navedeno, SAD bi se u tom slučaju založile da Srbija već 2008. uđe u Partnerstvo za mir, a u NATO 2012. Srbija bi, navode u Vašingtonu, postala kandidat za članstvo u EU već 2008, a članica 2014.

Naravno da Kostunica i Tadic negiraju da znaju nesto o tome zvanicno.
Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić kaže da plan sigurno nije zvanični dokument američke administracije: "Ima previše informacija da bi bilo stvarno stav američke administracije. Oni kad rade planove nema tog nivoa detalja, oni mogu da kažu: nadamo se da će pobediti demokratske opcije, ali tu nema imena ljudi s kojima bi koalicije trebalo da se prave. Čak mi se čini da tu postoji i navijanje što apsolutno nema navijanja u takvoj vrsti izveštaja. To su čiste analize i prognoze". Dokument koji je objavio Blic, više liči na analizu neke od američkih nevladinih organizacija koje se bave Srbijom kaže Kesić. On podseća da to ne bi bio prvi put da se u Srbiji analize nevladinih organizacija predstavljaju kao zvaničan stav Vašingtona.
Mada bi bilo veoma lepo kada bi se to ostvarilo.

Elektromagnetno oruzje

2006-07-22T00:26:00.000+02:00

Lindon H. Laroca Junior prvi je pomenuo oružje koje je usmereno na vitalne funkcije ljudskog organizma. Njegove reci ostale su za vecnost: "Suštinski savremena sredstva omogucavaju nam da otkrijemo i merimo lokalizovane koherentne impulse u rangu kvanta emisije, uvodeci nas tako u nešto što se danas zove 'nelinearna spektroskopija životnih procesa'. Poredenje rezultata postignutih na taj nacin u biološkim istraživanjima, sa naucenim lekcijama iz visokoenergijske fizike i slobodne snage plazma stanja, jeste kljuc nacrta strateškog i taktickog antipersonalnog ofanzivnog oružja i njegove primene". Prevedeno na jezik srednjeobrazovanih ljudi, otvorena je era upotrebe emektromagnetnog oružja, koje americki stratezi nazivaju – neubojno oružje. Pri tome, ne treba zaboraviti da u neubojno oružje spadaju, osim elektromagnetnog oružja, i "strob svetla", elektricne palice i pištolji, uredaji punjeni lepkom kojim se skoro trenutno svezuju ljudi, penaste bombe, mreže za hvatanje ljudi. Izradu elektromagnetnog oružja omogucila su nova znanja o uskladenosti vibracija energija isijavanih iz tehnološki najsavršenijih elektronskih uredaja sa vibracijama energija unutar bioloških organizama. Za nauk je da je Elvin H. Bernstin na konferenciji "Britanska bezbednost 2010.", u decembru 1995, objavio rad pod naslovom "Sukobi tehnologija: Sledeca generacija". U tom radu ponudio je smelu viziju buducnosti, o kojoj treba svi ljudi da razmišljaju:"Savremena tehnologija omogucava rat 'vatrenih mrava'. (Vatreni mravi su sicušni mravi, svaštojedi, koji žestoko peckaju). Rec je o bojištu pokrivenom milionima senzora sa mikrocipovima (mali predmeti koji puštaju signale), mikrorobotima (sicušni roboti), i mini-projektilima (izvanredno mala municija koja cini štetu ne zbog svoje velicine nego zbog brzine). Povezuje ih sistem komandovanja i upravljanja, koji je, zahvaljujuci minijaturizaciji (nauka o smanjivanju stvari) i integrisanom softveru (namenjen za veoma brzo integrisanje i obradu informacija), sposoban za koordinaciju ogromnih kolicina podataka u delicu sekunde... Savršena preciznost isterace posade iz neotpornih tenkova, površinskih brodova i aviona. Velike platforme bice jednostavno prevazidene sistemima malih, efikasnih sredstava koja sva zajedno dejstvuju harmonicno ka jedinstvenom fatalnom cilju".Postojeca skepticnost u vezi sa mogucnostima novih tehnologija mogla bi da podseti na generala ser Arcibalda Elisona, koji je 1886. godine izrazio ogroman otpor ideji da ce telefon potisnuti telegraf kao sredstvo komunikacije u vojsci. Neverovanje u "mogucnosti mikrocipova" podseca na "staru gardu viših generala" koji su 1936. godine bili mentalno i bukvalno takvi da su ih, u vreme nastanka prvih raketa velikog dometa i nuklearne bombe, nosili i vukli konji. Postojanje elektromagnetnog oružja potvrduje da prostor, uslovno receno, nestaje, tako što su dometi opasnih uredaja i oružja obuhvatili planetu. Više nema mogucnosti da se covek zaštiti od fizickih i energetskih napada. Elektromagnetni talas od jednog herca (jedan ciklus u sekundi) ima talasnu dužinu, što znaci i veliki domet. Ekstra niske frekvencije prodiru kroz Zemljinu kuglu.Objavljeno je da su naucnici zapitani kako se zaštititi od mikrotalasnog oružja koje ce SAD koristiti radi kontrole "pobunjenika". Nil Dejvison, koordinator projekta neubojnog oružja u britanskom univerzitetu Bradford, javno se zapitao "šta ce se dogoditi ukoliko neko od pobunjenika ne uspe da se ukloni ispred usmerenog zracenja, da li ostaju trajne posledice i da li postoji odgovarajuca zaštita od usmerenog zracenja".Uostalom, javnosti su sve dostupnije informacije o primeni elektromagnetnog oružja u tzv. Zalivskom ratu. Objavljeno je da su trupe SAD u Kuvajtu upotrebile tehnologiju "nemog zvuka". Na radio frekvencijama oko 100 Mhz, americki specijalci upucivali su, posebnim uredajima, poruke direktno u mozak irackih gradana i vojnika. Radio talasima prodirali su u moždane talase ljudi, menjali su ih i manipulisali elektroencefalografskim obrascima. Na taj nacin veštacki su ugradili klonirana negativna emocionalna stanja, kao što su: osecaj straha, nervoza, nezainteresovanost, bespomocnost, nemoc... Primenjeni metod nije samo sugerisao ljudima kako da se osecaju, nego je izazivao osecanja u um ugradenim emocijama. Na koji nacin su vazduhoplovne snage SAD koristile radio-frekventne poruke ne bi li manipulisale umom ljudi i uticale na izbore u Bosni i na ostrvu Haiti, saznace se tek kad se objavi tok rasprave obavljene 22. januara 1997. godine u Senatu Sjedinjenih Država.Više nije sporno da je na coveka moguce uticati elektromagnetnom energijom, buduci da je njegova životna energija prožeta elektromagnetnim talasima. Dokazano je da molekul DNK prenosi signale odredene frekvencije na daljinu. Njegova vibracija može da se transformiše u materiju. S obzirom na to da je ljudska misao vrsta energetskog polja, potvrdeno je da se elektricnim poljima može upravljati i pomocu svesti. Zbog toga nije cudno što se bioenergije izucavaju u vojnim institucijama. Još 1991.godine objavljeno je da su CIA i KGB potpisali 24. septembra 1990. Sporazum o zajednickoj kontroli nad psihotronikom. Potvrdeno je postojanje generatora-pojacivaca-lasera koji radi u dijapazonu od 10 do 150 herca. Taj uredaj vec na 10 do 20 herca proizvodi infra-zvuke koji "pogubno deluju na sve živo". Aparat za lecenje neuropsihijatrijskih i somatskih bolesti toplotom, svetlošcu, zvukom i VHF elektromagnetnim zracenjem, patentiran u SAD 20. novembra 1973. godine (US patent #3,773,049), americki naucnici nazvali su "sovjetska mašina za ispiranje mozga".Naucno je utvrdeno da je frekventni opseg od 400 do 450 Mhz okvir osnovnih vibracija ljudskog organizama. Zato je izuzetno važno na kojim frekvencijama rade uredaji u covekovom okruženju. Priston Nikols je objavio da je dr Nikolas Begic uhvatio signal sistema HAARP (antenski sistem na Aljasci) na frekvenciji 435 Mhz, na osnovu cega je zakljucio da se primenjuje "kontrola uma" pomocu navedenog sistema. Tim Rifat je napisao da svi celijski telefoni koriste frekvenciju od 435 Mhz i da britanska policija koristi iskljucivo tu frekvenciju. Doktor Adej Ros, nekadašnji istraživac u Centru za istraživanje mozga na Univerzitetu Južne Kalifornije i u Medicinskoj školi kalifornijskog Loma Linda univerzitata, koristio je frekvenciju od 450 Mhz za istraživanje ljudskog ponašanja. Poznato je da radar koji zraci na 450 Mhz, kada radi sa modulisanim snopom (modulacija sa 60 Hz) utice na mozak. Kad su Aleks Konstantin i Džon Kvin objavili da se u tajnim laboratorijama deluje na psihu ljudi elektromagnetnim talasima, naveli su frekvenciju od 435 megaherca. To je, prema njihovim istraživanjima, ravno frekvenciji ljudskog mozga. Oni su za masovna ubistva, koja se dešavaju uglavnom u jugoistocnim delovima SAD, optužili laboratoriju Robins AFB, lociranu u blizini Atlante. Razlog za optužbu je zracenje koje potice sa prostora te laboratorije.Poznat je i sistem SIGINT koji u Fort Džordž Midu koriste agenti NSA (Agencija za nacionalnu bezbednost SAD) najmanje 50 godina. Taj sistem može na daljinu da otkrije, identifikuje i prati bioelektricno polje kontrolisanog coveka. "Kontrolori" na monitorima imaju sliku onoga što subjekat posmatra. Dostupna im je vuzuelna memorija subjekta, a u mozak nadgledanog coveka mogu utisnuti odredene slike, pogotovo u vreme sna. Važno je upozorenje, koje je u objavio Adam Mandelbaum, da se sprovode istraživanja na polju mikrotalasnih generatora s ciljem uništavanja mašina i ljudi. On tvrdi da se infrasonicno oružje na testovima pokazalo kao uspešno, te da su istraživanja oružja koja bi radiofrekvencijama poremetilo nervni sistem vojnika prilicno su odmakla...Pojava mikrocipova je revolucionarni korak u nauci. Rec je o minijaturnom kompjuteru koji omogucava da se pomocu elektronskih polja upravlja kljucnim funkcijama živih celija, razmenjujuci raznovrsne informacije. Na taj nacin prvi put u istoriji nauke stvoren je sistem koji objedinjuje žive celije organizma i kibernetske mašine. Nemacka kompanija "Infineon teknolodžiz" objavila je snimak neuro-cipa koji je sa 16.384 osetljiva senzora reagovao na elektricne impulse celije, pojacao ih i uputio u racunar. Nešto drugaciji je tzv. bionicki cip (biocip). Rec je o svojevrsnom sendvicu od tri silicijumska sloja izmedu kojih je živa ljudska celija.Elekronski instrumenti ugradeni u mozak mogu znatno da pomognu prilikom lecenja. Na primer, hirurzi Centra za epilepsiju u Viktoriji (Australija) koriste novu tehnologiju za lecenje epilepsije. Ubacuju mreže visoko osetljivih elektroda na površinu mozga. Na taj nacin odreduju "epicentar" tzv. epi-napada. Mdutim, naucnici se ne zanimaju samo izradom elektronskih proteza. Konkurenciju istraživanjima brazilskog naucnika Miguela Nikolelisa, koji je uspeo da mikrocipovima nadomesti funkcije celih organa, a tvrdi da mikrocipovi mogu da zamene sve funkcije u organizmu, cine istraživanja "moždanih vrata". Prema saopštenju objavljenom u casopisu Špigel mikrocip dužine cetiri milimetra ugraden u mozak omogucava coveku da upravlja misaono raznovrsnim objektima. Stotine elektroda rasporedene u mikrocipu ugraduju se na jedan milimetar pod površinu kore velikog mozga. Po zamisli konstruktora, kompjuter prima signal iz mozga i stvara misaone predstave. U toku su klinicka ispitivanja. Vec sada je moguce misaono pomeranje kursora po monitoru kompjtera (pomocu traka, obruca i kaciga koji se stavljaju na glavu i transformišu misli u impulse). Za pet godina ocekuje se potpuno nova industrija koja ce omoguciti izradu svih vrsta proteza i misaono upravljanje vratima i klavijaturama. U Nemackoj je toku izrada mikrocipova koji se nece nužno ugradivati u mozak. Veze ce se ostvarivati na nivou impulsa.Posle otkrica biocipova ocekuje se izrada, radanje ili nastanak kiborga. Stvaranje kiborga može se izroditi u jednu od najvecih opasnosti po ljudski rod i paradoks s nepredvidivim ishodima. Najbogatiji ljudi spremni su na kloniranje ljudi radi stvaranja "banke organa" za "ljude" sa dubokim džepom. Istovremeno podsticu ratne projekte, za redukovanje broja ljudi na "zlatnu milijardu".

O holesterolu

2006-07-22T00:22:00.000+02:00

Povišene masnoće u krvi ne ispoljavaju se simptomima, ali se i kod mlađih osoba mogu ugraditi u krvne sudove i izazvati infarkt, moždani udar, prerani gubitak intelektualnih sposobnosti, impotenciju i grčeve u listovimaSvake godine samo u Beogradu 200 osoba mlađih od 45 godina doživi moždani udar, a 8.000 u starijem životnom dobu. Ova, kao i druge bolesti cirkulacije ne nastaju zbog slabosti krvnih sudova, već zbog njihovog sužavanja i povišenog krvnog pritiska. Procenjuje se da je oko 85 odsto moždanih udara izazvano zatvaranjem moždanih krvnih sudova, a samo 15 odsto prskanjem. Da li se oni mogu proširiti ili ojačati lekovima i sprečiti teške posledice?Holesterol je opasnost za arterijske krvne sudove kao i masnoća iz vodovodne cevi, upozorava neurolog dr Milan Savić, direktor Bolnice za prevenciju i lečenje cerebrovaskularnih bolesti „Sveti Sava”. Budući da su masti nerastvorljive u vodi, talože se u cevima, sužavaju ih i u jednom trenutku zapuše. Slično je i sa našim arterijama i arteriolama kada u krvi ima previše masnoća. Međutim, vodovodne cevi moguće je raznim rastvorima učiniti prohodnim, ali kada se masnoća ugradi u krvne sudove ne postoji „deterdžent” koji bi je odstranio. Suženje je trajno, a kada se krvni sud potpuno zatvori nastaje prekid cirkulacije u tkivu i ćelije odumiru.Korist i šteta od holesterolaPosebna opasnost za zdravlje je, kada se učaurene masnoće otvore i kada se na tom mestu formira tromb. Oslobođeni ugrušak putuje krvotokom, a gde naiđe na prepreku, zatvara krvni sud. Najdramatičnije posledice su infarkt i moždani udar, ali postoji niz drugih, manje dramatičnih bolesti koje nastaju suženjem i zatvaranjem većih i manjih krvnih sudova. Zašto se masnoće ugrađuju u krvne sudove? Da bi mogle da uđu u cirkulaciju kapljice masnoće moraju dan pređu u holesterol, a da bi se kretale vezuju se za belančevine transportere i oblikuju lipoproteine. Ove masno-belančevinaste supstance mogu biti niske gustine (LDL) i visoke (HDL), objašnjava dr Savić. Kapljice LDL holesterola se talože u zidovima krvnih sudova i zato je ovaj holesterol „loš”, dok je HDL „dobar” budući da se ne lepi na njih i može da odstrani nepoželjnu masnoću iz cirkulacije. Od ravnoteže ove dve vrste holesterola zavisi da li će se na arterijskim krvnim sudovima stvarati masne naslage. Taloženje masnoća, inače, nije rezervisano za starije životno doba, iako je tada najizraženije, već može početi i u mladosti, što se i događa kod gojazne dece.Zašto naše telo stvara nepoželjne masne spojeve? Holesterol je masna materija koja ulazi u sastav ćelijskih omotača, polnih hormona, vitamina De i žuči. Proizvodi ga jetra. U organizam se unosi namirnicama kao što su jaja, meso, iznutrice, mleko, pavlaka, puter, kačkavalj, kajmak. Ako ih svakodnevno i nekontrolisano uzimamo i ne potrošimo energiju koju od njih dobijamo, višak holesterola se nagomilava u krvnoj mreži. Njegova količina se može proveriti analizom krvi. Povišen je kada su mu vrednosti iznad 6 mmola, najčešće kod osoba koje najveći deo dana sede, gojaznih, žena posle 50. godine života zbog pada estrogena, ili kada ga jetra povećano stvara. Pušenje smanjuje nivo dobrog holesterola za 15 odsto. Osim holesterola, i povišeni trigliceridi su nepoželjne masnoće. To su spojevi masnih kiselina i alkohola triglicerola. Nalaze se u namirnicama i životinjskog i biljnog porekla kao što su margarin i ulja. Proizvode se i u našem telu od slatkiša, hleba, testa i drugih ugljenih hidrata i pretvaraju u energiju. Ukoliko ih ima više nego što nam je potrebno, talože se u masnom tkivu izazivajući gojaznost, povećanje lošeg holesterola i smanjenje korisnog. Alkoholičari mogu biti mršavi, ali zbog preteranog uzimanja alkohola mogu imati višak triglicerida..Opasni meki plakoviŠta uraditi kada se otkriju povišene masnoće? Taloženje masti ne boli kao zub da bi nas nateralo da odmah idemo lekaru. Dugo vremena, pa čak i godina, ne osećaju se nikakvi simptomi. Upravo zato, jednom godišnje zdrave odrasle osobe i mladi treba da provere holesterol i trigliceride u krvi. Ukoliko analiza pokaže da je holesterol povišen neophodno je ultrazvučnim pregledom proveriti stanje arterija, da bi se utvrdilo da li su se u njima formirale masne nakupine u obliku tvrdih i mekih plakova. Ako se otkriju meki plakovi koji su skloni prskanju, odmah treba preduzeti lečenje.– Najčešće su to medikamenti iz grupe statina koji u jetri sprečavaju proizvodnju holesterola za 40 odsto i stabilizuju meke plakove čime smanjuju rizik od infarkta srca i mozga za 30 odsto. Druga grupa lekova stimuliše jetru za veću proizvodnju žuči kako bi potrošila višak holesterola. Treća grupa su fibrati, koji snižavaju trigliceride i povećavaju nivo dobrog holesterola. Propisuju se i antiproliferativni lekovi koji smanjuju oštećenja na krvnim sudovima. Medikamenti iz grupe ACE inhibitora štite krvne sudove od povišenog krvnog pritiska. Terapija se dopunjuje i lekovima protiv zgrušavanja krvi, kao što su aspirin, plaviks, persantin i drugi.Homocistein je nezavisan faktor rizika za moždani udar ili infarkt srca. Povećava se u krvi zbog smanjene proizvodnje enzima koji ga razgrađuje. Najčešće je povišen kod pušača. Suzbija ga folna kiselina i vitamin B6. Svaki od navedenih lekova može se davati pojedinačno ili u kombinaciji. Trebalo bi ih redovno uzimati jer ne samo da sprečavaju infarkt i moždani udar već i prerani gubitak intelektualnih sposobnosti, impotenciju, grčeve u listovima i druga stanja i bolesti nastale suženjem krvnih sudova. Osim toga, lečenje je doživotno, budući da još nije otkrivena nijedna biljka, a ni lek, koja bi rastvorili zapakovanu masnoću u krvnim sudovima. Doktor Savić naglašava da je starenje krvnih sudova neminovno, ali ishrana i fizička aktivnost mogu da spreče taloženje masnoća i zamene mnoge lekove. Prestankom pušenja loš holesterol će se smanjiti za 15 odsto, a redovnom fizičkom aktivnošću za 30. Smanjenjem telesne težine takođe se snižavaju vrednosti holesterola. Krvni pritisak bi trebalo sniziti redukcijom soli i kada je 130/90 mmhg, jer i neznatno povišen oštećuje krvne sudove. Tek kada ove mere ne pomognu neophodni su lekovi.Prednost u ishrani trebalo bi dati plavoj ribi, nemasnom mladom mesu, piletini, ćuretini, teletini, maslinovom, kukuruznom, suncokretovom i sojinom ulju, artičokama, jogurtu i mleku sa nula ili jedan odsto masti, heljdinom brašnu, paprici, belom i crnom luku. Ne preporučuje se više od dva do tri jajeta nedeljno. Povoljno deluje i čaša crnog vina, ali osobe koje imaju povišene trigliceride ne bi trebalo da popiju ni kap alkohola. Povišen holesterol u krvi mogu da snize biljni preparati, ali efekat postižu tek posle dva do tri meseca. Artičoka podstiče stvaranje žuči i izlučivanje holesterola. Sojino ulje i preparati od soje takođe snižavaju holesterol. Pomaže i ginko biloba. Povoljan efekat je postigao i beli luk u dozi od dva do četiri grama. Uzima se s nemasnim jogurtom. Preparati se naročito preporučuju osobama koje imaju povišen holesterol, ali nemaju plakove u arterijama.

O mladezima

2006-07-22T00:08:00.000+02:00

Buduci da sam operisao vec mladez dva puta bas sam trazio da vidim nesto vise o tome . Skoro da nema čoveka koji negde na telu nema mladež. Mladež je dobroćudna okrugla tvorevina na koži, pomalo ispupčena i tamnija od okolne kože. U poslednje vreme često se govori o raku kože zbog pojačanog ultraljubičastog zračenja. Stoga posebnu pažnju treba obratiti na mladeže, jer su oni često prvi indikator da se nešto dešava, pošto se u mladežu nagomilava najviše melanocita, ćelija od kojih nastaje melanom, jedan od najzloćudnijih tipova karcinoma.Normalan mladež ima pravilan oblik: okrugao, ovalan ili duguljast. Njegove ivice su ravne, čistih obrisa, ujednačene boje. Mladež najčešće ima boju bele kafe ili je svetlosmeđ. Ako je boja mladeža veoma tamna, skoro crna, ili je crvenkasta, odnosno tamnokestenjasta, to je možda nagoveštaj da nešto nije u redu. Bitna je i veličina mladeža. Oni su uglavnom mali, prečnika do šest milimetara. Ako primetite da se neki od vaših mladeža povećava, obavezno se obratite lekaru.Zašto mladež prerasta u melanom?Pre svega zbog ultraljubičastog zračenja. Iz godine u godinu ozonski omotač je sve tanji, pa su i sunčevi zraci sve jači i opasniji. Ne treba, međutim, prenebregnuti da je sunčanje u solarijumu podjednako opasno i štetno. Drugo, povreda mladeža može da se izrodi u melanom: recimo ako ste ga slučajno zakačili noktom, brijačem ili odećom (bretelom, lastišem...). Opasne su i opekotine i promrzline, to jest sve što nadražuje kožu. Treće, na mladež mogu uticati hormonske promene u organizmu za vreme polnog sazrevanja, u trudnoći, klimaksu, u slučaju endokrinih bolesti.Ako pocrvenite, bežite u hladKad ultraljubičasti zraci dospevaju do površine kože, organizam počinje da se brani od radijacije. Melanociti proizvode specijalnu supstancu - pigment melanin, koji nam obezbeđuje lepu bronzanu boju zbog koje smo spremni satima da se čvarimo na suncu. Ali to se ne dešava odmah. Prvo dolazi do pripreme gornjeg sloja kože u vidu širenja mreže sitnih kapilara. Pojavljuje se crvenilo. To znači da je čovek primio svoju dozu zračenja za taj dan. Svako dalje izlaganje suncu dovodi do opekotina, a to je signal za uzbunu, koji nam govori da se povećava verovatnoća da obolimo od melanoma. Stoga treba imati na umu da prvi kontakt sa suncem mora da bude kratak, makismum deset-petnaest minuta, kako bi melanociti stigli da se spreme za odbranu kože od sunčevih zraka. Iako vam se možda čini da već sve znate o dejstvu sunca, možda nije na odmet da se podsetite da se ono u određenim situacijama povećava: na snegu do 85 odsto, na livadi za pet odsto, u pesku do 20 odsto, a u vodi ili na njoj, čak 75 odsto.Kad kod lekaraBitno je da se sve promene što pre prijave lekaru, jer se melanom uspešno leči hirurškim putem samo u najranijem stadijumu. Kod žena se melanom najčešće javlja na nogama (47 odsto), a kod muškaraca na leđima (43 odsto). Naravno, nipošto ne znači da će svaki mladež koji imamo da se pretvori u zloćudni tumor. Većina mladeža je sasvim bezopasna. Naučnici smatraju da se jedan na 100.000 pretvara u melanom. Ukoliko na telu imate mladež koji stalno povređujete (vešom, kaišem), treba ga operativno ukloniti.

Tumacenje lekarskog izvestaja

2006-07-22T00:05:00.000+02:00

baRBC-eritrociti (crvena krvna zrnca) koji prenose kiseonik iz pluca u ostale delove tela
WBC-leukociti (bela krvna zrnca) koji služe za odbranu organizma od bakterija, virusa i gljivica
PLT-trombociti (krvna pločice) koji učestvuju u stvaranju ugrušaka i zaustavljanja krvarenja
Hb - koncentracija hemoglobina
Hct - udeo krvnih ćelija ili hematokrit u ukupnoj zapremini krvi
MCV - srednja zapremina eritrocita
MCHC - srednja koncentracija hemoglobina u eritrocitima
RDW - širina distribucije eritrocitra,sortiranje eritrocita po veličini
MTV - prosečna srednja zapremina trombocita

NORMALNE VREDNOSTI KRVNE SLIKE
rbc - žene 3.86 - 5.08x1012/l- muškarci 4.34 - 5.72x1012/l
Hb - žene 119 - 157 g/l- muškarci 138 - 175 g/l
Htc - žene 0.356 - 0.470 l/l- muškarci 0.41 - 0.53 l/l
MCV 83 - 97.2 flMCH 32.9 pgMCHC 320 - 360 g/lRDW 9.0 - 13.8 %wbc- 3.4 - 9.7x109/lEozinofili 0 - 7%
Baziofili-nesegmentirani-segmentirani0 - 1 %0 - 2 %44 - 72 %
Limfociti 20 - 46 %
Monociti 2 - 12 %plt- 158 - 424x109/lMTV 6.8 - 10.4 fl (MTV je isto što i MPV)

Tacno vreme

2006-07-21T23:28:00.000+02:00

Prvi takozvani atomski časovnik sagradjen je 1949. godine u američkom Nacionalnom birou za standarde.
U suštini, taj časovnik broji koliko puta atom elementa cezijuma 133, pri temperaturi od nula Kelvinovih stepeni, predje iz jednog energetskog stanja u drugo, i obratno. Kada se to dogodi devet milijardi, 191 milion, 631 hiljadu i 770 puta - prošao je jedan sekund. To je ujedno i medjunarodna definicija sekunde. Od 1949. do danas, atomski časovnici su usavršavani, ali se još zasnivaju na cezijumu 133. Medjutim, čak i najsavremeniji atomski časovnik nije baš najprecizniji. Naučnici kažu da mu je garantovana tačnost svega oko 70 miliona godina - kada bi toliko dugo radio neprekidno. Stoga je dvehiljadite godine u američkom Birou za standarde, sagradjen prototip novog atomskog časovnika - sa jednim jedinim atomom žive. Poslednjih pet i po godina je proveravan i uporedjivan sa onim zvaničnim časovnikom - sa cezijumom - i ustanovljeno je da satić sa atomom žive garantuje tačnost od oko 400 miliona godina - što je, priznaćete, znatno preciznije od cezijumskog. Ovako visoka preciznost u merenju vremena veoma je važna u astronomiji, za poboljšanje satelitskih sistema za navigaciju, za komunikaciju sa dubinskim svemirskim sondama, pa čak i za bolje razumevanje porekla kosmosa. Ali ovaj novi časovnik još je daleko do toga da bude prihvaćen kao univerzalni standard, jer o tome moraju da se dogovore sve zemlje u svetu.

Nikola Tesla - biografija++

2006-07-16T23:08:00.000+02:00

Veliki naučnik je, nesporno, imao izvesne neurotične crte (imali su ih i Frojd, Jung, a, uostalom, ko ih to pa nema!), ali nije bio neurotičan. Nikola Tesla je imao niz crta opsesivnog karaktera, kao što su: preterana urednost i čistoća, tvrdoglavost, opsesivna sklonost ka redu, samodisciplina, prenaglašavanje razuma i logike. Ove crte ličnosti koje predstavljaju zamenu za simptome, blokiraju nagonske želje, s jedne strane, i ujedno ublažavaju prestroge zapovesti super-ega, s druge, te tako sprečavaju izbijanje neuroze- Tesla je imao odvratnost prema debelim ženama i ženskim naušnicama - Večerao je tačno u 18 časova, a na stolu se nalazilo 18 platnenih salveta - Protiv svojih strahova Tesla se često borio kontrafobičnim reakcijama - Posebno se grozio muva. Ako bi ugledao muvu na stolu prekidao bi ručak. Zbog straha od zaraze, Tesla je na razne načine izbegavao rukovanje - "Pre nego sam došao do otkrića magnetnog polja, morao sam da koncentrišem svu svoju umnu snagu za taj eksperiment. Da sam se odao seksualnom životu, ne bih došao do tog otkrića" - "I ne samo da sam je savladao, već sam je i iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom. Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan kao prema čačkanju zuba" Veliki pronalazač i čudak, Nikola Tesla svojom neobičnom ličnošću i ponašanjem na prvi pogled je odavao ekscentričnog čoveka, osobenjaka sa brojnim neurotičnim smetnjama. O tome, sa izvesnim nesumnjivim preterivanjem, piše i naš poznati psihijatar: "Tesla je za većinu svojih savremenika, kao i potomaka, važio za osobenjaka, čudaka, 'genijalna luda', čak shizofrenik ili bar shizoid" (Jerotić, "Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994). Ono što je, po svoj prilici, nesporno jeste, prema kazivanju samog Tesle, ali i prema svedočenjima njegovih saradnika, prijatelja i poznanika, da je naš slavni naučnik imao raznovrsne fobije, averzije, kao i prisilne misli i radnje. Sasvim je pouzdano utvrđeno da je još kao dete mali Nikola patio od snažnih strahova od aveti, zlih duhova, čudovišta itd. Imao je u detinjstvu i upečatljivih mističkih i religioznih strahova.Već odrastao čovek, slavni naučnik imao je preteran strah od prljavštine i zaraze (mizofobija). Zbog toga je Tesla svake nedelje kupovao nove rukavice od jelenske kože i novu kravatu, a okovratnik, maramice i peškire je bacao posle samo jedne upotrebe! O‘Nil piše : "Tesla je imao fobiju od zaraznih klica. Zahtevao je da niko ne upotrebljava sto u trpezariji hotela za kojim on sedi. Za svaki obed zahtevao je čist čaršav. Isto tako je zahtevao da s leve strane stola stave dva tuceta čistih servijeta.” Svaki doneti sud, koji je prethodno morao biti sterilizovan, on je lično brisao servijetom pre upotrebe. Posebno se grozio muva. Ako bi ugledao muvu na stolu prekidao bi ručak. Zbog straha od zaraze, Tesla je na razne načine izbegavao rukovanje. Ako bi, ipak, bio primoran da to učini, postajao je vrlo uznemiren, rasejan, prekidao bi razgovor sa nesmotrenim gostom i brzo bi otrčao do umivaonika da dobro opere ruke. Poznato je i da je veliki pronalazač imao i brojne, čudne i snažne averzije. Tako, recimo, Tesla je imao odvratnost prema debelim ženama i ženskim naušnicama. Užasavao se od bisera jer su mu bile odvratne glatke oble površine. Ako bi na prijemu primetio ženu sa biserom u nakitu, on onda više nije mogao da jede. Miris kamfora u kući izazivao je kod Tesle veliku nelagodnost. Kada bi, za potrebe istraživanja, morao da u vodu ubaci komadiće hartije, osetio bi tada intenzivan, osoben i vrlo neprijatan ukus u ustima. Posebno snažnu averziju imao je prema dodiru ljudske dlake. "Ne bih dotakao kosu drugih ljudi nizašta na svetu, osim možda pod pretnjom revolvera”, kaže sam Tesla. Verovatno je s tim i povezana njegova averzija prema breskvama ("spopala bi me groznica samo kad bih pogledao breskvu”).Kao još jedan argument u prilog tobožnje Tesline neuroze uzima se njegova mladalačka snažna strast za kockanjem, što se takođe smatra neurotičnim simptomom sa dubinskim korenom u nesvesnom i nagonskom delu ličnosti. Veliki naučnik je sa neobičnom iskrenošću pisao o ovom svom poroku kao o "maniji za kockanjem" koja ga je "spopala" u mladosti. "Kartanje je za mene predstavljalo zadovoljstvo nad zadovoljstvima. (...) Govorio sam ocu: 'Ja mogu da prekinem kad god hoću ali vredi li odreći se nečega što ne bih menjao za sve rajske radosti'." Majka ga je razumela i verovala je da će ga obuzetost kockanjem proći. Kada mu je majka dala novac da se kocka, tada je Tesla "pobedio svoju strast" i definitivno je iščupao iz srca (Moji izumi, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1995, str. 25).Vladeta Jerotić u svom članku o Tesli kaže da psihoanalitičari smatraju "da je kockanje česta zamena za onaniju ili i normalnu seksualnu aktivnost i navode primere iz psihoterapeutske prakse čudne ravnodušnosti nekih mlađih ili sredovečnih kockara prema seksualnom životu" ("Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 16). Jedan drugi poznati psihoanalitičar, Oto Fenihel, međutim, smatra da je kockanje zapravo drska igra sa sudbinom, isprobavanje naklonosti Proviđenja. Ovoj igri su sklone narcisoidne osobe koje precenjuju svoje moći i imaju infantilno osećanje omnipotencije (Fenihel, Psihoanalitička teorija neuroza, Medicinska knjiga, Beograd - Zagreb 1961). Ovo objašnjenje meni izgleda mnogo bliže istini, makar kada je u pitanju Nikola Tesla. Patološkokockanje u savremenoj psihijatriji inače se uzima kao jedan od "poremećaja navike i kontrole impulsa", a sastoji se u neprestanoj zaokupljenosti kockanjem, u neodoljivom porivu za sve rizičnijom igrom, što dovodi do narušavanja porodičnih i društvenih odnosa, ugrožavanja profesionalne karijere, naglog siromašenja pa čak i do kriminalnih radnji (kako bi se nabavio neophodan novac). Bitna odlika ovog poremećaja je uznemirenost, nervoza pri pokušaju ostavljanja kockanja, kao i nesposobnost kontrole uprkos volji da se pogubna strast savlada (American Psychiatric Glossary, 7. ed., Edited by Jane E. Edgerton and Robert J. Campbell, American Psychiatric Press, Washington 1994; ICD-10 Classification of Mental and Behavioral Disorders, WHO, Geneva 1992).Tesla je, najzad, imao i opsesivne misli i prisilne radnje, poznate kao "aritmomanija", prisilno brojanje pre neke akcije (Popović, M., V. Jerotić, Psihodinamika i psihoterapija neuroza, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 1989, str. 240). Tako, na primer, kaže Tesla u svojoj autobiografiji: "Brojao sam korake u šetnji; izračunavao zapreminu tanjira za supu, šoljice za kafu, kao i zalogaja hrane - drukčije ne bih mogao da uživam u jelu. Sve radnje ili postupci koje sam ponavljao morali su biti deljivi sa tri i ukoliko bih pogrešio, bio sam prinuđen da počnem od početka, čak i ako je za to bilo potrebno nekoliko sati” (Tesla, Moji izumi, 1995, str. 24).Takođe prisilno, genijalni naučnik morao je više puta dnevno da pere ruke. "Tesla je uvek imao posebnu prostoriju za pranje ruku kojom se, sem njega, niko nije smeo da služi. Prao je ruke zbog najmanjeg povoda. Kad god bi to uradio, zahtevao je od svoje sekretarice da mu doda čist peškir”, piše O’Nil u Nenadmašni genije - život Nikole Tesle (Beograd 1993, str. 222). Dr Jerotić, kao i neki drugi psihijatri i psihoanalitičari, smatra da je Tesla celog života patio od od "opsesivne (ili prinudne) neuroze", da se od svoje rane mladosti pa sve do smrti ponašao kao "prinudni neurotičar", a onda tu svoju tvrdnju odmah i potkrepljuje sledećim primerom. "Već zašao duboko u godine, živeći sam, kao okoreli neženja, u hotelu, izabrao je sobu 207 (broj deljiv sa 3), a sobarici je poručio da mu svakog dana ostavlja po 18 peškira. Večeravao je tačno u osamnaest časova, a na stolu se nalazilo, kao obično, 18 platnenih salveta. Za stolom je pomno brisao već blistavo srebrno i kristalno posuđe, koristeći uvek drugu salvetu."Koren Teslinih neurotičnih simptoma, u skladu sa uobičajenim "psihoanalitičkim razjašnjenjima", Jerotić pokušava da nađe u ranom detinjstvu ovog naučnika. Pri tome se oslanja na onu drugu od dve, kako sam kaže, manje verovatniju verziju tragične smrti Daneta, starijeg brata Nikole Tesle, prema kojoj je Dane "pao sa tavanskih stepenica sa kojih ga je gurnuo Nikola, koji je zbog toga, naravno, dugo godina nosio osećanje krivice, ružno sanjao i imao halucinacije sećajući se bratovljeve smrti" (Jerotić, V., "Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 15). Ovo hipotetičko Teslino "nesvesno osećanje krivice" moglo bi objasniti ne samo Teslinu prisilnu neurozu, već i prinudni "asketski ideal življenja kao prećutnu kaznu zbog svoje nesmotrenosti u vezi sa bratovljevom smrću".Problem sa ovim objašnjenjem je "samo" u tome što svi ozbiljni Teslini biografi kao verodostojnu i logičnu verziju uzimaju samo onu prvu, o kojoj je pisao i sam Tesla, prema kojoj je Dane poginuo tako što ga je, nehotice, kopitama usmrtio njihov arapski konj (isti onaj koji je ranije spasao život Teslinom ocu). Naravno, i ovde bi se moglo pretpostaviti da je sedam godina mlađi Nikola, koji je svesno obožavao svog veoma nadarenog starijeg brata, nesvesno prema njemu osećao zavist, ljubomoru i mržnju. Onda bi njegovo pretpostavljeno nesvesno osećanje krivice koje se javilo posle nesrećne pogibije brata, bilo rezultat kajanja i samooptuživanja, ali ne zbog stvarnog udela u pogibiji, već zbog potisnute agresivnosti i ljubomore koju je ranije osećao prema svom superiornom bratu. U svakom slučaju, sigurno je da je bratovljeva smrt imala izvesnu ulogu u formiranju spartanskog životnog ideala i u jačanju njegove ambicije da postigne intelektualni uspeh.Brojnim neurotičnim simptomima i tendencijama uprkos, za Teslu se ne može sa sigurnošću tvrditi da je bio neurotičan, kao što to kažu neki strani i domaći psihijatri. Jedan od krunskih dokaza "neuroze" slavnog pronalazača i ujedno kamen temeljac na kojem počiva čitava konstrukcija objašnjenja njegove "opsesivne neuroze”, kao i brojnih averzija, prema američkom psihoanalitičaru Džulu Ajzenbadu, jeste idila sa zagonetnom belom golubicom, koja je prema ovom psihoanalitičaru simbol majke koja doji (belo = mleko). Tesline neurotičke simptome, strahove, averzije i prisilne radnje, Ajzenbad tumači kao reakciju na frustraciju iz ranog detinjstva, preciznije na tobožnji neuspeh malog Nikole u pokušaju da svojim željama podvrgne majčino ponašanje. Prema ključu koji nudi ovaj analitičar, nerazumljive i apsurdne opsesivne misli i radnje, ljubav prema beloj golubici, kao i bizarne averzije (u odnosu na glatke bele površine, kosu itd), mogu se razumeti kao simbolički pokušaj magijske kontrole "nestajuće majke”.Ali ako se, međutim, uzme prihvatljivije i brojnim dokazima iz istorije mitologije i religije potkrepljeno shvatanje da je beli golub simbol svetlosti, čistote, spokojstva i ljubavi, a ne majke i majčinih grudi, onda se čitava perspektiva menja (Ševalije i Gerbran, Rečnik simbola, Stilos, Novi Sad 2004; Stivens, Arijadnino klupko, Stilos, Novi Sad 2005). Umesto da epizoda sa belom golubicom svedoči o nekakvoj Teslinoj fiksaciji za "majku koja iščezava”, za šta američki maštoviti psihoanalitičar nema valjanih dokaza, ona zapravo otkriva kod prosvetiteljski, racionalistički odgojenog naučnika snažnu a potisnutu sklonost ka izvornim mističkim doživljajima i religijskom otkrovenju.Teslini dominantni mehanizmi odbrane od strahova i snažnih nesvesnih nagona bili su potiskivanje, poništavanje, reaktivna formacija, intelektualizacija, sublimacija i kontrafobične reakcije. Potiskivanje, mehanizam kojim se automatski, mimo volje i svesti, ideje i predstave vezane za zabranjene nagonske želje odbacuju u nesvesno,Tesla je često koristio kako bi uklonio sve one svoje snažne želje i strasti koje su ga ometale u napornom, spartanskom radu. Poništenje je mehanizam odbrane karakterističan za prisilnu neurozu i opsesivni tip karaktera, a sastoji se u činjenju postupka koji bi trebalo da na imaginarannačin izbriše neki raniji koji ego ne prihvata. Frojd smatra da se ovaj mehanizam najjasnije ispoljava u kompulzivnim "dvodelnim” ritualima, u kojima se ono što se učini u prvom, na magijski način neposredno potom "briše” u drugom delu radnje. Ritual prisilnog pranja ruku, karakterističan za Teslu, predstavlja tipičan izdanak ovog mehanizma, kojim se magijskim putem "briše" nesvesna agresivna želja i njome izazvano osećanje krivice. Reaktivna formacijaje tipičan mehanizam odbrane za opsesivan karakter, a ispoljava se u formiranju krutih i prinudnih svesnih crta ličnosti, koje služe sprečavanju pojavljivanja njima suprotnih, potisnutih nagonskih impulsa i zabranjenih želja. Za razliku od potiskivanja, ovde dolazi do trajne promene ličnosti. Zabranjeni impulsi zauvek su blokirani u nesvesnom ovim "ispravnim” osobinama ličnosti i stoga je izlišno dodatno potiskivanje. Tako, na primer, preterana urednost kod opsesivnog karakterapredstavlja odbranu od nesvesnog impulsa za prljanjem; altruizam može da bude maskirani izvorni egoizam, a prenaglašena brižnost majke za svoje dete može da skriva njenu potisnutu mržnju. Bilo bi, međutim, pogrešno misliti da se iza svake ljubavi krije mržnja, ili, pak, da je svaki altruista sebičnjak. Moralni stavovi i crte ličnosti predstavljaju reaktivnu formaciju samo onda ako su suviše kruti, prisilni i ako su preterano snažni.Kada je reč o Tesli upravo to što je on bio fanatično posvećen radu, što je izgradio kod sebe gvozdenu volju, asketsku disciplinu i samoodricanje, jasno govori da su te osobine nastale kao krute, prinudne crte karaktera, dakle, kao reaktivna formacija kojom je ovaj slavni naučnik uspešno i trajno potisnuo svoje želje za ugodnim životom, ženama, druženjem, kao i mnogim drugim životnim radostima i zadovoljstvima. Ovde je dovoljno da se setimo kako je Tesla još kao dečak uspeo da savlada svoje izvorne strasti i da ih preobrati u suprotnost, da razvije veliku snagu volje i samokontrolu, te da se kasnije potpuno poistoveti sa ovim asketskim crtama. On sam zadivljujuće jasno i tačno opisuje ovaj psihološki mehanizam kada kaže da je "u početku" morao da potiskuje svoje želje, ali su postepeno "želja i volja postale jedno". Zahvaljujući izvanrednoj samodisciplini on je toliko ovladao samim sobom da se, kako sam kaže "mogao igrati strastima koje bi inače uništile i najsnažnijeg čoveka”. Ovome u prilog nedvosmisleno govori i to kako, kojim karakterističnim rečima Tesla opisuje svoj podvig - savladavanje patološke kockarske strasti, koja mu je zadavala mnogo brige i oduzimala puno vremena. U svojim sećanjima on piše: "I ne samo da sam je savladao, već sam je i iz svog srca iščupao tako da nije ostao ni trag od želje za njom. Otad sam prema svakoj kocki ravnodušan kao prema čačkanju zuba" (Moji izumi, 1995, str. 26).Intelektualizacija predstavlja mehanizam odbrane koji je karakterističan za ljude sklone nauci, koji bi hteli sve da objasne racionalno, koji insistiranjem na logici, zapravo, potiskuju emocije i strasti vezane za složene i važne probleme čovekove egzistencije. Kod našeg velikog naučnika i izumitelja, veoma je uočljiv ovaj pokušaj da mnoge bitne ljudske probleme, kao što su problem agresivnosti, rata, ljubavi ili vere u Boga, sagleda na jedan čisto racionalan način, "očišćen" od afekata i osećanja koja "mute" razum. Na isti, potpuno intelektualan način Tesla je pokušao da objasni i svoj odnos prema ženama i seksualnosti. U časopisu Fizikal kalčer, u jednom članku iz 1895, dakle, kada je imao blizu četrdeset godina, veliki istraživač piše: "Seksualni život igra veliku ulogu u životu svakog čoveka. (...) Pre nego sam došao do otkrića magnetnog polja, morao sam da koncentrišem svu svoju umnu snagu za taj eksperiment. Da sam se odao seksualnom životu, ne bih došao do tog otkrića." Ovo je gotovo školski primer mehanizma odbrane koji koriste izrazito racionalni ljudi, koji suzbijaju svoje afekte i strasti, tobož iz razumnih razloga, a zapravo zato jer se plaše da se ne "odaju" nekontrolisanim i opasnim nagonima ("porocima").Protiv svojih strahova Tesla se, u skladu sa svojim opsesivnim i asketskim karakterom, često borio kontrafobičnim reakcijama. Ove reakcije ispoljavaju se kao upadljivo i prinudno hrabro ponašanje, koje je usmereno na savladavanje izvornog straha. Tako, na primer, osoba koja ima klaustrofobičan strah može namerno da prisiljava sebe da provodi sate u sasvim maloj kabini. Od ovih kontrafobičnih stavova često se formiraju stabilne crte karaktera koje osobu štite od izvornih, neprijatnih strahova. Svoje dečje strahove od mraka, veštica, duhova i nečistih sila, Tesla je još kao dečak savladavao na taj način što je odlazio na pusta mesta (planina, groblje) i to noću, dakle, upravo tamo gde i kada se javljaju ova zastrašujuća demonska bića.Najzad, mnoge svoje erotske strasti i nagonske želje Tesla je sublimirao, transformisao u naučnu radoznalost i strast za istraživanjem tajni prirode, posebno električne energije. Prema ocu psihoanalize, sublimacija je "sposobnost da se izvorno seksualni cilj zameni nekim drugim, koji više nije seksualan ali mu je psihološki srodan” (Freud, "Character and Anal Erotism”, CollectedPapers, II, London 1971). To je jedan od tzv. uspešnih mehanizama odbrane koji se sastoji u zameni objekta i cilja zabranjenog nagonskog impulsa nekim drugim, "višim”, koji je socijalno prihvatljiv, ali bez blokade odgovarajućeg nagonskog impulsa. Osoba koja je sublimirala neku svoju seksualnu ili agresivnu potrebu čini upravo ono na šta je nagon tera, ali tek pošto je prethodno on neutralisan i podređen organizaciji ega. Tako, na primer, glumac igrajući svoje uloge, u sublimiranom vidu zadovoljava svoj egzibicionizam, a, recimo, hirurg kroz korisnu i priznatu delatnost na prihvatljiv način prazni svoju potisnutu agresivnost.Sve u svemu, uprkos nekolikim indicijama, jakih, nesumnjivih dokaza da je Tesla bio istinski neurotičan - nema. Konstrukcija o njegovoj "neurozi” stoji na slabašnim nogama dogmatske i nategnute spekulacije. Sam dr Jerotić, koji veruje da je Tesla patio od "prisilne neuroze", kaže: "Moje je mišljenje da Teslina neuroza nije imala nikakav, ili bar ne bitan uticaj, pozitivan ili negativan, na Teslino genijalno stvaranje" ("Psihološki portret Nikole Tesle", Tesliana, br. 2-3, leto 1994, str. 17). Ali, ako je to zbilja tako, kakva je to onda "neuroza", kakva je to čudna "psihička bolest" naučnika koja "nema nikakav uticaj" na njegovu sposobnost za rad!? Neuroza u pravom smislu te reči podrazumeva, po definiciji, pre svega slabost funkcija ega, a to znači nesposobnost misaone koncentracije, otežano rasuđivanje, probleme u voljnom odlučivanju, kao i nesposobnost valjanog obavljanja profesionalne delatnosti.Veliki naučnik je, nesporno, imao izvesne neurotične crte (imali su ih i Frojd, Jung, a, uostalom, ko ih to pa nema!), ali, po mom mišljenju, nije bio neurotičan. Nikola Tesla je imao niz crta opsesivnog karaktera, kao što su: preterana urednost i čistoća, tvrdoglavost, opsesivna sklonost ka redu, samodisciplina, prenaglašavanje razuma i logike. Ove crte ličnosti koje predstavljaju zamenu za simptome, blokiraju nagonske želje, s jedne strane, i ujedno ublažavaju prestroge zapovesti super-ega, s druge, te tako sprečavaju izbijanje neuroze. Zahvaljujući svom karakteru, Tesla nije bio savladan neurotičnim tendencijama u svojoj ličnosti da bi se moglo govoriti o neurozi kao o strukturisanom psihičkom oboljenju. Dokaz za to je i njegova neobična radna energija i izuzetno plodna naučna delatnost, što je nespojivo sa neurozom koja neprestano troši psihičku energiju. Najzad, Tesla ne samo da se nikada nije obratio psihijatru zbog svojih neurotičnih teškoća, nego se nikada nije ni požalio da mu je potrebna takva vrsta stručne pomoći.Prema tome, da zaključimo ovu raspravu o Teslinoj tzv. neurozi, utemeljivač savremene elektrotehnike nije bio neurotičar, već je samo imao opsesivnu strukturu karaktera. To znači da je Tesla svoje opsesivne i fobične reakcije uspeo da asimiluje, savlada i uklopi u strukturu ličnosti, tako da su mu pomagale a ne odmagale u stvaralaštvu. (O razlici između opsesivne neuroze i opsesivnog karaktera vidi u Trebješanin, Leksikon psihoanalize, Nova knjiga, Podgorica 2005, str. 166-167.)

Nikola Tesla - biografija+

2006-07-16T23:05:00.000+02:00

"NE radim više za sadašnjost već za budućnost. Budućnost je moja"! Verujući u ovu Teslinu misao, a naročito u novu scijentističko-tehnološku civilizaciju, čiji je duhovni osnivač upravo Nikola Tesla i koja se po njemu u naučnim krugovima i naziva Tesliana, prof. dr Velibor Abramović, socio-kulturolog, doktor filozofije i veliki poštovalac dela našeg velikana, ne krije da Teslino shvatanje nauke i vremena zapravo na jedan specifičan način otvara vrata budućnosti sveta. Dr Abramović za "Novosti" otkriva koje su bile Tesline tajne, zašto nikada nije formulisao i objavio svoju naučnu teoriju, i kuda su ga vodila misteriozna "putovanja uma".
STRAH OD ZLOG DUHADO osme godine Tesla je bio slab i kolebljiv, osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima i neprestano je oscilirao između dve krajnosti - oduševljenja i tuge. "Želje su mi imale razornu moć, a umnožavale su se poput Hidrinih glava", zabeležio je Tesla mnogo kasnije u svojim spisima. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu i pisao je: "Živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara i ostalih satanskih čudovišta mraka. A onda je odjednom nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je drugim tokom.
"GROZNICA OD BRESKVEU TO doba u njemu su se razvile čudne naklonosti, netrpeljivosti i navike: bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne nešto nalik na napad. Nasuprot tome opčinjavalo ga je svetlucanje kristala ili nekih predmeta oštrih ivica i ravnih površina. Kada bi ugledao breskvu dobijao bi groznicu, a ako bi se i delić kamfora nalazio u kući osećao bi nejmučniju nelagodnost. Šezdeset godina kasnije, u knjizi "Moji izumi", iz 1919, Tesla će zapisati: "Osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadražaja. Čim spustim četvrtaste komadiće hartije u posudu s tečnošću, redovno u ustima osetim neki neobičan ukus".
STRAST ZA ČITANjEMNjEGOVU rano probuđenu čitalačku strast nije mogao da spreči ni otac, koji je, želeći da ga odvikne od noćnog čitanja, sakrivao sveće u kući. Mlađani Nikola dobavljao je loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica i iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pukotine, čitao do zore.
VIDEO SVOJE IZUMEKADA se, uprkos očevoj želji da bude sveštenik, izborio da studira politehniku, do tada teško bolestan, mladi Nikola je nekim čudom ozdravio i predao se pronalazačkim maštanjima. Prenapregnutog uma, počeo je da pati od čudesnog poremećaja "pojavljivanja živih slika, koje je često bilo praćeno jakim bleskovima svetlosti", što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihološkim moćima."Ovi jaki svetlosni bleskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti. Zatim sam počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kojem sam bio i ubrzo sam video nove scene. Otkrio sam da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me vizija nosi dalje i dalje... I počeo sam mentalno da putujem", beležio je Tesla.Ovo samo potvrđuje zašto je Tesla sa velikom jasnoćom i preciznošću mogao da vizuelizuje svoje izume, bez eksperimenata, modela ili crteža. Tako je kreativnu imaginaciju smatrao početkom saznajnog akta predviđanja i tvrdio da rad, pod kojim je podrazumevao borbu za mentalno pročišćenje, vrše prirodni zakoni, a ne materijalne strukture.
MAJKA I ANĐELIMNOGO vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu. "Samo jednom u svojoj dosadašnjoj egzistenciji, kaže on, imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom, ležao sam u krevetu, ali sam pomislio da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno će mi dati neki znak..." Kada je dva, tri meseca kasnije bio na predavanju u Londonu, jedne noći osetio je neko napeto iščekivanje: "Tek što sam zaspao video sam oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni s ljubavlju i postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je plovilo kroz sobu i polako iščezlo, a ja sam bio naglo probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova... Bio sam uveren da mi je majka upravo umrla", pisao je Tesla.
BELA GOLUBICA OD svih golubova koje je svakodnevno hranio ispred hotela "Njujorker" Tesla je naročito voleo jednu belu golubicu. Beležio je: "Trebalo je samo da pomislim na nju i ona bi doletela. Voleo sam je kao što muškarac voli ženu i ona je volela mene. Bila je radost mog života, uz nju sam imao svoj cilj. Kada je jednog dana uletela u moju sobu znao sam da želi da mi kaže da će umreti. A onda sam video kako iz njenih očiju izbija snažan snop svetlosti..." Mnoga su tumačenja simbolike ove golubice, ali pravo značenje leži u Teslinoj "novoj nauci", koju svet tek treba da otkrije...
ČOVEK NEMA MEMORIJUZAISTA je bilo neobično da je čovek takve genijalnosti, koji je govorio nekoliko jezika, smatrao da ne postoji ljudska memorija, te da za sebe kaže da je samo "sprovodnik ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse". Sve možda i ne deluje kontradiktorno ako se zna da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga, koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije Tesla se budizmu sve više i praktično približavao: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama, pred smrt, u Njujorku je živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.
SVE DELjIVO SA TRIBROJEVI su bila njegova opsesija, naročito broj tri: za stolom dok je obedovao, sve je moralo da bude deljivo sa brojem tri, od pribora za jelo do salveta, sitnica...
DIPLOMU NIJE STEKAOBIO je čovek takve snage duha i dubine uma da je bio u stanju da se odvoji od autoriteta i od savremene nauke. Nije slučajno što nije diplomirao. To je jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti ili bunta. Posle teške i čudne bolesti u detinjstvu, on je stekao moć da praktikuje kontrolu svojih nervnih puteva u psihološkom i fiziološkom smislu.
PRIPREMA ZA SMRTVIZIONAR, "jasnovidac", Tesla se, činilo se, pripremio i za svoju smrt, koja je više ličila na preseljenje duše u drugi plan postojanja. Dva dana ranije prestao je da radi, zatvorio se u hotelsku sobu, tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga kako leži elegantno odeven, prekrštenih ruku na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku: tri dana nakon prve, bio je spaljen.
SPONA CIVILIZACIJATESLA je, praktično, ono što je Euklid teorijski - spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost čoveka koji će shvatiti vreme i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je prava poruka njegovog rada, ili, kako je govorio: "Sve je samo misao, ništa ne postoji, i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima svemira..."

O pijacoj vodi

2006-07-16T22:59:00.000+02:00

Sve veće zagađenje voda utiče na kvalitet higijenski ispravne vode za piće koje je u svetu sve manje, a ona je preduslov za dobro zdravlje ljudi. Mi još uvek imamo sreću da nam je voda iz vodovoda uglavnom dobrog kvaliteta, pa možemo bez brige da pijemo "česmovaču". Međutim, u mnogim zemljama sveta pojavljuje se nedostatak kvalitetne i higijenski ispravne vode za piće, pa stanovništvo, pogotovu u najrazvijenijim zemljama, za piće upotrebljava flaširanu vodu. Takva voda se već dugo prodaje i kod nas, pa je sve više i proizvođača i tipova flaširanih voda.U svetu se flaširane vode dele na dve osnovne grupe: - stone vode za piće (table) i - prečišćene vode (purified), Posebnu grupu čine takozvane prirodne mineralne vode koje se upotrebljavaju za piće. Prirodna mineralna voda sadrži minerale i oligoelemente i druge sastojke koji deluju povoljno na organizam.
Četiri grupe voda
Kao i svuda u svetu i mi imamo Pravilnik o kvalitetu mineralnih voda (Sl. list SRJ 45/93) po kojem se sadržaj minerala računa po suvom ostatku na 180° S. Ova voda svrstana je u četiri grupe. - Prva je prirodno vrlo slaba mineralna voda kod koje sadržaj mineralnih soli nije veći od 50 miligrama po litru. - Druga je slabomineralna voda kod koje mineralne soli ne prelaze 500 mg/l. - Trećom, inače, prirodnom mineralnom vodom se smatra ona kod koje je sadržaj mineralnih soli između 500 i 1500 mg/l, - U četvrtu grupu prirodno mineralnih voda spadaju one kod kojih je sadržaj minerala veći od 1500 mg/l. U prirodnim mineralnim vodama se gotovo uvek nalazi i ugljen-dioksid, gas koji je u njoj rastvoren. Izvori mineralne vode bez njega su retki. Kada ga u vodi ima, kažemo da je gazirana. Mineralna voda može da bude prirodno gazirana ali i da se gazira prilikom flaširanja. Slično soda-vodi i njoj može da se doda ugljen-dioksid koji nije poreklom sa izvorišta.
Agresivan gas
Zahvaljujući svom hemijskom sastavu, prirodne mineralne vode mogu da se koriste za piće radi osveženja ili za nadoknadu minerala i oligoelemenata neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. U mnogim slučajevima se koriste i za lečenje. Treba znati da organizam 80–90 odsto potrebnih mineralnih materija dobija iz hrane, a ostatak (10–20 odsto) iz vode. Za svakodnevnu upotrebu se preporučuju negazirane slabomineralne vode. Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadržajem ugljen-dioksida, ne preporučuju se za svakodnevnu upotrebu, jer je CO2 vrlo agresivan gas koji može da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu stalno piju i u velikim količinama. Mineralne vode sa niskim sadržajem bikarbonata i natrijuma preporučuju se za preventivnu svakodnevnu upotrebu osobama sa povišenim krvnim pritiskom, a bubrežnim bolesnicima se za prevenciju i lečenje preporučuju vode s niskim sadržajem minerala.
Višak kalijuma – stres za bubrege
Hemijski elementi sadržani u mineralnoj vodi najčešće se nalaze u obliku soli rastvorenih u obliku jona. Njihovo dejstvo na organizam je različito. U našim mineralnim vodama čest je:- Kalcijum i osnovni je element za izgradnju kostiju i zuba i njegove koncentracije kreću se od 10 do 520 mg/l.-
Magnezijum se često javlja kao sulfat, i u organizmu deluje kao laksativ, pa treba izbegavati vode koje ga mnogo imaju. Vode sa puno magnezijuma ne treba davati maloj deci.
Kalijum je potreban organizmu, ali njegov višak izaziva stres bubrega, pa i prekid njihovog rada, i zato za svakodnevnu upotrebu ne treba koristiti vodu koja ga ima više od 12 mg/l. -
Natrijum je esencijalni element zdravlja i funkcionisanja organizma, ali u svakodnevnoj upotrebi u vodi ne bi trebalo da ga bude više od 150 mg/l, a preporučljivo je da ga bude i ispod 50 mg/l. Ovo stoga što su osobe sa povišenim pritiskom i srčanim tegobama kao i deca sa neformiranim bubrezima osetljivi na njegovu povećanu koncentraciju.
Voda za svakodnevnu upotrebu ne bi trebalo da sadrži više od 30 mg/l sulfata, a za malu decu ne više od 15 mg/l. -
Nitrati i nitriti su zagađujuće materije i u flaširanoj vodi ne bi trebalo da ih bude. Za spravljanje hrane za bebe sme da se koristi samo voda bez nitrita. Ako se svakodnevno upotrebljava prirodna mineralna voda, ona ne bi trebalo da sadrži više od 1 mg/l fluorida, kako bi se izbegla fluoroza zuba i drugi neželjeni efekti. Jedna od hemijskih karakteristika koja označava kiselost ili baznost vode je pH faktor. Njegove normalne vrednosti se kreću od 6 do 8, a ako imaju dodat ugljen-dioksid, njegov nivo se spušta i do 4,5. Takva voda može da izazove rastvaranje minerala zuba. Ako se znaju ovi parametri, pri odabiru flaširanih voda koje će se koristiti u domaćinstvu treba voditi računa o starosti i zdravstvenom stanju svih ukućana, a posebno beba. Voda koja se upotrebljava za spravljanje hrane za bebe treba da bude sa niskim sadržajem minerala i obavezno mora da se prokuva. Otvorene boce sa vodom u frižideru ne treba držati duže od 36 sati.

Pravilnikom o kvalitetu prirodnih mineralnih voda definisane su:- fizičko-hemijske i - mikrobiološke karakteristike voda. Pojedine Mineralne vode , prema rečima mnogih lekara, nije zdravo piti u neograničenim količinama, već jedna do dve čaše dnevno, jer čovek koji dnevno popije tri litra mineralne vode u sebe unosi i oko 3.000 miligrama natrijuma.Proveru kvaliteta većine mineralnih voda, koje se prodaju na našem tržištu, većina potrošača obavlja u Republičkom institutu za zaštitu zdravlja "Dr Milan Jovanović- Batut". Kod nas se uglavnom prodaju "stone" mineralne vode, popularnije u narodu kao kisele. Posebnu grupu, kako trvde u Batutu, čine "stone oligomineralne vode", koje su po sastavu bliske pijaćoj vodi. Flaširanih izvorskih voda, kojima se u potpunosti može zameniti izvorska voda, zasad ne postoje na našem tržištu.-Kod nas se pojavila posebna grupa veštačkih voda, među kojima je i sve popularnija "Leda", koje se predstavljaju kao oligomineralne, "optimalno obogaćene". Reč je o vodi dobijenoj potpuno veštačkim putem, a postojanje i prodaja takve vrste vode nije predviđena postojećim Zakonom, te ih zato treba izbegavati. Tu je u stvari reč o negaziranoj oligomineralnoj vodi, odnosno vodovodskoj vodi, koja je pročišćena kroz sedmostepeni proces filtracije. A zatim je voda, procesom ireverzibilne osmoze, ponovo obogaćena idealnom srazmerom minerala....(Seća li se ko epizode "Only fools and horses" kada bro' prodaju čistu izvorsku vodu sa lekovitog Troter izvora :-))Mora postojati određeni metod samo mehaničkog prečišćavanja vode, kao i određeni odnos između osnovnih minerala, kojih se svi proizvođači pridržavaju. Do proizvođača "Lede" niko, međutim ne može da dođe, a kolaju priče da tu vodu prave u nekim kadama u privatnom stanu i to od vodovodske vode. Uz to, kvalitet njihove vode niko ne kontroliše. Pritom, ne kažemo da ta voda po definiciji mora biti neispravna, već samo da ističući da nešto čija prodaja nije predviđena zakonom, ne može ni da se prodaje.p.s.Pijaća voda zdravaStručnjaci su po pitanju ispravnosti pijaće vode podeljeni, ali u "Beogradskom vodovodu" ističu da Beograđani piju zdravu vodu, koja ispunjava sve uslove važećeg Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće i odgovarajućih pravilnika Svetske zdravstvene organizacije i Evropske Unije. U pijaćoj vodi, prema rečima nadležnih iz Vodovoda, nikad nisu nađeni teški toksični metali, kancerogeni policiklični aromatični ugljovodonici, kao ni virusi, a ispitivanje se radi u tri više nivoa - u samoj službi sanitarne kontrole ovog preduzeća, a zatim i u laboratorijama Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja.

Sve veća upotreba flaširane i mineralne vode zasigurno dovodi i do grešaka u odabiru, a loše je i nekontrolisano korišćenje vode koja nije u skladu sa fiziološkim potrebma organizma - tvrdi nutricionista, dr Ratka Mrkaić.Generalizovati upotrebu mineralne vode nije moguće jer su potrebe za sastojcima koje sadrži vrlo specifične za svaku osobu i zavise od uzrasta, fizičke aktivnosti, klimatskih uslova, fizičkog stanja i nutritivnog statusa. Tim pre što razlike u sastavu među samim mineralnim vodama mogu biti mnogo veće nego što je to slučaj između dve vrste namirnica. Primera radi, sadržaj natrijuma može biti 56 miligrama po litru, ali isto tako i 109 miligrama do pozamašnih 1.550 miligrama po litru. Ono što uvek treba imati na umu je to da su mineralne vode u osnovi prirodna lekovita sredstva i da kao i svaki lek zahtevaju odgovarajuću i pažljivu primenu.Prema rečima doktorke Mrkaić, u zavisnosti od uzrasta, pola i dnevnih aktivnosti osobe zavisi i potreba za unosom određene vrste vode. Tako se građevinskim radnicima i rudarima preporučuje korišćenje voda koje sadrže što manji procenat ugljen-dioksida. Osobama koje imaju kardiovaskularna oboljenja ili su im sklona preporučuju se „vrnjci“ i „heba“, a voda „prohor“ u terapiji dijabetesa, kod oboljenja želuca, sekretorne funkcije jetre i nekih ginekoloških problema. Vrlo je česta upotreba gvožđevito-arsenske vode „mivela“ u lečenju sideropenične anemije.- Kako smo rekli da se „mivela“ ističe po sadržaju magnezijum (338 mg/l), samim tim ona štiti od infarkta, smanjuje se reakcija organizma na izazivače stresa, pojačava crevnu peristaltiku, sprečava stvaranje kamena u bubregu i omekšava postojeći. Redovnim korišćenjem ove vode sprečava se arterioskleroza, gojaznost, šećerna bolest, kao i opstipacija. Na nervni sistem, gojaznost, bubrežna oboljenja i kožne bolesti izuzetno pozitivno dejstvo ima „prolom voda“ - voda koja zbog svog hemijskog sastava organizmu isključivo pomaže. Preporučuje se svim uzrastima, svakom polu i svim osobama bez obzira na to kojom se aktivnošću bave - objašnjava dr Ratka Mrkaić.Značajan činilac je takođe temperatura vode jer utiče na motoriku, sekretornu funkciju, kao i na resorpciju. Hladna voda povećava želudačno lučenje i crevnu peristaltiku, a mlaka i topla negativno utiču na kardiovaskularni sistem.Na osnovu svega možemo zaključiti da pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice - stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu, a sve to pod kontrolom lekara i primenom određene dijeto-terapije.Kako se hemijski sastav mineralnih voda znatno razlikuje u odnosu na običnu pijaću vodu, postavlja se dodatno pitanje: da li nju smemo da pijemo u istoj količini kao i običnu vodu, odnosno da li je pogodna za svakodnevnu i neograničenu upotrebu.Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom iznose od 40 do 100 mililitara po kilogramu telesne težine. To znači da bi odrasla osoba težine 50 kilograma trebalo dnevno da uzima oko dve litre tečnosti (čaj, sok, voda). Mineralna voda može se koristiti, ali ona nije zamena za pijaću, te se savetuje umerenost kada se duže upotrebljava. Razlog je jednostavan - organizam nije naviknut na količinu suvog ostatka većeg od jednog miligrama.

Da li ste se ikada zapitali šta znače hemijski simboli na omotaču flaširane vode koju pijete, odnosno da li podaci iz lične karte vode „odgovaraju” podacima iz vašeg zdravstvenog kartona?S obzirom na to da naše telo čini od 50 do 70 odsto vode, ona je od vitalnog značaja za ljudsko zdravlje, jer odstranjuje toksine iz organizma, „podmazuje” zglobove, reguliše telesnu temperaturu i predstavlja najvitalniji deo ćelija svih živih bića.Ne postoji univerzalni odgovor na pitanje koja je voda najbolja, odnosno najadekvatnija za korišćenje, jer svaka mineralna voda je specifična, ima svoje prednosti i nedostatke.Uputstvo za kupovinuKoličina vode koja je potrebna organizmu zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, procenta masnog tkiva i tipa aktivnosti ali i godišnjeg doba u kome se nalazimo. Primera radi, dok se krećemo treba da unosimo bar 20 odsto vode više, a savet vezan za osvežavanje na plaži glasi – izbegavajte gaziranu vodu, odnosno gazirane napitke, jer oni imaju nisku PH vrednost, jako su kisele i menjaju aciditet, što nije preporučljivo zbog uticaja klimatskih faktora. Gazirani napici nisu poželjni ni u fitnes centrima.Stručnjaci takođe podsećaju da tzv. kisele vode ne treba konzumirati u velikim količinama, kao ni visokomineralne vode, jer negativno utiču na rad bubrega. Zlatni prosek je jedna do dve čaše takve vode dnevno. Deci se takođe ne preporučuju visokomineralne vode, a važan savet za mališane glasi – ako im dajete flaširanu vodu obavezno je prokuvajte. Budući da se sve kupovne vode flaširaju na izvoru, one nemaju hlor i pri nepravilnom čuvanju u prodavnici ili u kući mogu biti bakteriološki kontaminirane.Stručnjaci iz Centra za vodu Instituta za zaštitu zdravlja Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” u kome se kontroliše kvalitet mineralnih voda nekih od najvećih proizvođača vode, među kojima su i „Knjaz Miloš”, „Heba”,„Vrnjci” i „Vlasinska rosa”, objašnjavaju šta znače hemijski simboli na omotačima flaširanih voda i kako pojedini minerali utiču na zdravlje ljudiAko bismo pisali uputstvo za kupovinu vode, onda bi jedna od prvih lekcija bila – pogledajte hemijske simbole koji se nalaze na omotaču flaširane vode. Naime, ovi simboli (Na, Ca, K, Mg, F...) zapravo se odnose na koncentraciju minerala u toj vodi, a, u zavisnosti od koncentracije minerala, prirodne mineralne vode dele se na bikarbonatne, sulfatne, hloridne, kalcijumove, magnezijumoveSa druge strane, od biološki aktivne količine minerala zavisi njihovo dejstvo na naš organizam.„Osobe sa hroničnim gastritisom, ulkusnom bolešću, poremećajima pokretljivosti i pražnjenja žučne kese, kao i osobe sa odstranjenom žučnom kesom trebalo bi da uzimaju negazirane mineralne vode sa predominacijom bikarbonatnog jona (HCO 3) koje deluju na sekreciju i pokretljivost želuca i žučne kese, tako što smanjuju kiselost želudačnog soka i povećavaju stvaranje i izlučivanje žuči. Ova dejstva najjače su izražena kod natrijum-bikarbonatne mineralne vode, ali se ove vode, zbog veće koncentracije natrijuma, koji zadržava vodu i smanjuje izlučivanje tečnosti iz organizma, ne preporučuju osobama sa povišenim krvnim pritiskom”, objašnjavaju dr Snežana Dejanović i dr Dragana Jovanović, specijalisti higijene u Centru za vodu Instituta za zaštitu zdravlja.Preporuka za bolesneDakle, osobe sa srčanim problemima, naročito sa hipertenzijom, ne bi smele da piju vodu bogatu natrijumom, naročito ne onu koja ima više od hiljadu miligrama ovog minerala. Pacijenti sa kardiovaskularnim tegobama trebalo bi da piju oligomineralne vode sa niskim sadržajem natrijuma. Za njih bolji efekat imaju kalcijumsko-magnezijumsko-bikarbonatne mineralne vode koje imaju diuretičko dejstvo, odnosno podstiču izlučivanje tečnosti.„Osim toga, na kardiovaskularni sistem zaštitno deluje magnezijum, kao i međusobni odnos ovog minerala i kalcijuma. Najpovoljniji odnos kalcijuma i magnezijuma je dva prema jedan. Naime, ukoliko je jedan od ova dva minerala prisutan u većoj koncentraciji, on sprečava apsorpciju drugog. Osobama sa hroničnom opstipacijom preporučuju se prirodno mineralne vode u kojima dominiraju joni sulfata (SO4) i magnezijuma (Mg), jer oni ubrzavaju pražnjenje crevnog sadržaja. Ove vode takođe se savetuju i osobama sa oboljenjima jetre i žučne kese i obolelima od šećerne bolesti i gojaznima, jer podstiču pokretljivost i pražnjenje žučne kese, stimulišu lučenje pankreasa, a pri dužoj upotrebi i uz odgovarajući dijetetski režim mogu smanjiti i sadržaj masti u organizmu”, objašnjavaju naše sagovornice.A jedna od zagonetnih stavki na omotaču flaširane vode koji glasi „suvi ostatak na 180 stepeni” zapravo je sinonim za sadržaj minerala koji ostaje kada se voda pretvori u paru. Na osnovu stepena mineralizacije, vode se dele na slabomineralne (ako im je suvi ostatak ispod 500 miligrama po litru) i vode bogate mineralnim solima (čiji suvi ostatak iznosi preko 1.500 miligrama). Negazirane vode – poznatije kao oligomineralne, preporučuju se za svakodnevni unos.I još nešto. Iako nas bilbordi uveravaju u suprotno, sva voda koja se nalazi u rafovima naših prodavnica flašira se na izvoru i poseduje papir koji se kolokvijalno naziva sertifikat o zdravstvenoj ispravnosti. Reč je, zapravo o poštovanju pravilnika o kvalitetu prirodne mineralne vode. Naše sagovornice objašnjavaju da stručnjaci Instituta za zaštitu zdravlja četiri puta godišnje kontrolišu izvorišta vode, odnosno proveravaju zdravstvenu ispravnost vode u sva četiri godišnja doba, a potom kontrolišu i gotov proizvod na tržištu.

U izdanju programa „Zdrava hrana – Zelena jabuka” nedavno je izašao treći deo publikacije pod naslovom „Sve o vodama koje pijemo”. Od obilja tema o kojima su pisali stručnjaci, posebno nas je zaintrigirala ona koju je odabrao prof. dr Milan Mirić, specijalista sanitarne hemije: „Zdravstveni značaj neorganskih sastojaka mineralnih voda”. Konkretnije rečeno, hteli smo da saznamo kako utiču na zdravlje visokomineralne vode, a kako niskomineralne.Što iz publikacije, što iz razgovora s ovim penzionisanim profesorom Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, saznali smo ono što nas je najviše interesovalo.– Zabluda je, kao što se ranije mislilo, da vode koje ne sadrže veću količinu mineralnih supstanci nemaju nikakvo dejstvo na ljudski organizam. Danas se sve više koriste vode niske ili srednje mineralizacije, s uravnoteženim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. Pošto ove vode organizam lakše prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije uvek slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije, čije neograničeno i dugotrajno konzumiranje može da bude i štetno.Suvi ostatakU pojedinim tipovima mineralnih voda nalaze se različite koncentracije više elemenata rastvorenih u obliku soli, a njihov suvi ostatak, izražen u miligramima dobija se isparavanjem jednog litra vode na 180°C. Prema količini suvog ostatka, mineralne vode su svrstane u oligomineralne (vrlo slabe – prisustvo minerala nije veće od 50 mg/l), slabe (do 500 mg/l), visokomineralne (između 500 i 1.500 mg/l) i bogato mineralne (više od 1.500 mg/l).U sastav mineralnih voda za piće ulaze makroelementi i mikroelementi. Prvi, kao što su natrijum, kalijum, kalcijum i magnezijum, potrebni su organizmu u većim količinama. Pravilnikom o kvalitetu mineralnih voda, ni za jedan od ovih makroelemenata nije predviđeno ograničenje.Mikroelementi su potrebni u veoma malim količinama koje su u nekim slučajevima ograničene propisima zbog mogućeg štetnog delovanja na organizam, kao i uticaja na izgled i ukus vode (gvožđe). Izraženo u miligramima po litru, gvožđa ne sme da bude više od 0,05, selena više od 0,01, cinka više od pet, fluora više od 2 mg/l. Za jod nije ustanovljeno ograničenje pošto se veoma retko sreće u vodama. Značajnije količine joda nađene su u „minakvi” (0,85 mg/l).Već zasićeneObjašnjenje zašto visokomineralne vode, naročito one s velikom količinom suvog ostatka, spadaju u takozvane tvrde i teže svarljive, dok se oligomineralne smatraju mekim i lakšim, zvuči potpuno logično.– Voda u ljudskom organizmu služi za održavanje tkiva, rastvaranje i prenos supstanci koje uzimamo sa hranom – kaže dr Mirić. – Jako mineralne vode su već zasićene sopstvenim sastojcima, pa su manje efikasne u ostvarivanju osnovne uloge vode u metaboličkim procesima u organizmu. Stalno i neograničeno konzumiranje visokomineralizovanih voda nepovoljno utiče na proces varenja i prenos hranljivih sastojaka, kao i na izlučivanje štetnih proizvoda. Zavisno od sastava, neke od ovih voda mogu da dovedu do stvaranja bubrežnih kamenaca i povećanja krvnog pritiska. Većina visokomineralizovanih voda sadrži najviše natrijuma koji predstavlja faktor rizika u nastajanju hipertenzije. U poslednje vreme preporučuju se oligomineralne vode sa više magnezijuma i manje natrijuma.U Francuskoj, veli naš sagovornik, propisi nalažu da se mogu flaširati samo one vode koje mogu da konzumiraju sve populacione grupe. To znači da se od 1.200 poznatih flašira samo pedesetak, dok se ostale mogu piti uz preporuku lekara. A pošto je kod nas sve prepušteno ukusu i slobodnom izboru, neophodan nam je savet stručnjaka: oligomineralna voda može da se pije u neograničenim količinama i u dužem periodu, dok visokomineralnom nipošto ne treba zadovoljavati sve dnevne potrebe za vodom, a veoma je preporučljivo proučavanje etikete na kojoj su navedene koncentracije svih elemenata. Pedijatri su jednoglasni u tome da deci nikada ne treba davati ni ovu „tvrdu”, a ni gaziranu vodu.Čitamo etiketu„Vlasinska rosa” je izrazit primer negazirane prirodne niskomineralne vode, sa suvim ostatkom od 58 mg/l (natrijum – 2,7 mg/l). „Eko voda” ima 286 (32 natrijum), „akva viva” 329 (9,1 natrijum), „jazak” 369 (8,5 natrijum), „gorska” 140 (0,8 natrijum), „bivoda” 232 (23 natrijum), „vujić voda” 331 (2,7 natrijum)... Sve ove vode su ispod granice od 500 miligrama, dok, recimo, „karađorđe”, sa suvim ostatkom od 1.510 miligrama, spada u visokomineralne prirodne vode.

Bez vode nema života. Ona je najprirodniji i najbolji napitak za utoljavanje žeđi. Sastavni je deo svake telesne ćelije jer prenosi hranljive sastojke, omogućava izlučivanje otpadnih sastojaka iz organizma, reguliše telesnu temperaturu, olakšava rad mozga povećavajući koncentraciju i smanjujući učestalost glavobolja, važna je u protivupalnim procesima, olakšava gubitak suvišnih kilograma...Brojna istraživanja pokazala su da uzimanje dovoljne količine vode smanjuje rizik od dobijanja raka creva i dojke. Uprkos tome, većina ljudi ne pije dovoljno vode! To je naročito opasno za vreme letnjih vrućina, kada zbog veće potrebe za hlađenjem telo gubi više vode. Mnogi na vrućini hodaju ili vežbaju misleći da im nisu potrebni tečnost i hladovina. Kad osete suvoću u ustima, umor i slabost, već je kasno. Mali je korak do mučnine, proliva i vrtoglavice, jer srce sporije kuca zbog nedostatka vode pa mozak ne dobija dovoljno kiseonika i glukoze. Tada organizam prestaje da se znoji pa raste unutrašnja temperatura i neophodna je brza lekarska pomoć s intravenoznom hidratacijom.Opasnost od dehidriranja je najveća kod dece, starijih i bolesnih, koji prvi stradaju na velikoj vrućini. Nemojte da čekate da budete žedni jer onda je već započeo proces dehidracije, nego pijte vodu često tokom dana. Da bi vam prešlo u naviku uzimanje dve litre vode na dan, napunite ujutro dvolitarsku bocu i pijte iz nje - uveče pre spavanja trebalo bi da bude prazna.Veoma je bitno da ne pijete vodu neproverenog kvaliteta! Valja proveriti i vodu iz vodovoda jer njena hemijska, biološka i fizička struktura mogu biti narušene zbog zagađenosti okoline. Takva voda sadrži hlor koji se stavlja zbog dezinfekcije, sediment koji se taloži u vodovodnim cevima i koji ima neprijatan miris i ukus.Najčešće su prisutni i toksični metali kao što su olovo, bakar i aluminijum, a u tvrdoj vodi su i rastopljeni minerali kalcijuma i magnezijuma od kojih nastaje kamenac. Zato je korišćenje filtera uslov dobrog zdravlja. Čuvajte svaku kap čiste vode, ne trošite je nepromišljeno. Ujedinjene nacije su ove godine proglasili Deceniju vode kako bi skrenule pažnju na rastući problem nestašice eliksira života!

Solarna energija

2006-07-16T22:56:00.000+02:00

Visoki izdaci za nabavku fosilih goriva i zaštitu čovekove okoline podstakli su Nemačku da poveća ulaganja u solarnu energiju kao alternativu, zahvaljujući izdašnim vladinim subvencijama za one koji solarnom energijom napajaju nacionalnu mrežu. Mada je geografski položaj Nemačke daleko od idealnog, bez izdašnih sunčevih zraka, ta zemlja je najveći evropski proizvođač solarne energije i domovina najveće svetske solarne elektrane. Solarna energetska postrojenja niču ubrzano i svuda i koriste se za zagrevanje vode i u druge svrhe u 200.000 privatnih kuća i javnih objekata, kao što su bazeni za plivanje.Najnovije solarno postrojenje u malom istočnonemačkom gradu Borna, vredno 20 miliona evra, priključeno je električnoj mreži maja ove godine i ima kapacitet 3,4 megavata, dovoljan za snabdevanje strujom 1.800 domova. U blizini tihog sela Espenhajn nalazi se najveća solarna elektrana na svetu - to je polje od 33.500 solarnih ploča nagnutih pod uglom od 30 stepeni prema suncu, najpogodnijem uglu za prikupljanje sunčevih zraka. Ta elektrana zadovoljava potrebe 1.800 domaćinstava i sprečava emisiju oko 3.700 tona ugljendioksida godišnje, ukazao je portparol berlinskog operatera "Geosol".Nemački pionirski "Zakon o obnovljivim izvorima energije", usvojen 2000. godine i dopunjen aprila 2004, propisuje da svaki proizvođač solarne energije, uključujući privatne, dobija novčanu nadoknadu za količinu struje koju isporuči nacionalnoj mreži. U slučaju centrale u Borni, operateri garantuju potrošačima 0,43 evra po utrošenom kilovat-času (kWh) do 2025. godine. Nasuprot tome, potrošači u Berlinu plaćaju 16,5 do 19 centi po kWh za konvencionalnu struju, dobijenu uglavnom uz pomoć nafte, gasa i nuklearne energije. Takva velikodušnost je podstakla američkog funkcionera Endija Karsnera, odgovornog za obnovljive izvore energije, da solarnu struju oceni kao "luksuz za bogate nacije, koji plaćaju da bi imali čistiju i zdraviju okolinu".Svako domaćinstvo koje na svom krovu instalira solarne ploče može sa sigurnošću očekivati da će mu godišnje biti vraćeno 5,6 odsto početnog ulaganja (koje iznosi 27.500 evra), objavilo je nedeljno izdanje nemačkog dnevnika "Frankfuter algemajne cajtung". Nemačke firme se utrkuju da profitiraju na "bumu" sunčevog izvora neograničene, čiste energije. Jedan od najvećih svetskih proizvođača solarnih ćelija "Solarvorld", sa sedištem u Bonu, nedavno je postao najveći učesnik na tržištu solarne energije SAD kupovinom gubitaških poslova "Šela" sa silicijumom. Silicijum je glavna komponenta solarnih ćelija i fotogalvanskih modula koji "hvataju" sunčevu svetlost i pretvaraju je u električnu struju."Solarvorld", osnovan pre sedam godina, treća je po veličini solarna kompanija na svetu, posle japanskog "Hitačija" i multinacionalne Britiš petroleum (BP), firme koja je lani bila vodeća figura na nemačkom tržištu akcija. Tri solarne firme su prošle godine debitovale na tržištu akcija, uključujući "Ku-sels" (Q-Cells), čija je inicijalna javna ponuda izazvala ogromno interesovanje. Većina novih solarnih kompanija se nalazi u ekonomski manje razvijenom istočnom delu Nemačke kojem one donose gotovinu i obezbeđuju radna mesta. Prema podacima nemačkog udruženja za solarnu energiju (BSW), u solarnoj industriji cele Nemačke zaposleno je oko 40.000 radnika. Cifra bi mogla porasti na 200.000 ljudi u narednih 20 godina, kada se očekuje da se udeo solarne enregije upetostruči i dostigne pet odsto ukupnih nemačkih energetskih potreba."Knjige porudžbina solarnih firmi su pune. Sve više i više građana shvata da njihovi troškovi za grejanje mogu biti smanjeni uz pomoć solarne energije", istakao je direktor BSW Karsten Kernig. Profesor Joahim Luter, iz prestižnog i instituta za solarne energetske sisteme Graunhofer, ukazuje, međutim, da je solarna industrija sada "u stepenu razvoja u kojem je bila industrija automobila oko 1920. godine". Cena jednog kWh solarne struje mogla bi da do 2020. godine opadne za 0,23 evra dok bi privatni potrošači morali da plate 0,28 evra po kWh konvencionalne struje, prognozirala je fondacija "Fridrih Ebert". "Obnovljivi izvori energije biće na duži rok osnova za održive globalne isporuke energije", smatra profesor Luter.

Energija vodonika

2006-07-16T22:52:00.000+02:00

Novi autobusi mogu da razviju brzinu do 80 km na sat, a struju za motor dobijaju preko creva s krovaU javnom prevozu u devet evropskih gradova već dve godine je testirano 27 autobusa na vodonik. Njegovim sagorevanjem ne nastaju štetne materije nego samo čista voda. Projekat je sada završen, a upućeni kažu da su se autobusi pokazali kao veoma dobri.U garažu javnog prevoznika u Hamburgu, Rajner Bentin dovozi autobus na pumpu, uzima crevo i pričvršćuje ga na autobus. Gorivo curi u rezervoar, okreću se brojke... - To je pokazatelj za kilograme. Vozilo ima zapreminu od najviše 42 kilograma vodonika s pritiskom od 350 bara - rekao je Bentin, čiji autobus ne koristi dizel nego ekološki vodonik.Zato to vozilo ne pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem nego gorione ćelije koje iz vodonika proizvode struju. Struja, zatim, odlazi u elektromotor i pri tome, što je takođe veoma važno, uopšte ne dolazi do ispuštanja bilo kakvih štetnih materija u atmosferu. Testiranje je završeno, a o rezultatima šef hamburškog javnog prevoznika Hajnrih Klingeberg kaže za Dojče vele da su se autobusi vrlo dobro pokazali. - Premašili su naša očekivanja u dnevnom saobraćaju. Na početku smo polazili od toga da će ta vozila funkcionisati najviše dve hiljade sati, no već sada smo dostigli dvostruku satnicu. Osim toga, ni klimatske razlike nisu predstavljale nikakav problem - objašnjava Klingeberg.Autobuse je proizvela firma "Dajmler-Krajsler", a opremljeni su elektromotorom od 225 kilovata, koji omogućava brzinu od 80 kilometara na sat. Struja za motor dolazi preko creva s krova autobusa. Tamo je i rezervoar kapaciteta oko 40 kilograma gasovitog vodonika, što je dovoljno za 200 kilometara vožnje. U poređenju sa običnim autobusom, krov ovih vozila opterećen je dodatnom masom od 1,5 tone. Jedno od osnovnih pitanja kojima se ovaj projekt bavio bilo je da li su autobusi na vodonik podjednako pogodni za brežuljke u Portu, hladnoću u Stokholmu i saobraćajne gužve u Londonu. Posle dvogodišnjih testiranja odgovor stručnjaka je pozitivan. Tako direktor londonskog javnog prevoza Majk Veston kaže da su se autobusi pokazali pouzdanijima nego što su očekivali.- London je poznat po gustom saobraćaju. Osim što su pouzdani, svideli su se i putnicima i vozačima. Autobusi na vodonik idu mirnije, ne tresu se kao oni koji koriste dizel. Ovaj je projekat pokazao da ta tehnologija ima potencijal da zameni autobuse dizelaše - rekao je Veston.Mana im je što su mnogo skupiTokom testiranja, 27 autobusa je prešlo ukupno 850.000 kilometara, a prevezli su četiri miliona putnika. Probleme su, međutim, prema rečima Herbera Kolerma iz "Dajmler-Krajslera", pravile sitnice. - Iznenada bi neki deo počeo da propušta, a negde je dolazilo do začepljenja. Ipak, nije bilo reči o tako velikim problemima zbog kojih sistem ne bi mogao da funkcioniše, ali su posledice bile primetne - objašnjava Kolerm. Sve u svemu, stručnjaci tvrde da su tehnička rešenja uglavnom bila vrlo pouzdana. Autobusi na vodonik imaju, međutim, drugi nedostatak: mnogo su skuplji od uobičajenih. Procenjuje se da će biti potrebno još deset godina kako bi nova tehnologija postala isplativa. Optimalni autobus biće sigurno kombinacija akumulatora s velikim kapacitetom i gorionih ćelija, ali će to biti i početak puta u budućnost javnog prevoza u velikim gradovima.

Energija vetra

2006-07-16T22:50:00.000+02:00

Mnoge zemlje u svetu počinju da otkrivaju energiju vetra i njene pre svega ekološke prednosti, ali i zbog viske cene nafte što podstiče interesovanje za alternativne energetske izvore. Tokom 2005. instalisana snaga eolskih elektrana u svetu uvećana je za oko 11.300 megavata i dostigla ukupno 59.000 MW (59 gigavata-GW), saopštilo je Svetsko udruženje za energiju vetra (WWEA) sa sedištem u Bonu. Evropske zemlje imaju najveći broj eolskih elektrana čija instalisana snaga dostiže 40,9 GW ili 69 odsto ukupne svetske. Slede dve Amerike (SAD, Kanada, Meksiko) s nešto manje od 10 GW i Azija sa 7,02 GW, prenela je agencija DPA.Po eolskim kapacitetima najviše zaostaje australijsko-pacifički region s eolskim elektrana snage svega 572 MW krajem 2005. i Afrika s 252 MW, pokazuju podaci WWEA. Lider i u Evropi i u svetu je Nemačka s eolskim parkovima kapaciteta 18,43 gigavata, a sledi Španija s oko 10 GW. SAD su krajem prošle godine bile na trećem mestu s instalisanom snagom od 9,15 GW. I WWEA i briselski Globalni savet za energiju vetra (GWEC) su uvereni da sektoru eolske energije predstoji snažan rast, s tim što se veliki deo ekspanzije ne očekuje samo u Evropi, već i u Aziji, iz više razloga.Ekspereti tih organizacija tvrde da što je nafta skuplja, struja dobijena od energije vetra postaje sve konkurentnija, a zemlje koje nastoje da ispune zahteve sporazuma iz Kjota o smanjenju emisije štetnih gasova, takođe, razmatraju eolsku energiju kao pogodnu alternativu. Osim toga, razvoj tehnologije omogućiće da se proizvede više električne energije sa već postojećih lokacija, kako kopnenih, tako i priobalnih kojih je sve više. I konačno, ono što mnogi uviđaju jeste da razvoj energije vetra podrazumeva i nova radna mesta - u svetu u tom sektoru sada ima 235.000 zaposlenih - kao i privrednu aktivnost jer je vrednost nove opreme instalirane u eolska postrojenja prošle godine dostigla 14 milijardi dolara, pokazuju podaci dveju organizacija."Energija vetra danas je ne samo alternativna opcija za dobijanje električne energije na održiv i pristupačan način, već je u nekoliko zemalja postala jedan od stubova energetskog sistema", ocenio je predsednik WWEA Anil Kane, komentarišući podatke za 2005. Isrtičući da je 48 vlada donelo zakone i propise za podsticanje razvoja obnovljivih izvora energije, Artorus Zervos iz GWEC je kazao da celokupna slika potvrđuje da je ispravan politički stav od presudnog značaja za održanje rasta energije vetra širom sveta i za otvaranje novih tržišta.Prema procenama WWEA, ukupna instalisana snaga eolskih elektrana u svetu do 2010. biće udrostručena na oko 120.000 megavata, s tim što je Evropa već praktično ispunila predviđen plan za tu godinu jer poseduje kapacitete od oko 40.000 megavata. Veliki korak napred načinjen je i u drugim zemljama, posebno Indiji koja je prošle godine povećala snagu eolskih elektrana čak 48 odsto na 4.430 MW i dospela na četvrto mesto u svetu pretekavši Dansku. Procenjuje se da indijski sektor eolske energije ima potencijal od čak 100.000 MW, skoro 25 puta vise od sadašnjeg.U SAD se takođe beleži snažan rast energije vetra pogotovo posle podrške koju je američki predsednik Džordž Buša u januaru dao alternativnim izvorima energije. Protekle godine kapacitet eolskih parkova u SAD povećan je za 36 odsto na 9,15 gigavata što je dovoljno da podmiri potrebe 2,3 miliona domova, pokazuju podaci Američkog udruženja energije vetra.

Nuklearna buducnost

2006-07-16T22:47:00.000+02:00

Sve skuplja nafta, neizvesne isporuke gasa iz Rusije i globalno zagrevanje obnovili su interesovanje za nuklearnu energiju u Evropi i svetu, dve decenije pošto je katastrofa u Černobilju uzdrmala budućnost atomske energije. Strah od nestašice energije, čini se, počinje da pobija antinuklearno raspoloženje, čak i u Nemačkoj, uprkos odluci vlade u Berlinu da do 2021. zatvori sve nuklearke u zemlji, prenela je agencija DPA.Većina sačinjenih pregleda pokazuje da je odnos onih koji su za i protiv nuklearne energije otprilike ravnopravan (50:50 odsto), dok se posle udesa u Černobilju 1986. godine, 65 odsto anketiranih protivilo korišćenju nukealne energije. O nuklearnoj energiji se ponovo ozbiljno razmišlja ne samo zbog visokih cena nafte i mogućeg poremećaja u isporukama ruskog gasa, već i zbog toga što bi doprinela da se smanji oslobađanje gasova koji stvaraju efekart staklene bašte.Evropski komesar za energiju Andris Pijebalgs smatra da bi nuklearnu energiju trebalo smatrati delom "energetske mešavine" koja je potrebna da bi se osiguralo bezbedno snadevanje 25 zemalja Evropske unije. Mnoge evropske zemlje već poništavau ili menjaju zakone kojima se predviđa smanjenje broja nuklearki ili njihovo potpuno ukidanje. To znači da će ukupno 170 nuklearnih reaktora, koliko ih ima na "starom kontinentu", do granice s Rusijom, raditi duže nego što se očekivalo.Švedska, koja 47 odsto zavisi od nuklearne energije u snabdevanju strujom, uporno odlaže plan zatvaranja svih reaktora, produžvajući njihov rad do 2050. s prvobitnog roka 2010. Švajcarska, čija je zavisnost od nuklearne energije 32 procenta, odbacila je moratorijum na nove nuklearke, a Belgija, s 56 procenata, produžila je period zatvaranja nuklearki za bar još 20 godina, mada nije jasno da li će graditi nove.Ekonomisti Međunarodne agencije za atomsku energiju u Beču kažu da je promena raspoloženja očigledna - mnoge vlade i političke partije ponovo ozbiljno razmišljaju o nuklearnoj energiji. To znači da se nuklearke ponovo grade širom Evrope, sledeći trend u SAD, gde se posle 30 godina pauze planira gradnja 14 novih elektrana i Kini, gde se planira izgradnja više od 30 novih nuklearki. Nova postrojenja biće otvorena i u Finskoj 2009, u Rumuniji 2007, 2013. i 2014. i Bugarskoj 2013. godine. Česka bi mogla da izgradi bar dve nukelarke ako bude potrebno.Čak i Ukrajina, 50 odsto zavisna od nuklearne energije, planira veliku ekspanziju u tom energetskom sektoru. Vlada, naime, namerava da izgradi do 20 novih nuklearki, ali oni koji su protiv tog plana ukazuju da je njegovo finansiranje krajnje neizvesno. Francuska, koja iz nuklearki obezbeđuje čak 78 odsto električne energije, želi da izgradi treću i četvrtu generaciju reaktora kako bi zadržala mesto vodeće nuklearne sile u mirnodopske svrhe. Prvi novi reaktor biće pušten u pogon 2012. u Flamanvilu na severu zemlje.Pored toga, Francuska je inicijator projekta najvećeg eksperimentalnog fuzionog reaktora u svetu pod nazivom "Međunarodni termonuklearni reaktor" (ITER), koji će biti bezbedniji od klasičnog nuklearnog reaktora i oslobađati manje otpada. ITER su podržale EU, SAD, Kina, Indija, Japan, Rusija i Južna Koreja. Velika Britanija, koja je godinama uzmicala, izgleda spremna da se prilključi opštem trendu i poveća zavisnost od nuklearne energije koja sada iznosi 20 odsto. Britanski premijer Toni Bler bi, kako se očekuje, sledećeg meseca trebalo da pozove privatne energetske kompanije da učestvuju u gradnji sledeće generacije nuklearnih reaktora.Nemačka, najveća ekonomska sila u Evropi, međum, još uvek je uzdržana. Kancelar Angela Merkel i njeni konzervativci podržavaju nuklearnu energiju, ali u okviru koalicionog sporazuma sa socijal-demokratama, zabrana gradnje novih nuklearki i postepeno zatvaranje 17 generatora i dalje je na snazi, što ne znači da se to ne moglo izmeniti narednih godina.

Od trenutka kada se ujutro uključi budilnik, naši životi se "napajaju" električnom strujom, a iz dana u dan nas iznenađuje beskonačna parada novih stvari i trehnologija koje nam poboljšavaju i čuvaju život. Mi uzimamo zdravo za gotovo svetla koja dobijamo pritiskom na prekidač. Ipak, kako je nedavno napisao "Boston gloub", premalo pažnje se poklanja tome što će uskoro doći do manjka električne energije koja je neophodna za rad svih novih tehnologija. Ministarstvo energetike SAD predviđa da će Americi do 2030. godine biti potrebno 45 odsto više struje nego sada koja se može naći, kažu stručnjaci, u očuvanju energije, većoj efikasnosti u proizvodnji prirodnog gasa, nafti, uglju i hidroelektranama, kao i u obnovljivim izvorima energije, poput vetra, sunca i geotermalnih izvora. Danas kompanije širom Amerike smanjuju potražnju za energijom bez usporavanja svog rasta, ali ti napori neće biti dovoljni sami po sebi. Stoga će, pokazuju stručne analize, nuklearna energija imati veću ulogu u snabdevanju porasta potražnje za energijom u Americi. "Nuklearna energija pruža brojne blagodeti i prednosti u odnosu na druge izvore. Čistija je. Nuklearna energija ima najmanje posledica na prirodnu sredinu - vazduh, zemlju, vodu i biljni i životinjski svet - od svih glavnih izvora energije. Ona ne proizvodi štetne gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, niti kontrolisane zagađivače vazduha, njen otpad se izoluje iz prirodne sredine i za njenu proizvodnju je potrebno manje prostora nego kod drugih izvora energije. Bezbedna je. Striktni propisi i stalno obučavanje će osigurati da bezbednost operacija i nuklearki premaši najviše standarde svake američke industrijske grane. Jeftinija je. Nuklearne elektrane su najefikasnije, a proizvodnja nuklearne energije je najeftinija od svih glavnih izvora energije osim hidroelektrana", naveo je bostonski list. U SAD je sve veća podrška javnosti primeni nuklearne tehnologije. Rezultati ankete, koju je nedavno širom Amerike sproveo "Biskonti riserč", pokazali su da 86 odsto Amerikanaca smatra nuklearnu energiju važnim delom zadovoljavanja potreba za električnom energijom u budućnosti, dok se 77 odsto anketiranih slaže da se sada treba pripremiti za izgradnju novih nuklearnih elektrana u sledećoj deceniji. "Poslovna i proizvodna zajednica to podržava zato što shvata vrednost jeftinog, pouzdanog i predvidivog izvora energije, i brojne indirektne prednosti koje nuklearna energija pruža - kao što su privredni rast, otvaranje novih radnih mesta i tehnološke inovacije", naveo je "Boston gloub". "Nuklearna energija je stekla i čvrstu podršku političara, što se vidi iz želje državnih i okružnih zvaničnika da budu domačhini novih nuklearki, kao i iz podrške Kongresa izgradnji novih nuklearnih elektrana, što je izraženo u Zakonu o energetskoj politici, usvojenom 2005", naveo je list.Iako "Amerikanci ne poklanjaju mnogo pažnje drugim pitanjima vezanim za energiju osim ceni", mnogi od njih "još ne znaju da se svako peto američko domaćinstvo, ili firma, snabdevaju strujom iz nuklearki i da se više od polovine struje u nekim američkim državama, uključujući Nju DŽersi, Ilinoj, Nju Hemšir i Južnu Karolinu, proizvodi u nuklearnim elektranama", naveo je list.

Britanska vlada je u jučerašnjem izveštaju o energetici otvorila put izgradnji novih nuklearnih elektrana, ukazujući da je atomska energija od bitnog značaja u borbi protiv globalnog zagrevanja i neophodnost za obezbeđivanje energetskih isporuka. Dok je promena klime bila jedno od glavnih tema na dnevnom redu sastanaka Grupe osam najrazvijenijih zemalja sveta (G8) od prošlogodišnjeg britanskog predsedavanja tom grupacijom, energetska sigurnost je takođe izbila u prvi plan kao rezultat nemira na Bliskom istoku i nestabilnosti cena gasa u Evropi. Obe te teme će biti među vodećim na samitu G8 koji se ovog vikenda održava u Sankt Peterburgu, izvestila je agencija Rojters.Naučnici očekuju da globalna temperatura poraste najmanje dva stepena Celzijusa do kraja ovog veka, uglavnom kao posledica emisija ugljeničnih gasova kao produkata sagorevanja fosilnih goriva u elektranama i saobraćaju. Atomska energija, kako ističu njeni pobornici, ne emituje ugljenične gasove, te je stoga rešenje za globalno zagrevanje, a, kako se uranijum može skladištiti godinama, sigurnost isporuka takođe ne dolazi u pitanje. Mada je jučerašnji izveštaj britanske vlade o svojoj budućoj energetskoj politici dao podršku novoj generaciji nuklearnih elektrana, u njemu je vlada glatko odbila da ponudi javni novac za njihovu izgradnju."Radi smo svakom ko želi da plati pune troškove planiranja, izgradnje, eksploatacije, stavljanja van pogona - veliku sumu novca", rekao je britanski ministar trgovine Alister Darling. Atomska energija učestvuje sa 20 odsto u ukupnoj proizvodnji električne struje u Britaniji, ali se očekuje da se taj udeo smanji na šest odsto jer će sve već stare elektrane, sem jedne, biti zatvorene za 20 godina. Nuklearna industrija, kojoj je tek nedavno ponovo počelo da sviće posle višegodišnjih teških dana nakon eksplozije reaktora u Černobilju, u Ukrajini, 1986. godine, pozdravila je ovaj izveštaj britanske vlade.Američko ministarstvo energetike je nedavno saopštilo da očekuje da svetski kapaciteti za proizvodnju nuklearne energije porastu za oko 20 odsto u naredne 24 godine, pri čemu je nekoliko elektrana u izgradnji ili već proizvodi struju u nizu zemalja od Kine do SAD. Britanski premijer Toni Bler pobornik nuklearne energije, izjavio je televiziji BBC da je atomska energija deo globalnog odgovora na problem globalnog zagrevanja.Ekolozi, međutim, ukazuju da nije tako, a naučnici upozoravaju da uprkos uveravanjima u suprotno, do privatnog finansiranja neće doći bez garancija. "Nuklearna energija je nebezbedna, neekonomična i nepotrebna", ocenio je predsednik lobističke grupacije "Prijatelji zemlje" Toni Džuniper.

Vicevi

2006-07-16T22:45:00.000+02:00

Zove Mujo sefa:„Sefe, bolestan sam, boli me glava, boli me trbuh,boli me ruka, boli me noga...”„Joj, steta, a bas danas te trebam. Znaš li sto ja ucinim kad sambolestan! Odem se tuziti svojoj ženi, ona mi ga popusi i opet sam >>>spreman za posao!”„Dobro, pokusat cu.”Sat vremena kasnije:„Sefe, imali ste pravo! Vise me ne boli glava, ne boli trbuh, neboli ruka, ne boli noga... i sefe, kakvu lijepu kucu imate!

Razgovaraju dva siptara u inostranstvu:-Alim kazi mi sta ima novo u mom selu?--Pa pola sela se kurva a pola igra karte.-A sta radi moja Fadmija?--Pa ti dobro znas da ona nezna da igra karte!

Jevtiniji telefon?

2006-07-16T22:41:00.000+02:00

Evropska komisija predstavila jedugo očekivani plan koji će prisiliti evropske operatere mobilne telefonije dAa smanje visoke troškove korištenja mobilnih telefona u inostranstvu. Od ranijih ambicioznijih predloga za smanjenje cena razgovora u romingu se odustalo pod uticajem intenzivnog lobiranja moćne evropske industrije telekomunikacija, ali su zvaničnici EU istakli da će njihovi predlozi dovesti do velikog smanjenja troškova za potrošače.Predsednik Evropske komisije Jose Manuel Barroso je najavio da će cena poziva preko mobilnog telefona iz inostranstva biti smanjena za najviše 70 odsto, a Komisija će, takođe, ograničiti takozvane "troškove rominga", odnosno cenu koju evropski operateri naplaćuju za obradu međusobnih poziva. U skladu s predlozima EU, telekomunikacione kompanije će imati rok od šest meseci da se prilagode novim propisima.Procenjuje se da usluge rominga koristi 147 miliona Evropljana, koji svake godine na njih troše oko 8,5 milijardi evra. Komisija je saopštila da će primenom novih predloga, koje još treba da usvoje vlade članica EU i Evropski parlament, troškovi rominga biti smanjeni za pet milijardi evra godišnje.

Inace operateri su vec poceli da se spremaju za ovo - recimo Vodafone nudi "passport" uslugu korisnicima koja znacajno smanjuje roaming troskove - takode biznis tarife znacajno umanjuju i troskove roaminga - kada sam presao na Vodafone Business racun mi je "smrsao" za preko 50% :-)Naravno, ni to nije dovoljno jer to je diskreciono pravo operatera i pitanje je da li mozda postoji "price fixing" i, iako sam protiv intervencionizma drzave, ocigledno je mobilni sektor polu-monopolisticki tako da mu je ipak potrebno malo dodatne regulative ;-)

2006-07-16T22:32:00.000+02:00

Ne mislim da mobilni telefon u vašem džepu može da privuče munju
Najpreči savet koji znalci upućuju glasi: prekinite smesta razgovor, da ne biste strepili. Prema kratkom dopisu u najnovijem broju poznatog „Britanskog medicinskog časopisa”, ljudi koji govore ili samo nose mobilni telefon u vreme jake oluje pretrpeće, verovatno, kobne unutrašnje ozlede, ako ih munja pogodi. Nasuprot tome, ugledni američki naučnik koji godinama izučava ovu prirodnu pojavu sumnja u ovakvo tumačenje. Covekova koža se suprotstavlja prenošenju struje u telo; ako nekoga ožeže nebeska varnica, naboj će se rasprostreti po spoljašnjem omotaču. Stručnjaci to, uopšteno, nazivaju – „sevanje preko”. U pomenutom napisu lekari, međutim, upozoravaju da provodni materijali, kao tečnost ili metal, prekidaju obigravanje struje i usmeravaju je u unutrašnjost tela, izazivajući teška oštećenja.Kao posledica toga jesu povrede poput zaustavljanja srčanih otkucaja, što je često smrtonosno, naglašava Svida Espirit, zaposlen u Nortvirk park bolnici (Engleska), jedan od potpisnika navedenog pisma. Doktori su opisali slučaj petnaestogodišnje devojčice koju je munja udarila u Londonu dok je pričala preko mobilnog telefona. Dotična maloletnica je preživela, ali je godinu dana osećala fizičke, emocionalne i mentalne tegobe. Usput su naveli tri neobične novinske priče u kojima su imaoci mobilnih telefona ošinuti munjom u toku ćaskanja. Iako se retko događa, pojava zavređuje javnu zdravstvenu raspravu i predočavanje opasnosti ljudima koji koriste mobilne telefone na otvorenom u toku nevremena, napisali su lekari. Upozorenje, nažalost, nije potkrepljeno strogo proverenim nalazima, što je uobičajeno u naučnim časopisima.Kad je čuo za ovo saopštenje, profesor Vladimir Rakov sa Univerziteta Florida (SAD), vrsni poznavalac električnih pražnjenja u prirodi, zagonetno se nasmešio. „Mehanizam koji su opisali lekari zvuči neverovatno”, objašnjava on. „Ne mislim da mobilni telefon u vašem džepu može da privuče munju.” Stoga savetuje da je najpoželjnije da ne ostanete pod vedrim nebom u vreme grmljavine, svejedno nosite ili ne nosite mobilni telefon!
Šta se, u stvari, dešava kada grmi i seva?
U svakom minutu iznad naše planete beleži se više od hiljadu pljuskova s grmljavinom, izazivajući oko 6.000 svetlosnih bleskova. Uzrok su nagle promene (narastanje i opadanje) vazdušnih strujanja. Trenje slojeva u pokretu stvara električni napon u oblacima: vodene kapi i ledena zrnca, noseći nabijene elektrone, spuštaju se u donje delove u kojima se gomila negativno naelektrisanje. Istovremeno se pozitivno uzdiže naviše. Većina električne energije se proćerda u oblacima, u skakutanju varnica između pozitivnih i negativnih područja. Munje postaju opasne tek kad dosegnu do zemlje. Negativni naboj, kad se nakupi u dovoljnoj meri, nastoji da se spusti do pozitivnog (privlačenje suprotnosti) u donjim predelima, tražeći usput dobre provodnike. Najčešće su to visoka zdanja i vitka usamljena stabla. Najpre se ispruži po nekoliko, nama nevidljivih pipaka, kao neka vrsta prethodnice. Čim se približe tlu, tek tada se pojave vidljiva varničenja u obliku isprekidanih linija. A u povratku je to zadivljujući blesak na nebu.Zamišlja se da to traje bez prekida, a u stvari se sastoji od niza kratkih rasprskavanja. Glavnina pražnjenja desi se za manje od pola sekunde, i to u obliku linije tanje od pet santimetara u prečniku. Okolni vazduh se zagreje do 30.000 stepeni Celzijusa, što je pet puta toplije od Sunca! Iznenadna vrelina natera ga da se proširi brže od zvuka, i to naglo sabijanje obrazuje udarne talase koje čujemo kao gromove. Svetlost putuje brže od zvuka (oko 300.000 kilometara u sekundi), zato najpre vidimo blesak, a potom čujemo grmljavinu.
Zanimljivosti
Munja ima naboj od 30 miliona volti na 100.000 ampera.• Energija oslobođena u snažnoj grmljavini nadmašuje snagu jedne atomske bombe.• Američki fizičar Bendžamin Frenklin je svojim zmajem, na čijem je vrhu bio ključ, pokazao da je munja – elektricitet.• Empajer stejt bilding u Njujorku svake godine pogodi 25 munja.• Stotinu stanovnika SAD nastrada godišnje od udara munje.
Komentar
U realnosti u ovom slucaju se radi o pukoj slucajnosti da je decak imao "mnogobrojne" mobilne telefone i nikako se ne treba dovoditi u vezu sa udarom groma osim ako neko u medjuvremenu nije izmenio sve zakone fizike. Elektricitet prati dva osnovna uslova: 1) najkraci put i 2) najmanji otpor. Decak je mogao na sebi imati i najobicniji lancic bez telefona ili cak ni to i rezultat bi bio isti. Nazalost u tom momentu on je bio najkraci put sa najmanje otpora i postao je deo elektricnog kola. Druge okolnosti koje su mogle uticati su da je na primer tog momenta stajao blizu saobracajnog znaka, ukopane cevi, semafora, blizu nekog veceg metanog predmeta ili cak drveta koje je u direktnom ili indirektnom kotaktu sa zemljom tj. suprotnim potencijalom. Ono sto nedostaje, je da niko nije proverio da li je neko drugih prisutnih nosio mobilni telefon pa cak i vise njih. Ja bih se mogao opkladiti da je bar 50% prisutnih imalo mobilni telefon kod sebe.

Leteci tanjiri

2006-07-16T22:16:00.000+02:00

Britansko ministarstvo odbrane objavilo je u junu tajni izveštaj iz 1951. godine, sačinjen na skoro 500 strana, o neidentifikovanim letećim objektima (NLO), poznatim pod popularnim nazivom "leteći tanjiri", u kojem se kaže da takvih letelica niti je bilo, niti ih može biti. Iz dokumenta, čija tajnost je istekla na osnovu zakona o dostupnosti informacija, jasno se vidi da je tadašnja vlada formirala odbor u koji su ušli naučnici i stručnjaci za vanzemaljske pojave sa zadatkom da istraže pojavu "letećih tanjira". Izveštaj koji je nastao za vladu Vinstona Čerčila ostao je tajna narednih 50 godina, a čak i danas, pojedini delovi izveštaja ostaju zatvoreni za javnost. Prilikom objavljivanja izveštaja, Ministarstvo je objavilo i da 50 decenija istraživanja nije donelo dokaze o postojanju NLO. Ministarstvo je, takođe, potvrdilo da je sve manje onih koji tvrde da su videli "leteći tanjir", pa je tako jedna od najstarijih organizacija entuzijasta "Britanski biro za leteće tanjire" zauvek zatvorila svoja vrata. Ankete koje su nedavno sprovedene pokazuju da 50 odsto britanskih građana i dalje veruje da su vanzemaljci posetili Britaniju, a posle objavljivanja izveštaja, mnogi Britanci su poslali elektronske poruke Ministarstvu odbrane u znak protesta, jer oni veruju da Ministarstvo skriva istinu od javnosti, piše nedeljnik "Opserver". Pre 50 godina, u jeku Hladnog rata, situacija je bila drugačija. U novinama su se, sa obe strane Atlantika, svakodnevno mogli videti članci o "letećim tanjirima", pa je tako u to vreme, sada nepostojeći "London sandej dispeč" napisao da je tema NLO "veća od teme atomske bombe". Nervozni prsti onih koji su tada imali atomsko oružje, mogli su da ceo svet odvedu u Treći svetski rat, jer su imali samo par sekundi da odluče da li se na radaru vidi ruska letelica ili, pak, NLO. Amerikanci su se plašili da bi Sovjeti mogli da iskoriste priču o NLO i maskiraju svoje letelice. Američka i britanska tajna služba, CIA i DSI, posvetile su se tada rešavanju problema "letećih tanjira", jer je bilo potrebno umiriti javnost koja je bila u velikom strahu. Izveštaj koji je sada obelodanjen pokazuje da je ekipa naučnika i stručnjaka za vanzemaljce veoma resno sarađivala sa CIA.Izveštaj su iskoristili istoričar Endi Roberts i novinar i folklorista Dejvid Klark koji pišu knjigu o NLO i Hladnom ratu. Klark kaže da bi svi oni koji veruju u vanzemaljce bili veoma razočarani kad bi pročitali sadržaj do juče tajnog dokumenta, jer su u njemu sve pojave NLO objašnjene prirodnim fenomenima. Prošle godine, bivši kanadski ministar odbrane Pol Helijer je rekao, na konferenciji za štampu u Otavi, da su "leteći tanjiri realnost i da su realni isto onoliko koliko su to avioni koji lete iznad naših glava". On je rekao i da se plaši da "je tajni britanski izveštaj još jedan pokušaj da se od javnosti sakrije istina". Hiljade Britanaca, koji uprkos svemu još veruju u postojanje "letećih tanjira", nisu baš sigurni da je obelodanjeni izveštaj sasvim istiniti. Mnogi su i dalje uvereni, kako kaže Roberts, da vlada i dalje nešto krije. Objašnjenje koje nude Roberts i Klark o NLO je daleko trezvenije od raznih teorija zavere o tajnim susretima Zemljana s vanzemaljcima. Oni tvrde da se radi o masovnoj histeriji i smatraju da istina o značaju fenomena NLO leži u urbanom mitu koji je u tolikoj meri osvojio javnost da se panika proširila i na samu britansku vladu i Vinstona Čerčila. Dok se dilema napokon i jednom za svagda ne tazreši, običnim smrtnicima ostaje da i dalje neumorno posmatraju nebo i iščekuju nekakav signala od "malih zelenih".

AIDS

2006-07-16T22:15:00.001+02:00

Otkad je pre tačno 25 godina otkriven u svetu prvi slučaj zaraze sidom, do danas je na planeti opakim virusom HIV zaraženo 65 miliona ljudi, od kojih je 25 miliona već umrlo, naglašeno je u najnovijem izveštaju Agencija UN za koordinaciju globalne borbe protiv virusa HIV (UNAIDS), koji su prenele agencije. Uprkos tome što je postignut značajan napredak, odgovor na epidemiju side nije bio ni približno adekvatan, naglašeno je u izuzetno opširnom izveštaju ove agencije iz sastava Ujedinjenih nacija. Izveštaj ima 630 strana i obuhvata period od 10 godina. Prvi slučaj zaraze virusom HIV zabeležili su američki lekari 5. juna 1981. godine. Otad se virus HIV epidemijski širi iz "nekoliko raštrkanih žarišta u praktično svaki delić Zemljine kugle", navedeno je u izveštaju UNAIDS-a.Prema evdenciji do kraja 2005. godine, u svetu živi oko 38, 6 miliona ljudi inficiranih HIV virusom. Tačna brojka, koju niko ne zna, daleko je veća, jer se u mnogim delovima sveta ne vodi evidencija, a ima i onih koji ni ne znaju da u sebi nose opaki virus. Podsaharska Afrika je idalje najviše zahvaćen region u svetu u kome ima oko 25 miliona ljudi inficiranih virusom HIV. Sledi azijsko-pacifički region sa 8,3 miliona ljudi koji žive sa virus HIV. Dve trećine tog broja živi u Indiji (oko pet miliona). Što se tiče novih slučajeva, lane zabeleženih u svetu, vidan porast je zabeležen u istočnoj Evropi i u centralnoj Aziji, gde je zajedno 2005. evidentirano oko 200.000 novih inficiranih osoba, u Latinskoj Americi ih je bilo oko 140.000. Bliski istok, sa oko 64.000 novih slučajeva, i dalje ostaje region u kome ima najmanje ljudi sa virusom HIV, svega 0,1 odsto stanovništva, mada se uočava porast u Alžiru, Iranu, Libiji i Maroku.

AIDS

2006-07-16T22:15:00.000+02:00

Rak i kako se boriti protiv njega

2006-07-16T22:12:00.000+02:00

Svet je već zahvaćen svojevrsnom pandemijom kancera, opakom bolešću koja će sve više ugrožavati opšte zdravstvene i životne prilike i na čije širenje, na žalost, u velikoj meri utiče sam čovek svojim nezdravim životnim navikama. Takav zaključak nameće novi planetarni atlas kancera koji su upravo objavili Međunarodna unija protiv kancera, Svetska zdravstvena organizacija i Američko društvo za borbu protiv kancera. Duvan godišnje ubija oko pet miliona ljudi, a ta nezdrava čovekova navika će koštati života najmanje pola milijarde danas živih ljudi, procenjuje se u atlasu kancera. Godine 2002. bilo je u svetu ukupno:- 10,9 miliona novih slučajeva kancera i - 6,7 miliona smrtnih ishoda, navedeno je u atlasu. Iste godine je zabeleženo:- 965.000 novih slučajeva kancera pluća kod muškaraca i - 387.000 slučajeva kod žena širom sveta. Istovremeno je bilo novih slučajeva:- 1,15 miliona kancera dojki, - 930.000 kancera stomaka, - 679.000 kancera prostate i - oko jedan milion kancera debelog creva.Blizu dva miliona slučajeva kancera, odnosno 18 odsto na globalnom nivou, izazivaju infekcije raznim bakterijama i virusima.Procentualno najvećim izazivačem kancera smatra se bakterija "Helikobakter pilori" (Helicobacter pylori) koja je hronične stomačne tegobe u 5,6 odsto slučajeva dovela do kancera. Ginekološke kancere, najviše kancer grlića materice, izaziva oko 20 različitih virusa, nazvanih humani papilomavirusi (papillomavirus), dok hepatit B and C može da izazove kancer jetre.Izgladnjivanje, odnosno pothranjenost ili razne dijete, takođe su veliki izazivači kancera. Oko 30 odsto kancera je povezano sa načinom ishrane, od toga oko 20 odsto se odnosi na jednoličnu isharnu, kakvu imaju ljudi u siromašnim i zemljama u razvoju.Ljudi bi trebalo da vode računa o ishrani, poručuju stručnjaci koji su pravili atlas kancera. Dnevno treba pojesti:- najmanje 400 grama voća i povrća, - izbegavati alkohol i proizvode usoljene i sušene, - a važno je i da se u "srednjim" godinama telesna težina ne poveća za više od pet kilograma!- Takođe treba manje jesti mesa, jer su istraživanaja u razvijenim zemljama pokazala da konzumiranje mesa i mesnih prerađevina povećava rizik od dobijanja raka, a neke studije su pokazale da "crveno meso" (govedina, svinjetina) više utiče na izazivanje kancera od ostalih vrsta (riba, piletina, zečetina).U industrijski razvijenim zemljama je konzumiranje "crvenog mesa" poraslo sa:- 61 kilograma koliko je u proseku po čoveku bilo 1965. - na 88,2 kilograma 1999. godine. Istovremeno je zabeležen porast kancera.S druge strane, Južna Azija, gde ljudi jedu manje "crvenog mesa" (3,9 kilograma 1965, a 5,3 kilograma 1999) i podsaharski region Afrike (skoro 40 godina se ne menja prosek od 9,4 kilograma godisnje po čoveku) ne beleže drastičan porast kancera.Šanse za oboljevanje od kancera imaju i gojazne osobe, pogotovo oni koji su u najranijem detinjstvu kilažu stekli nezdravom ishranom. U razvijenim zemljama danas ima mnogo gojaznih mališana.Što se tiče uzrasta 15-godišnjaka, najviše gojaznih je u:- SAD - 34 odsto dečaka i 20 odsto devojčica, pa sledi - Kanada sa 25 odsto dečaka i 18 odsto devojčica i - Španija sa 21 odsto dečaka i 11 odsto devojčica.Što se dečaka tiče, slede po gojaznosti:- Italija (20 odsto), - Francuska (12 odsto) i - Rusija (sedam odsto).U slučaju gojaznih devojčica u vrhu liste su još:- Francuska i Norveška (10 odsto) i - Rusija (tri odsto).Neke od opštih pravila su da hrana treba da uvek bude sveža i najboljeg kvaliteta, da se jede u smirenoj, tihoj atmosferi i smirenog uma, uvek sedeći a bar približno u isto vreme, da se pojede toliko da "nisi ni gladan ni sit", kao i da se nakon jela bar par minuta provede u miru pre nego što se vrati svojim aktivnostima.

Ruski Plan Mars

2006-07-16T21:30:00.000+02:00

Ruski projekat dopremanja na Zemlju uzorka tla sa marsovskog satelita Fobos (projekat "Fobos - Grunt") uključen je u Federalni kosmički program za period 2006-2015, a start automatske interplanetarne stanice planiran je za 2009. godinu. Pripremni radovi već su izvršeni, istakao je rukovodilac projekta, direktor Instituta za kosmička istraživanja Ruske akademije nauka (RAN) Lav Zeleni, kako je prenela ruska agencija RIA "Novosti".Analiza tla sa Fobosa, urađena u zemaljskim laboratorijama, pre svega materijala protoplanetarnog oblaka od koga su se, kako se pretpostavlja, formirala sva tela Solarnog sistema, daće veoma mnogo podataka na osnovu kojih ćemo moći shvatiti evoluciju Zemlje, naglasio je ruski ekspert. Naučnici smatraju da će se u uzorku tla sa Fobosa, verovatno, naći i određena količina marsovske materije, koja je izbačena sa Marsa u toku vulkanske aktivnosti. Tada će se moći proučiti i priroda marsovskog tla, veruje ruski naučnik. On smatra da bi "bilo privlačnije" dostaviti tlo neposredno sa Marsa, i to iz unapred odabranog rejona. I takav projekat se danas razrađuje u ruskim naucnim laboratorijama. Po analogiji sa "Fobos - Gruntom" taj projekat je označen kao "Mars - Tlo". Treba primetiti da je zadatak dopremanja tla sa planete u izvesnom smislu složeniji od dopremanja sa njegovog satelita. Sila teže na Fobosu zbog njegove male mase nije snažna i za spuštanje na površinu nisu potrebni naročito moćni sistemi za ateriranje. Naprotiv, potrebni su samo reaktivni motori koji bi "prilepili" kosmički aparat za Fobos i omogućili da se on na njemu pričvrsti. Za spuštanje na Mars, pak, potrebni su padobranski sistemi i specijalni uređaji za meko "ateriranje", podvukao je ruski stručnjak, podsetivši da je upravo u trenutku spuštanja uništena većina od lansiranih na Mars kosmičkih aparata. Isto tako ima nerešenih pitanja u vezi poletanja povratne rakete sa površine planete koja bi donela uzorke tla Marsa. Ta raketa mora da bude veoma snažna i da se, kao i prilikom lansiranja sa Zemlje, sastoji od nekoliko stepeni. Danas zadatak dopremanja tla sa Marsa stoji na prvom mestu, u redu svetskih prioritetnih fundamentalnih kosmičkih istraživanja i verovatno će Rusi biti prvi koji će uspeti da ih i realizuju, navela je RIA "Novosti". U svojstvu tehnicke "inovacije" u projektu "Mars-Tlo" predlozena je varijanta kosmičkog aparata sa dirigovanim aerodinamickim kočenjem prilikom spuštanja na marsovsku površinu. U uslovima snažne razređenosti marsovske atmosfere, takva varijanta ateriranja je efikasnija od tradicionalnih padobranskih sistema. Projektno-probni radovi koje su obavili konstruktori tehničkog dela projekta u Naučno-istraživačkom udruženju "Lavočkin" pokazali su mogućnost da se na toj osnovi stvori aparat težine 5.200 kilograma, koji bi bio u stanju da osigura dopremanje na Mars kompletne naučne opreme za uzimanje tla, kao i uzletnu raketu mase 1.700 kilograma. Potrebne energetske karakteristike sredstava za izvođenje kosmičkog aparata na trajektoriju leta na Mars sasvim se uklapaju u okvire mogućnosti nosača raketa "Proton" ili "Zenit-3SL". Kosmicki aparat "Mars-Grunt" će se sastojati od modula za let i desant, od platforme za ateriranje sa uzletnom raketom, uređaja za uzimanje tla i spojnih elemenata. U suštini je platforma za ateriranje modifikovani službeni modul kosmičkog aparata "Fobos-Grunt", koji je razrađen jos krajem 1990-tih za zamenu zastarelog orbitalnog aparata iz projekta "Fobos" i "Mars-96". Novi modul će biti i osnovni za misije za 10-15 godina. Osnovna platforma za ateriranje teška je 752 kilograma i na njoj se nalazi termostabilizaciona konstrukcija na kojoj su instalirani praktično svi sistemi za let i desant modula. Ispod platforme su pričvršćena tri amortizera. Uzletna raketa je trostepena. Prvi stepen osigurava start sa površine Marsa, drugi služi za izvođenje na orbitu vestačkog satelita planete i prelazak na trajektoriju leta ka Zemlji, dok treći obezbeđuje let po trasi Mars - Zemlja, uključujući obavljanje neophodnih korekcija trajektorije. Precizni datum starta misije "Mars-Grunt" još nije određen, ali će svakako uslediti pre 2015, izjavio je generalni direktor i generalni konstruktor "Lavočkina" Georgij Poliščuk.

Sta nas ceka u buducnosti

2006-07-16T21:27:00.000+02:00

Do 2050. godine na Zemlji će, prema procenama istraživača kompanije Simens, živeti oko 9,3 milijarde ljudi ili blizu 50 odsto više nego danas, a mnogi od njih će živeti u megalopolisima. Tako će do 2015. godine indijski grad Bombaj, na primer, imati 22,6 miliona stanovnika što je više nego ukupno stanovništvo Rumunije danas, dok će u Karačiju, na jugu Pakistana, živeti 16,2 miliona ljudi - više nego što danas živi u Holandiji. Ne radi se samo o porastu broja stanovnika već se, kao rezultat demografskih promena, pomeraju i starosne granice. Na svetu će uskoro, po prvi put u istoriji čovečanstva, živeti isti broj ljudi iznad 60 godina starosti koliko i ispod 15 godina. Trenutno, najbrže se povećava starosna grupa starijih od 80 godina. Do 2050. godine očekuje se da ova grupa čini 4,1 odsto ukupne svetske populacije, u poređenju sa samo 1,2 odsto koliko predstavlja danas. Ovakav razvoj događaja ističe veličinu zadatka sa kojim se čovečanstvo sada suočava: da sačuva ograničene resurse, da očuva nezagađenu okolinu, da obezbedi odgovarajuće snabdevanje vodom i odlaganje otpadnih voda, da efikasno i bezbedno transportuje ljude, da proizvodi i distribuira energiju na ekološki kompatibilan način i da omogući prisutpačnu zdravstvenu zaštitu koja unapređuje kvalitet života. Ovo su istovremeno izazovi za koje upravo Simens razvija inovativna rešenja.
Trg Tinubu, LagosStručnjaci već kao neku vrstu "megatrendova" najavljuju demografske promene i urbanizaciju. Porast stanovništva uveliko se razlikuje od jednog regiona do drugog. U zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji odvija se "demografska eksplozija". U industrijski razvijenim zemljama, u isto vreme, broj stanovnika vidljivo stagnira, a u nekim slučajevima čak i opada. Ali očekivani ljudski vek svuda se produžava. Novi izazovi u oblasti zdravstva povezani sa razvojem u oblasti medicine generisaće nova i zanimljiva tržišta. U svetu danas postoji više od 20 gradova sa više od deset miliona stanovnika. Sa daljom urbanizacijom će broj stanovnika nastaviti da raste. Prema podacima UN, do 2015. godine će u gradovima živeti više ljudi nego u ruralnim oblastima. Do 2015. će broj stanovnika svetskih megalopolisa porasti za jednu četvrtinu. Do tada će gradovi poput nigerijske prestonice Lagos imati oko 17 miliona stanovnika (2003 - oko 10 miliona), Delhi skoro 21 milion (2003 - oko 14 miliona), Meksiko Siti 20,6 miliona (2003 - 18,7 miliona) a Tokio 36,2 miliona (2003 - 35 miliona). Poslovne aktivnosti će više nego ikada ranije biti koncentrisane u gradovima. Tokio već sada pokriva 40 odsto, Pariz 30 odsto, a Šangaj 9 odsto bruto nacionalnog proizvoda(BNP) stvorenog u njihovim zemljama.

Ozbiljne posledice ova dva megatrenda
Efikasno korišćenje ograničenih resursa: prema istraživanjima nemačkog ministarstvu privrede i tehnologije, poznate rezerve nafte će potrajati još 43 godine. Kada se uzmu u obzir i one rezerve koje se još ne eksploatišu, svet će imati dovoljno nafte za još 67 godina. Najveća i najefikasnija gasna turbina na svetu, koju upravo proizvodi Simens, značajno će doprineti odgovornom korišćenju sve skromnijih resursa: tehnologija ove turbine uvećava efikasnost kombinovanog gasa i pare za 58 do 60 odsto; Zaštita čovekove okoline: prema podacima UNICEF-a, 1,2 milijarde ljudi danas nema pristup čistoj vodi za piće. Još 2,4 milijarde nema pristup sistemu za odlaganje otpadnih voda. U zemljama u razvoju zagađena voda ubija pet miliona ljudi svake godine. Ovakva situacija će se i dalje pogoršavati budući da se očekuje da će potrošnja vode do 2025. porasti za 40%. Sa obimom od 290 milijardi evra, snabdevanje vodom i odlaganje otpadnih voda predstavljaju ogromno tržište. I tu Simens nudi rešenja koja se kreću od sistema za prečišćavanje i distribuciju vode do procesiranja otpadnih voda; Kvalitet života uz pomoć sofisticiranog medicinskog inženjeringa i pristupačne zdravstvene zaštite: kako raste očekivana dužina ljudskog veka, nastaviće da rastu i potrebe za uslugama u oblasti zdravstva. Istovremeno, savremeni medicinski inženjering može značajno da poboljša kvalitet življenja. Osnovni zadatak onih koji pružaju usluge u oblasti zdravstva jeste da poboljšaju efikasnost i smanje troškove. Prema podacima nemačkog ministarstva zdravlja, izdaci za zdravstvo u EU, SAD i Japanu će porasti sa 2,9 milijarde evra u 2002. na 3,8 milijarde u 2010. godini. Medicina zasnovana na znanju povećava brzinu i preciznost dijagnostifikovanja, Simensovi stručnjaci razvili su digitalne bolničke i zdravstvene kartone, ključne inovacije za budućnost koje su već realnost; Mobilnost i obim saobraćaja, javnog i privatnog, raste i prvenstveno se ispoljava na novim tržištima. Broj novoregistrovanih privatnih automobila i komercijalnih vozila postavio je novi rekord 2004. godine. Na primer, 5,1 milion novih automobila je registrovano u Kini što predstavlja povećanje od 16 odsto u odnosu na prethodnu godinu u Indiji je taj broj bio jedan milion, što predstavlja povećanje od 24 odsto. Sve ovo zahteva povećanu bezbednost, posebno u većim gradovima ali i u vazdušnom saobraćaju. Konačno, prema svim raspoloživim podacima nezavisnih svetskih analitičara, Simens je jedan od deset najvećih investitora u budućnost.

Nikola Tesla - biografija

2006-07-11T00:18:00.000+02:00

"NE radim više za sadašnjost već za budućnost. Budućnost je moja"! Verujući u ovu Teslinu misao, a naročito u novu scijentističko-tehnološku civilizaciju, čiji je duhovni osnivač upravo Nikola Tesla i koja se po njemu u naučnim krugovima i naziva Tesliana, prof. dr Velibor Abramović, socio-kulturolog, doktor filozofije i veliki poštovalac dela našeg velikana, ne krije da Teslino shvatanje nauke i vremena zapravo na jedan specifičan način otvara vrata budućnosti sveta. Dr Abramović za "Novosti" otkriva koje su bile Tesline tajne, zašto nikada nije formulisao i objavio svoju naučnu teoriju, i kuda su ga vodila misteriozna "putovanja uma".
STRAH OD ZLOG DUHA
Do osme godine Tesla je bio slab i kolebljiv, osećanja su mu nadolazila naizmenično i nekontrolisano, u talasima i neprestano je oscilirao između dve krajnosti - oduševljenja i tuge. "Želje su mi imale razornu moć, a umnožavale su se poput Hidrinih glava", zabeležio je Tesla mnogo kasnije u svojim spisima. Bio je opsednut razmišljanjem o bolu u životu, o smrti, o verskom strahu i pisao je: "Živeo sam u stalnom užasavanju od zlog duha, od utvara i ostalih satanskih čudovišta mraka. A onda je odjednom nastala korenita promena i celokupno moje bivstvovanje krenulo je drugim tokom."
GROZNICA OD BRESKVE
U to doba u njemu su se razvile čudne naklonosti, netrpeljivosti i navike: bilo je dovoljno da ugleda biser pa da ga spopadne nešto nalik na napad. Nasuprot tome opčinjavalo ga je svetlucanje kristala ili nekih predmeta oštrih ivica i ravnih površina. Kada bi ugledao breskvu dobijao bi groznicu, a ako bi se i delić kamfora nalazio u kući osećao bi nejmučniju nelagodnost. Šezdeset godina kasnije, u knjizi "Moji izumi", iz 1919, Tesla će zapisati: "Osetljiv sam na neke od tih neprijatnih nadražaja. Čim spustim četvrtaste komadiće hartije u posudu s tečnošću, redovno u ustima osetim neki neobičan ukus".
STRAST ZA ČITANjEM
Njegovu rano probuđenu čitalačku strast nije mogao da spreči ni otac, koji je, želeći da ga odvikne od noćnog čitanja, sakrivao sveće u kući. Mlađani Nikola dobavljao je loj, pravio fitilje, izlivao tanke štapove lojanica i iz noći u noć, pošto bi zapušio ključaonicu i sve pukotine, čitao do zore.
VIDEO SVOJE IZUME
Kada se, uprkos očevoj želji da bude sveštenik, izborio da studira politehniku, do tada teško bolestan, mladi Nikola je nekim čudom ozdravio i predao se pronalazačkim maštanjima. Prenapregnutog uma, počeo je da pati od čudesnog poremećaja "pojavljivanja živih slika, koje je često bilo praćeno jakim bleskovima svetlosti", što je, može se reći, karakteristično za ljude obdarene parapsihološkim moćima."Ovi jaki svetlosni bleskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Te slike stvari i scena imale su karakter stvarnosti. Zatim sam počeo da vršim ekskurzije izvan granica malog sveta u kojem sam bio i ubrzo sam video nove scene. Otkrio sam da se najbolje osećam kad se opustim i dozvolim da me vizija nosi dalje i dalje... I počeo sam mentalno da putujem", beležio je Tesla.Ovo samo potvrđuje zašto je Tesla sa velikom jasnoćom i preciznošću mogao da vizuelizuje svoje izume, bez eksperimenata, modela ili crteža. Tako je kreativnu imaginaciju smatrao početkom saznajnog akta predviđanja i tvrdio da rad, pod kojim je podrazumevao borbu za mentalno pročišćenje, vrše prirodni zakoni, a ne materijalne strukture.
MAJKA I ANĐELI
Mnogo vremena Tesla je posvetio rešavanju enigme smrti i pazio na bilo koju njenu indikaciju u realnom životu. "Samo jednom u svojoj dosadašnjoj egzistenciji, kaže on, imao sam iskustvo koje je ostavilo na mene utisak natprirodnog. Bilo je to u vreme smrti moje majke. Bio sam bolestan i iscrpljen groznicom, ležao sam u krevetu, ali sam pomislio da, ako moja majka umre dok sam daleko od nje, sigurno će mi dati neki znak..." Kada je dva, tri meseca kasnije bio na predavanju u Londonu, jedne noći osetio je neko napeto iščekivanje: "Tek što sam zaspao video sam oblak kako nosi anđeoske figure božanske lepote. Jedna od njih pogledala je prema meni s ljubavlju i postepeno prepoznah svoju majku. Prikazanje je plovilo kroz sobu i polako iščezlo, a ja sam bio naglo probuđen neopisivo slatkim pesmama mnogih glasova... Bio sam uveren da mi je majka upravo umrla", pisao je Tesla.
BELA GOLUBICA
Od svih golubova koje je svakodnevno hranio ispred hotela "Njujorker" Tesla je naročito voleo jednu belu golubicu. Beležio je: "Trebalo je samo da pomislim na nju i ona bi doletela. Voleo sam je kao što muškarac voli ženu i ona je volela mene. Bila je radost mog života, uz nju sam imao svoj cilj. Kada je jednog dana uletela u moju sobu znao sam da želi da mi kaže da će umreti. A onda sam video kako iz njenih očiju izbija snažan snop svetlosti..." Mnoga su tumačenja simbolike ove golubice, ali pravo značenje leži u Teslinoj "novoj nauci", koju svet tek treba da otkrije...
ČOVEK NEMA MEMORIJU
Zaista je bilo neobično da je čovek takve genijalnosti, koji je govorio nekoliko jezika, smatrao da ne postoji ljudska memorija, te da za sebe kaže da je samo "sprovodnik ideja iz sveta nauke u svet ljudske prakse". Sve možda i ne deluje kontradiktorno ako se zna da je Tesla, sin pravoslavnog sveštenika, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga, koji nije opisan u religijama, ali da je najbliži budizmu. Kasnije Tesla se budizmu sve više i praktično približavao: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, upražnjavao meditaciju, a u poslednjim godinama, pred smrt, u Njujorku je živeo izuzetno asketski, gotovo kao indijski guru ili pravoslavni svetac.
SVE DELjIVO SA TRI
Brojevi su bila njegova opsesija, naročito broj tri: za stolom dok je obedovao, sve je moralo da bude deljivo sa brojem tri, od pribora za jelo do salveta, sitnica...
DIPLOMU NIJE STEKAO
Bio je čovek takve snage duha i dubine uma da je bio u stanju da se odvoji od autoriteta i od savremene nauke. Nije slučajno što nije diplomirao. To je jedan znak duhovne nezavisnosti, a ne lenjosti ili bunta. Posle teške i čudne bolesti u detinjstvu, on je stekao moć da praktikuje kontrolu svojih nervnih puteva u psihološkom i fiziološkom smislu.
PRIPREMA ZA SMRT
Vizionar, "jasnovidac", Tesla se, činilo se, pripremio i za svoju smrt, koja je više ličila na preseljenje duše u drugi plan postojanja. Dva dana ranije prestao je da radi, zatvorio se u hotelsku sobu, tražeći da ga niko ne ometa. Kada su direktor hotela i sobarica najzad ušli, zatekli su ga kako leži elegantno odeven, prekrštenih ruku na grudima, potpuno spreman za odlazak. Imao je dvostruku sahranu, hrišćansku i budističku: tri dana nakon prve, bio je spaljen.
SPONA CIVILIZACIJA
TESLA je, praktično, ono što je Euklid teorijski - spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost čoveka koji će shvatiti vreme i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je prava poruka njegovog rada, ili, kako je govorio: "Sve je samo misao, ništa ne postoji, i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima svemira..."

Ljudski mozak- granice

2006-07-11T00:13:00.000+02:00

Na pitanje da li ljudski mozak može da održi korak s informacijama koje se sve brže kanališu ka nama, nauka daje potvrdan odgovor, ali naučnici upozoravaju da može da bude sve više brilijantno pametnih ljudi, ali nesposobnih da razlikuju dobro i zlo.Profesor neurologije na američkom Univerzitetu u Ajovi Antonio Damasio objašnjava da u emotivnom i kognitivnom [saznajnom] delu ljudskog mozga [od kojih se on sastoji] potreban nejednak vremenski period za obradu informacija, iako su međusobno povezani i zajedno savršeno rade. 'Emotivni deo mozga radi mnogo sporije, dok je kognitivni deo, zbog bolje povezanosti moždanih nervnih završetaka, brži i informacije obradi za deseti ili stoti deo milisekunde', rekao je Damasio.'Pogledajmo adolescenta kako odjednom učestvuje u 15 četovanja i videćemo kako moždane operacije kognitivnog dela mozga brzo funkcionišu. Aktivnost emotivnog dela mozga je, međutim, mnogo sporija', kaže profesor i dodaje da se događaj može pojaviti kao bljesak, ali da je emotivnom delu mozga potrebno nekoliko sekundi da bi ga registrovao. Emocije su naš 'vodič kroz svakodnevni život', one nam 'govore' kada je pravi trenutak za donošenje odluka, nisu u suprotnosti s razumom, kako se obično misli, ali da ne mogu da prate brz ritam modernog života, pa zato i nema vremena za emotivnu reakciju, navodi profesor Damasio.'To sam shvatio radeći s pacijentima čiji su emotvni centri u mozgu bili oštećeni usled epilepsije, raznih nesreća ili tumora', kaže profesor. Naučno je dokazano da emotivni deo, preko hipotalamusa i hipofize - glavne žlezde s unutrašnjim lučenjem - stimuliše endokrini sistem i utiče na hormone u telu koji izazivaju fizičku reakciju na određenu emociju. 'Zamislite osobu kojoj 'ide u životu': ima prijatelje, dobar brak, uspešna je u poslu kojim se bavi. A, onda, sve se promeni nakon jednog moždanog udara ili tumora. Ta promena se tiče donošenja svakodnevnih odluka', objašnjava Damasio.'Kao što svet oko nas stimuliše naša čula vida, sluha i mirisa, tako su emocije posledica 'znakova' unutar našeg organizma koje on šalje mozgu. Tako, na primer, emociju radosti izaziva 'koktel' određenih hormona koji stimulišu odredjene nervne centre', naveo je Damasio. Kombinaciju čulne i emotivne informacije nazivamo 'somatski marker'. Zahvaljujući somatskim markerima naše emocije su naš 'vodič kroz svakodnevni život'. Pomoću somatskih markera mozak kombinuje čulne i emotivne informacije i čuva ih za buduće 'korišćenje'.Na primer, kada registrujemo voljenu osobu, naše telo se nalazi u stanju koje odgovara emociji 'ljubav'. Somatski marker 'stupa na snagu' kada ponovo ugledamo našu voljenu osobu ili neku koja nas podseća na nju. 'Osećanja koja gajimo prema svom partneru se razvijaju polako, ali događaji iz spoljašnjeg sveta nam se 'serviraju' jedan za drugim u vrlo malim vremenskim razmacima, tako da nemamo vremena da na njih emotivno odreagujemo. Zato je sve više ljudi koji, isključivo, zavise od kognitivnog dela mozga, bez moći da koriste i emotivni deo i tako odluče da li je nešto dobro ili loše', ukazuje Damasio.Nameće se zaključak da 'opasnost' za generaciju koja dolazi nije u velikom obimu informacija, već u mogućnosti da i oni postanu kao Antonijevi pacijenti: brilijantno pametni, ali nesposobni da donesu odluku da li je nešto dobro ili loše.

Zasto se znojimo

2006-07-11T00:11:00.000+02:00

Kada je telo pregrejano pod uticajem spoljne temperature, vežbanja, stresa, ili emocija, poruku o pregrejanosti mozak šalje nervnim ćelijama koje je dalje prosleđuje znojnim žlezdama smeštenim u koži. U tom trenutku počinjemo da osećamo kako se koža vlaži. Znojenjem koje izlučuje na površinu kože, telo pokušava da se oslobodi suvišne toplote, dakle da se rashladi. Hipotalamus, deo mozga, naš je termostat; kada se telesna temperatura poveća, on pokreće mehanizam znojenja, a kada se smanji, poruka hipotalamusa je suprotna i znojenje prestaje.Znoj je sastavljen od vode, soli i elektrolita, uglavnom bez mirisa. Miris koji osetimo kada smo oznojeni nastaje mešanjem znoja s materijama koje su prirodno prisutne na površini kože. Osim što služi telu da bi se rashladilo, znoj je vrlo koristan faktor u signaliziranju zdravstvenog stanja organizma. Na primer, prestanak znojenja usled povećane telesne aktivnosti ukazuje da telu nedostaje tečnosti, da je došlo do dehidracije organizma. No, osim što je indikator zdravstvenog stanja, znojenje je proces pročišćavanja kojim se telo svakodnevno i neprestano oslobađa štetnih materija i toksina. I sve je u redu dok se znojimo u teretani, na izletu ili nekoj plaži. Kada nam se to dešava na poslovnom sastanku, radnom mestu ili nekoj sličnoj važnoj prilici, znamo šta treba da uradimo; pokušavamo znojenje da sprečimo dezodoransima koji prikrivaju neugodne mirise znoja ili antiperspirantima koji sprečavaju ili usporavaju lučenje znoja.Za sada nema dokaza o štetnosti ovih proizvoda niti potvrde da su kancerogeni. Supstance koji oni sadrže ne prodiru dublje u kožu, ne dospevaju do krvi i limfe, pa samim tim ne mogu ni biti opasni. Ako ste radije za prirodne načine regulisanja znojenja, onda je dobro da znate da je pravilnom ishranom i vežbanjem moguće održavati čistoću organizma, pa će tada i potreba za prikrivanjem telesnih mirisa biti manja. Biće dovoljan blagi dezodorans koji miriše osvežavajućim mirisom. Za toplije dane i umereno pojačano znojenje postoje i drugi načini kako da ukrotite znojenje.Pre nekog, za vas važnog, događaja, na primer poslovnog ili privatnog, ali značajnog sastanka, izbegavajte tešku, začinjenu hranu. Beli ili crni luk, kari, sve pikantne mirođije jednim delom se upravno znojenjem izlučuju iz organizma. Važno je stoga da u ovim toplim danima vodite računa ne samo o čistoti tela spolja, već obratite pažnju i na unutrašnju čistoću koja zavisi od toga koliko i šta jedete i pijete. Na taj način direktno utičete na sastav i količinu znoja koju telo izlučuje.Učestalo i prekomerno znojenje, bez obzira na telesnu aktivnost i spoljnu temperaturu, može biti znak neke zdravstvene tegobe. Dijabetes, poremećaj u radu štitne žlezde, bolesti srca i pluća, veoma često su uzročnici prekomernog znojenja. U nekim slučajevima reč je i hiperhidrozi, posledici poremećaja centralnog nervnog sistema, koji bez posebnog razloga neprestano podstiče lučenje znoja, posebno u predelu pazuha, dlanova i stopala. Poremećaj se može lečiti na više načina, zavisno od vrste i uzroka. U najtežim slučajevima pribegava se hirurškom zahvatu kojim se blokiraju ili odstranjuju nervi koji vode do znojnih žlezda, a u poslednje vreme primenjuje se i botulin.--------------------------------------------------------------------------Dva miliona znojnih žlezdaLjudsko telo ima više od dva miliona znojnih žlezda, a razlikujemo dve vrste. Žlezde koje sudeluju u termoregulaciji, prirodnom procesu regulisanja telesne temperature, i „mirisne” ili apokrine žlezde. Ove druge nalaze se u predelu pazuha, oko polnih organa, oko grudnih bradavica… Njihov razvoj počinje u vreme adolescencije, a izlučuju viskoznu tečnost sastavljenu od raznih materija, među kojima su i belančevine i masti. Kada znoj dođe u dodir s bakterijama koje se nalaze na koži – počinje da se razvija miris, često neprijatan.

Hipnoza

2006-07-11T00:08:00.000+02:00

Postoji mnogo predrasuda i zabluda o hipnozi. Iako je ova tehnika kontrole uma obavijena velom tajne i često zloupotrebljavana, istina je da se njom bavi ozbiljna nauka. Hipnotizam i nije ništa drugo nego naučna i klinička upotreba hipnoze. Hipnoza, na drugoj strani, ili stanje hipnotisanosti, jeste privremeno stanje izmenjene pažnje kod neke osobe. Imajte na umu da je hipnoza jedino korisna kad je obavlja profesionalac. Hipnoza je poznata od drevnih vremena; pa ipak, nivo zloupotrebe je bio toliki da se danas retko nalaze ljudi koji bez podsmeha govore o njoj. Naučni hipnotizam lišen je svakog upliva magijskih elemenata i privida "moći" koja se uglavnom povezuje s našim predstavama o hipnozi. Efekti hipnotizma zavise uveliko od volje i motivacije osobe koja joj se podvrgava, a moguće je njime promeniti kvalitet i usmerenost nečije pažnje, odnosno unutrašnje i spoljašnje iskustvo.Nasuprot svom imenu (Hipnos ili Ipnos, grčki bog sna), i uvreženoj predrasudi, hipnotisane osobe su obično u punoj svesti i aktivno i intenzivno uključene u ono što se govori i radi. Hipnotizer koristi određene metode da bi osobu uveo u stanje hipnoze. Kako subjekat reaguje na ove metode, tako se menja i njegovo stanje pažnje. Ovo često vodi do promena u shvatanju fenomena; na primer, osoba može doživeti izmenu nivoa svesnosti, trezvenosti, mašte, sećanja i razumnosti ili postati otvorenija za predloge drugih (obično hipnotizera). Mogu se privremeno izazvati i druge promene, kao što su razni osećaji, crvenilo tela, znojenje, paraliza, zatezanje mišića i anestezija (gubitak osećaja bola). Neki od ovih efekata su korišćeni u cirkuskoj hipnozi, koja je ovu tehniku i izvela na loš glas. Naučnici tvrde da se hipnozom može izazvati promena u većini telesnih funkcija.Obična je predrasuda da hipnotizer može naterati hipnotisanu osobu da, recimo, opljačka banku. Osoba u stanju hipnoze se savršeno dobro može odupreti nekoj sugestiji; šansa da posluša naređenje o pljački banke je ista kao i u neizmenjenom stanju svesti. Hipnotisani ne gubi svest niti pojam razlike između dobra i zla. Jedna od najpoznatijih tehnika hipnotisanja je ona koja koristi direktne komande, jednostavna uputstva koja se uporno ponavljaju jednoličnim tonom. Hipnotizer usmerava pažnju subjekta na neki predmet ili tačku, govoreći mu da se opusti, diše duboko i dozvoli da mu kapci otežaju i zatvore se... Drugi koriste složenije tehnike u kojima subjekat reaguje na priču ili mentalnu zagonetku; hipnotizer ne daje direktna uputstva, već kroz priču, posredno, uvodi u stanje hipnoze.Izlazak iz hipnoze je uglavnom jednostavan. Hipnotizer obično daje neki znak (može da broji do pet, da da indirektnu sugestiju ili iskoristi neki zvuk). Ponekad se hipnoza završi sama od sebe, bez posebnog signala. Istina je, međutim, da ponekad ima problema pri izlasku iz hipnoze. Zato je bitno da se njome bave samo stručnjaci. Za šta se sve hipnotizam može koristiti? Na um odmah pada sposobnost hipnotisanih da se sete stvari kojih se inače ne bi setili. Hipnotizam zaista jeste sjajan način da se oslobode potisnuta sećanja i tenzija koju neko oseća baš zbog tih sećanja. Takođe, hipnotisana osoba može se "vratiti u detinjstvo", na primer, sugestijom da ima, recimo, sedam godina. Na ovaj način će hipnotisani stupiti u kontakt sa nekim aspektima svoje ličnosti koje je verovatno zapostavio u svakodnevnom životu. Hipnoza govori mnogo i o željama, strahovima i volji onih koji joj se podvrgavaju.Savremeni hipnotizam se koristi u medicini (hirurgija i stomatologija) i psihoterapiji, kao i (ponekad) u pravnoj proceduri. Upotreba hipnotizma u medicini se uglavnom oslanja na mogućnost da se prag bola pacijenta podigne ili u sposobnosti da dugo ostane u jednom položaju. Zabeleženo je da je, prilikom jednog slučaja presađivanja kože, pacijent, zahvaljujući hipnozi, držao telo u neprirodnom položaju skoro tri nedelje, ne osećajući pritom ni najmanju neugodnost. Neki zubari danas koriste hipnozu umesto anestetika. Koriste je i psihijatri, psiholozi i socijalni radnici. Osoba pod hipnozom je daleko otvorenija i pogodnija za rad, smirenija i podložnija sugestijama. Hipnoza je deo nekih terapija neuroza, depresije, fobija i stresa, poremećaja ishrane, odvikavanja od pušenja, disleksije, poremećaja spavanja... Ipak, hipnotizam je samo pomoćno sredstvo i primenjuju ga isključivo stručnjaci koji su izuzetno iskusni u grani medicine kojom se bave. Svaka laička upotreba hipnoze je nepoželjna i opasna.

Idealan tim za SP 2006.

2006-07-08T10:28:00.000+02:00

Semorica igrača Italije našla su mesto u idealnom timu Svetskog prvenstva u Nemačkoj, koji je saopštila Svetska fudbalska federacija (FIFA). Tim od 23 igrača koja su najviše pokazala na SP izabrala je Tehnička grupa FIFE. U idealnom timu su i četvorica Francuza koji će igrati u finalu sa Italijom. Domaćini, polufinalisti Nemci imaju takodje četiri igrača na spisku najboljih, kao i polufinalsiti Portugalci. Uz igrače iz najbolja četiri tima Mundijala, mesto medju 23 našla su dva Argentinca, i po jedan Englez i Brazilac. Sastav idealnog tima:
Golmani:
Djanluidji Bufon (Italija), Jens Leman (Nemačka), Rikardo (Portugal).

Odbrana:
Roberto Ajala (Argentina), Džon Teri (Engleska), Lilijan Tiram (Francuska), Filip Lam (Nemačka), Fabio Kanavaro (Italija), Djanluka Zambrota (Italija), Rikardo Karvaljo (Portugal).

Vezni red:
Ze Roberto (Brazil), Patrik Vijera (Francuska), Zinedin Zidan (Francuska), Mihael Balak (Nemačka), Andrea Pirlo (Italija), Djenaro Gatuzo (Italy), Luiš Figo (Portugal), Maniš (Portugal).
Napad:
Ernan Krespo (Argentina), Tjeri Anri (Francuska), Miroslav Klose (Nemačka), Frančesko Toti (Italija), Luka Toni (Italy).

2006-07-07T23:22:00.000+02:00

Ako bude kao sto ocekujem ovi igraci ce biti za nedelju dana na prodaju . Ocekujem da Juventus , Milan, Lacio i Fiorentina budu izbaceni iz Italijanske prve lige .
Goalkeeper
Christian Abbiati (28/01/1978)
ITA

Landry Bonnefoi (20/09/1983)
FRA

Gianluigi Buffon (28/01/1978)
ITA
Defence
Federico Balzaretti (06/12/1981)
ITA

Alessandro Birindelli (12/11/1974)
ITA

Fabio Cannavaro (13/09/1973)
ITA

Giorgio Chiellini (14/08/1984)
ITA

Robert Kovac (06/04/1974)
CRO

Gianluca Pessotto (11/08/1970)
ITA

Lilian Thuram (01/01/1972)
FRA

Gianluca Zambrotta (19/02/1977)
ITA

Jonathan Zebina (30/03/1978)
FRA
Midfield
Manuele Blasi (17/08/1980)
ITA

Mauro Camoranesi (04/10/1976)
ITA

Ferreira da Rosa Emerson (04/04/1976)
BRA

Giuliano Giannichedda (21/09/1974)
ITA

Pavel Nedved (30/08/1972)
CZE

Ruben Olivera (04/05/1983)
URU

Patrick Vieira (23/06/1976)
FRA
Attack
Alessandro Del Piero (09/11/1974)
ITA

Zlatan Ibrahimovic (03/10/1981)
SWE

Adrian Mutu (18/01/1979)
ROM

David Trezeguet (15/10/1977)
FRA

Marcelo Danubio Zalayeta (05/12/1978)
URU
Manager
Fabio Capello (18/06/1946)
ITA

Goalkeeper
Nelson Jesus Dida (07/10/1973)
BRA

Valerio Fiori (27/04/1969)
ITA

Zeljko Kalac (16/12/1972)
AUS
Defence
Marcos Evangelista Cafu (07/06/1970)
BRA

Alessandro Costacurta (24/04/1966)
ITA

Marek Jankulovski (09/05/1977)
CZE

Kakha Kaladze (27/02/1978)
GEO

Paolo Maldini (26/06/1968)
ITA

Lino Marzoratti (12/10/1986)
ITA

Alessandro Nesta (19/03/1976)
ITA

Dario Simic (11/12/1975)
CRO

Jaap Stam (17/07/1972)
NED
Midfield
Massimo Ambrosini (29/05/1977)
ITA

Gennaro Ivan Gattuso (09/01/1978)
ITA

Ricardo Izecson Kakà (22/04/1982)
BRA

Andrea Pirlo (19/05/1979)
ITA

Manuel Rui Costa (29/03/1972)
POR

Clarence Seedorf (01/04/1976)
NED

Sergio Claudio Serginho (27/06/1971)
BRA

Johann Vogel (08/03/1977)
SUI
Attack
Marcio Amoroso (05/07/1974)
BRA

Alberto Gilardino (05/07/1982)
ITA

Filippo Inzaghi (09/08/1973)
ITA

Andriy Shevchenko (29/09/1976)
UKR
Manager
Carlo Ancelotti (10/06/1959)
ITA

. Mateo
ITA
Goalkeeper
Gianluca Berti (20/05/1967)
ITA

Sébastien Frey (18/03/1980)
FRA

Bogdan Lobont (18/01/1978)
ROM

Marco Roccati (01/07/1975)
ITA
Defence
Dario Dainelli (09/06/1979)
ITA

Marco Di Loreto (28/09/1974)
ITA

Alessandro Gamberini (27/08/1981)
ITA

Per Kroldrup (31/07/1979)
DEN

Giuseppe Pancaro (26/08/1971)
ITA

Manuel Pasqual (13/03/1982)
ITA

Tomas Ujfalusi (24/03/1978)
CZE
Midfield
Christian Brocchi (30/01/1976)
ITA

Marco Donadel (21/04/1983)
ITA

Stefano Fiore (17/04/1975)
ITA

Luis Jimenez
CHI

Riccardo Montolivo (18/01/1985)
ITA

Andrea Paolucci
ITA

Michele Pazienza (05/08/1982)
ITA
Attack
Valeri Bojinov (15/02/1986)
BUL

Samuel Di Carmine
ITA

Guilherme Do Prado (31/12/1981)
BRA

Martin Jorgensen (06/10/1975)
DEN

Gianpaolo Pazzini (08/02/1984)
ITA

Luca Toni (26/05/1977)
ITA
Manager
Claudio Cesare Prandelli (19/08/1957)
ITA

Goalkeeper
Marco Ballotta (03/04/1964)
ITA

Samir Handanovic (14/07/1984)
SLO

Angelo Peruzzi (16/02/1970)
ITA

Saul Santarelli (01/01/1974)
ITA
Defence
Valon Behrami (19/04/1985)
SUI

Manuel Belleri (29/08/1977)
ITA

Sanchez Cribari (06/03/1980)
BRA

Lorenzo De Silvestri (23/05/1978)
ITA

Andrea Giallombardo (19/08/1980)
ITA

Massimo Oddo (14/06/1976)
ITA

Felice Piccolo (27/08/1983)
ITA

Sebastiano Siviglia (29/03/1973)
ITA

Guglielmo Stendardo (06/05/1981)
ITA

Fabio Zaccardi (28/11/1986)
ITA

Luciano Zauri (20/01/1978)
ITA
Midfield
Massimo Bonanni (10/06/1982)
ITA

Ousmane Dabo (08/02/1977)
FRA

Fabio Firmani (26/05/1978)
ITA

Christian Keller (17/08/1980)
DEN

Fabio Liverani (29/04/1976)
ITA

Christian Manfredini (01/05/1975)
CIV

Stefano Mauri (08/01/1980)
ITA

Gaby Mudingayi (01/10/1981)
BEL

M Siqueira
ITA

Francesco Torroni (05/03/1986)
ITA
Attack
Alfonso Roberto Delgado (07/05/1986)
ESP

Paolo Di Canio (09/07/1968)
ITA

Simone Inzaghi (09/08/1976)
ITA

Goran Pandev (27/07/1983)
MKD

Tommaso Rocchi (19/09/1977)
ITA

Igli Tare (25/07/1973)
ALB
Manager
Delio Rossi (26/01/1960)
ITA

Vicevi iz BIH

2006-07-06T01:10:00.000+02:00

V i c e v i !
MUJO I SULJO
1.
Mozgaju Mujo i Suljo ima li na nebu fudbala, i poslije nekog vremena odluce da ko prvi umre kaze drugom u snu. I umre Mujo i javi se tako Sulji u snu. Pita ga Suljo: - "Jel ba, kako je gore?" - "Ma super, nema cega nema." - "A jel ba, ima li fudbala?" - "Pa imam 2 vesti da ti javim: prvo, ima fudbala i prvenstvo pocinje u srijedu, a drugo, branis u nedelju."
2.
Otvorili Mujo i Suljo lijecnicku ordinaciju. I dodje im prvi pacijent, i htio ih je zeznutt. "Doktore ne mogu omirisati nista. Nos mi je zacepljen" Mujo:"Suljo daj kantu govana". Pacijent:"uf sto smrdi" rece i pobjeze. Mujo:"Suljo pisi izlijecen" Drugi dan dosao isti pacijent a istom namjerom u ordinaciju. "Doktore izgubio sam pamcenje" Mujo:"Suljo daj kantu govana" Pacijent:"nee opeet!" i pobjeze. Mujo:"Suljo pisi izlijecen"
3.
Pijani Mujo u tramvaju: " Gospodjo, nisam vidio u zivotu ruzniju zenu od vas". Gospodja: " Ni ja nisam vidjela pijaniju svinju od vas". Mujo: " To je istina gospodjo, ali to ce mene drzati samo do ujutro".
4.
Ispunjavaju Suljo i Mujo ukrstenicu.Mujo :" Vrsta povrca"? Suljo:" Kupus"MUjo:" Ne moze stati". Suljo: "Stavi onda manju glavicu"Mujo:" Zenski polni organ"? Mujo:" Vodoravno ili uspravno".Mujo:"Vodoravno".Suljo:"Usta".Mujo :" Zaliv u Turskoj"?Suljo:"Agda":
5.
Idu Mujo i Suljo ulicom i Mujo kopa cestu a Suljo odmah iza njega zatrpava. Pita ih komsija :"Pa dobro Mujo i Suljo sta to radite?Kako to Mujo kopa a ti Suljo odmah zakopavas?" Mujo:"Ma uvodimo telefon komsija!" Sused:"A gdje vam je kabl???" Haso:"Joj,komsija kako si ti glup pa zar nisi cuo za bezicni!"
6.
Mujo se razbolio od hemoroida i rekli mu da ih leci tozom od kafe. Posle nekoliko bezuspesnih pokusaja rijesi ipak da ode kod ljekara. Lekar pogleda i zapita:- "Pobogu Mujo, a sta si to mazao?"- "Toz od kafe!"- "Hajde obrisi to!"Gurne Mujo prst, obrise, i ljekar stane da gleda. Poslije izvjesnog vremena upita Mujo:- "A sta ima, doktore?"- "He, imas dobitak, a mozda ti se i zelja ispuni."
7.
Vraca se Mujo sa sluzbenoh puta i u kuci zatice Sulju kako mu obraduje zenu. Tu se Mujo zaprepasti i poce da kuka: Pa bolan Suljo, kako mozes, pa zajedno smo odrasli, zajednu u skolu isli, u vojsku, zajedno se zaposlili, sagradili kuce jedan pored drugoga, djeca nam se zajedno igraju, u obdaniste smo ih zajedno upisali...pa pobogu Suljo, stani bar dok ti pricam
8.
Vozi Mujo auto i zaustavi ga policajac. 'Dajte mi gospodine, vase dokumente!', a Mujo drekne: 'Vau-Vau!' Poplasi se policajac i ustukne, a Mujo ga smiruje: 'Ne boj se, vezan sam!'
9.
Bio Mujo na vrhu neke zgrade i ugleda casnu sestru. Brzo pritrca i gurnu je preko zida. Ona pade i razlijepi se. Jah, Betmena i govana, iznenadi se Mujo.
10.
Mujo napravio neki belaj i doveli ga kod sudije. Pita ga on, pa sta vas je dovelo ovdje? Dva policajca, odgovara Mujo.
11.
Poslali Amerikanci u svemir svemirski brod. A astronauti su bili tri svinje i Mujo. Na zemaljskoj stanici komandant baze naredjuje:"Svinja broj jedan! Pregledaj atmosferski pritisak, kolicinu goriva i posmatraj brzinu broda!" "Razumem druze kapetane!" "Svinja broj dva! Izmjeri temperaturu izvan broda i izmjeri kolicinu radioaktivnosti!" "Razumijem gospodine kapetane!" "Svinja broj tri! Snimaj sve svemirske planete i satelite, te posmatraj Sunce!" "Razumijem gospodine kapetane!" "A ti Mujo!" "Da gospodine kapetane!" "Nahrani svinje i ne diraj nista!"
12.
Mujo radi kao cuvar parka. Naidje Suljo i vidi da je Mujo stavio tablu sa upozorenjem da se gazenje trave placa pola marke. "Pobogu Mujo, zasto tako malo?" cudi se Suljo. " Da sam stavio vise, niko ne bi gazio travu!!"
13.
Posalju Muju kao medjunarodnu razmjenu studenata u Japan. Dodje tamo Mujo i kaze njemu neki Japanac:" Hoces da ti pokazem nesto Japansko" Mujo naivan pa kaze: "Hajde hocu" Uhvati njega Japanac pa ga ubije ko' vola u kupusu. Pita njega Mujo: " Sta ti bi ??" Kaze Japanac :" Nista... to je karate nas nacionalni sport" Opet sutra dodje Japanac Muji i pita ga da mu pokaze nesto japansko. Mujo nasjedne, i Japanac ga opet nalema. Pita ga Mujo sta ti je to sad Kaze Japanac :" Dzudo nas nacionalni sport" Sutra dodje Mujo kod Japanca i pita ga :" Hoces da ja tebi pokazem nesto japansko ???" Kaze japanac hajde da i to vidimo, ubije njega Mujo na mrtvo ime. Pita ga Japanac sta ti je to ??? Kaze Mujo : " Branik od TOYOTE"
14.
Nosili Mujo i Suljo klavir na 25. sprat nekog nebodera. posto nije bilo lifta ,morali su pozarnim stepenicama. Nakon nekog vremena zastane Mujo i pita Sulju: "Hoces li prvo dobru ili losu vijest ? " Mujo :"Daj mi reci prvo dobru ." Mujo :"Dobra vijest je da smo na 23.sprat." Suljo :"To je stvarno dobra vijest,a koja je losa ?" Mujo :"Usli smo u pogresan neboder !!! " <
15.
"Koliko je jedan i jedan ?""Dva.""Aaa, cuo si"
16.
Svercovali Mujo i Suljo tvorove preko granice. Na granici pita Suljo:-A jel', gdje ces strpati ovog tvora?-Kako gdje? Pa u gace!-Joj nemoj u gace, smrdi!-Ma ko ga fucka, nek' crkne!
17.
Dosao Mujo na divlji zapad i postao strasan revolveras. Svi su ga se bojali. Jednog dana dodje on u neki mali grad bijesan kao ris ...Udje Mujo u salun i pridje covjeku sa zvjezdom.- "Ko si ti?" - upita Mujo.- "Serif" - odgovori on.- "E, da nisi musliman, sad bih te odmah ubio ..."
18.
Pitali Muju: "Sto to radis Mujo, sjedis i razmisljas? A, Mujo odgovara: "Jok, bolan, samo sjedim.
19.
Vidjeli Mujo i Suljo Unproforca kako spava ispod drveta, a iz dzepa mu viri neka novcanica. Kaze Suljo, Muji :"Ono mu viri 100 DM, idi se prisunjaj tamo izvuci ih, i donesi." Nakon nekog vremena vraca se Mujo i nosi novcanicu, kada je prisao Sulji, podera je i baci. Pita ga Suljo zasto to. Mujo mu rece falsifikat, ko je vidio sto maraka sa tri nule...
20.
Suljo zove Muju na veceru: " Dodji bolan, zaklao sam pola horoza."
21.
Zivio Mujo u Njemackoj, tamo se i ozeni s Svabicom, Jednog ljeta odluce da odu na odmor u Bosnu. Pita Svabica, a kako cu ja prepoznati da smo dosli u Bosnu? Vidjeces, kaze Mujo tamo su svi glupi. Voze se oni, i prodju pored hodze koji hramlje, kad Svabica progovori, evo nas u Bosni. Pita je Mujo, kako skonta matere ti? Pa rekao si da su glupi, vidi onoga i pokazuje na hodzu, boli ga noga a on glavu zamotao...
22.
Izbjegli Suljo i Mujo u Njemacku. Posto je tesko bilo dobiti vizu, oni se maskiraju u majmune i strpaju ih u zoo vrt. Medjutim pametne svabe skontaju da nesto nije u redu s njihovim majmunima, i odluce da ih stave u kavez sa tigrom da vide kako ce se ponasati. Tako i urade. Siroti Mujo i Suljo skupili se u jedan cosak i cekaju, kada im polako prilazi tigar i sapuce :" Ne bojte se nista ja sam iz Zepe".
23.
Pitali Muju sta je bolje biti , celav ili idiot? Idiot, odgovori on, manje se vidi.
24.
Bio Suljo u Njemackoj i vratio se pun ko brod u rodno selo. Mujo kokuzaner prilazi mu i pita kako se matere ti tako brzo obogati? Jednostavno, rece mu on, izmislio sam aparat za pisanje, To ti je jedna kutija u koju svabo mora ubaciti marku i onda ga stavi i obavi svoje. Njemu dobro a i ja se obogati. nakon toga ode i Mujo u Svabiju, medjutim nesto se brzo vrati ali bogatiji puno od Sulje. Znatizeljan Suljo kako se to Mujo tako brzo obogati pa ga pita. E moj Suljo usavrsio sam onaj tvoj patent, odgovori mu Mujo. A, kako opet ce Suljo. Fino, marka mu je da stavi, a dvije da ga izvadi.
23.
Zasto Mujo kad spava stavi pored sebe dvije case vode, jednu punu jednu praznu? Mozda ce biti zedan a mozda i nece.
24.
Ucestvuje Mujo na kvizu. Pita ga voditelj, koliko sedmica ima dana? Misli se Mujo pa izvali, osam. Odlicno kaze voditelj odgovorili ste i vise nego sto je potrebno.
25.
Pita Suljo Muju (cekaju koncert U2 u Sarajevu):-Jel, Mujo, matere ti kad pocinje taj koncert? Pa u 2, konju,zar ne vidis da pise na svakom plakatu!
26.
Vratio se Mujo iz Afrike sa safarija i pita ga Suljo sta je ubio. Kaze Mujo:- Ubio sam tri lava , dva leoparda , jednog slona i deset nopliza. - Bolan Mujo sta ti je to nopliz, pita ga suljo. - Pa to ti je malo crno i vice:- No pliz, no pliz.
27.
Dos'o Mujo sa privremenog rada... dugo ga nije bilo, Fata se pravo pozeljela. I bilo sijelo, izmjenjale se svi, braca, sestre, rodjaci, komsije itd., helem ostanu Mujo i Fata sami u kuci.Kaze Mujo: "E, Fato, sad navuci zavjese".Fata ko mlaznjak,... navlaci, sva cvjeta.Kaze sad Mujo: "Spusti roletne".Fati pravo godra. "Sad ugasi svjetlo", Mujo ce ti njoj.Fata se pravo nalozila, konta ona sad ce bit' nesto, kad ce ti Mujo: "Gledaj kakav sam sat nabavio, vidi ga kako svijetli".
28.
Takmice se Nijemac, Francuz i Bosanac ko ce s autom probit' zid debeo metar. Zaleti se prvo Francuz, haman ko Alain Prost, pukne u zid i ostane mrtav na licu mjesta, i ne probivsi ga.Potom ide Nijemac, brzinom bolida Michaela Schumachera i, probije zid, ali se tako zgruha da podlegne ranama.Zaleti se Mujo, bosanski predstavnik na ovom eminentnom takmicenju, i, ko iz pika probije zid i ne ostetivsi auto.Gleda raja zbunjena, pita Muju: "Kako to, majke ti, nikom to jos nije poslo za rukom!?"Mujo otvori haubu, kad u njoj jos cetiri Bosanca.
29.
Otvoren konkurs za pilote za let na Mars. Javili se Nijemac, Amerikanac i Mujo.Ulazi prvo Nijemac u office kod glavnog boss-a.Pita ga ovaj sta hoce... kaze on: "Pa eto, javio se ja na konkurs"."Koje su ti kvalifikacije?""Pa, bio sam pilot dvadeset godina, im'o hiljadu sati leta, ratno iskustvo...""Dobro, i koliko trazis?""Milion dolara!""Uuuu, puno trazis...dobro, haj' izadji, sacekaj rezultate".Ulazi zatim Amerikanac. "Izvol'te, gospodine, sta ste trebali?""Evo ja dos'o glede konkursa!""Sta znas radit'?""Ja sam vozio svemirski brod, isao na Mjesec i tako...""Koliko trazis?""Dva miliona.""Dobro, sacekaj vani..."Ulazi Mujo u office. "Sto si ti dos'o?""Cuo za ovaj konkurs...""Sta znas radit', sta si po zanimanju?""Nista"."Pa sto si onda dos'o?""Pa eto...""Koliko trazis?""Tri miliona"."Uuuu, cuj tri miliona, a ne znas nista radit', kako to!?""Pa dobro... milion tebi sto si mi nas'o pos'o, milion meni, a milion Nijemcu... ko ga je*e, nek leti, svakako je rek'o."
30.
Uhvati policija Engleza, Francuza i Muju zbog teske kradje. Kazu im da mogu birati izmedju dvije smrti: giljotina i strijeljanje. Francuz izabere giljotinu. Dovedu ga tamo, stave mu glavu na onaj panj, puste mehanizam, al' ovaj zaglavi, te Francuzu oproste zivot.Englez takodje izabere giljotinu, al' opet ova zaglavinja, pa i njemu halale jedan jedini mu zivot.Pitaju Muje sta ce on... kaze Mujo: "Ma ja cu strijeljanje, ovo sranje nesto ne radi..."

2006-07-05T01:50:00.000+02:00

ŠTA JE PIVO

Činjenica je da se o pivu mnogo govori, ali mnogi, sem što ga rado piju, malo ili pogrešno o njemu znaju. Još niko, pa ni nauka i struka, do kraja nije odgonetnuo zašto je taj neodoljivi napitak zlatno žute ili tamne boje, kristalno bistrog ili zamućenog izgleda, gorkog ili slatkastog ukusa, uvek resko i bogatom penom, hladno “kao zmija” ali nikad jeftino. Zašto je u davna vremena bilo piće bogova a prisvojeno od vladara, danas postalo piće bogataša i siromaha, mladih i starih, zdravih i bolesnih. Zašto se u kafanama, kafićima a posebno u pabovima najčešće čuje “Jedno pivo, molim” a pre prvog gutljaja, nezavisno da li je iz flaše, krigle ili čaše, uvek uz osmeh čuje i ono plemenito “Živeli”. Koju to tajnu ono u sebi nosi kada se uz njega u društvu najlakše otvara srce, oslobađa duša i kroz “..tu divnu ludost što se govor zove” (Meša Selimović) iskazuje i ono o čemu se obično ćuti.
Pivopije tvrde da pivo i kad je gorko – sladi, može da se pije i hladno i toplo, ako je hladno greje, ako je toplo hladi, pije se za veselje i tugu, da se utoli glad ili otvori apetit, za dobar san ili protiv pospanosti, stariji ga piju da se podmlade a mladi da sačuvaju mladost. Barmeni kažu da sa njime mogu napraviti bezbroj čarobnih koktela kulinari da jelima koja su pripremljena sa pivom niko ne može odoleti. Pošto je veoma hranljivo i sadrži, za zdravlje bitne sastojke, lekari mu sve češće pridodaju atribute leka. Sumirajući prethodno može se reći:
Pivo je hrana koju čovek priprema da bi zadovoljio potrebe tela i duše. Zahvaljujući takvim osobinama od piva se čovek nije rastajao od vremena kada ga je prvi put proizveo (pre desetak milenijuma) pa do danas. Naprotiv, od mesta nastanka (Mesopotamija, Egipat) pivo je osvajalo nove prostore, njegova svojstva su stalno poboljšavana i prilagođavana specifičnim ukusima i navikama, a proizvodnja mu je stalno rasla. Danas se pivo pije na svim koninentima, većina zemalja ga proizvodi tako da je svetska poizvodnja dostigla zapanjujućih 150 milijardi litara godišnje, što znači da bi svaki stanovnik naše planete u proseku mogao godišnje da popije 24 litre piva. Ali ima i šampiona. U Nemčkoj, Irskoj, Češkoj, Belgiji ... popije se godišnje i preko 180 litara piva po glavi stanovnika. Mi smo daleko od njih. U našoj zemlji, godišnje se po glavi stanovnika popije svega oko 43 litre. Evidentno je da imamo prostora, dajmo se potruditi.

ISTORIJA PIVARSTVA

IZ ISTORIJE PIVARSTVA
Piše: Prof. Dr Josip Baras
Iako je istorija postanka piva bila i ostala preokupacija mnogih istraživača, ni do danas nije sa sigurnošću utvrđeno ko je prvi smislio i gde napravio napitak sličan današnjem pivu. Postoje tvrdnje da su ga pripremala nomadska plemena koja su lutala Evropom još pre 10.000 godina, ali za to nema čvrstih dokaza. Može se sa dosta sigurnosti predpostaviti da je taj napitak čovek otkrio slučajno. Nastao je spontanim vrenjem tečnosti od vodom nakvašenog zrna ječma, pšenice, ovsa ili raži. Utvrdivši da ta tečnost ima blagu kiselost, da rezni, da prija i donosi raspoloženje, počeo je da ga svesno priprema i da način pripreme usavršava.
Postoje i drugačije predpostavke o nastnku piva. Ono se povezuje sa početkom kultivisanja žitarica i pripreme hleba oko 6.000 godina pre Hrista. U to vreme u pripremi hleba žitaice su prvo namakane vodom a posle određenog vremena gnječene da bi se dobile hlebne pogače. One su odmah pečene za jelo ili su sušene na suncu i čuvane kao rezerva. Od tih pogača, njihovim suspendovanjem u vodi i spontanim vrenjem, moglo se dobiti pivo.

Evropa

I na Evropskim prostorima (stari Germani, Nordijci) počela je priprema piva, verovatno odmah nakon početka gajenja žitarica. Interesantna je legenda iz nordijskog mita o Kvasiru i Halsfagi po kojoj je kralj Alreku, veliki ljubitelj piva, raspisao “konkurs” za buduću kraljicu. Kraljica će postati ona koja pripremi bolje pivo. Jedna od njih, veštija, obratila se za savet bogu Odinu (pivo i medovinu su smatrani Odinovim darom) koji ju je posavetovao da pivo pripremi od delom sažvakanog ječma. Tako proizvedeno pivo je odnelo pobedu, dama je postala kraljica a kralj se hvalio da ima “dva u jedan” i ljubavnicu i pivarskog majstora. Tajna tog postupka danas je odgonetnuta. Pljuvačka sadrži supstance (enzime) koji razlažu skrob do šećera koji lakše fermentiše od skroba, što je doprinelo kvalitetu pripremljenog piva.
Interesantno je da su na početku pivo proizvodile isključivo žene a znatno kasnije u taj posao su se uključivali i muškarci. Radi povećanja raznovrsnosti kao i poboljšanja arome i ukusa, od davnina su u pivo dodavane aromatične biljke: lavanda, pelin, kadulja, trešnjin cvet, anis, borovnica, borova i htastova kora itd. Dodavao se i med čime je omogućena proizvodnja piva sa sadržajem alkohola ravnim vinu. Hmelj je postao stalni dodatak pivu tek u 12. veku.
Pivu su pridavana i duhovna svojstva, jer se verovalo da se njegovim pijenjem lakše oslobađao duh za komunikaciju sa ovozemaljskim i onozemaljski svetom. Zato je pivo korišćeno u mnogim svetovnim i crkvenim ritualima i podnošenju bezkrvnih žrtava paganskim bogovima.
Proizvodnja piva je u novom veku bila locirana prvenstveno u manastirima. Poznavaoci proizvodnje piva, pre svega kaluđeri, čuvali su to znanje kao tajnu i prenosili samo na odabrane pojedince. Iz manastira, tajna proizvodnje piva preneta je na plemićke posede. U manastirima i plemićkim posedima pile su se velike količine piva i vina. Pošto se u samostanima i plemičkim dvorovima nije pila voda, glavni prenosioc zarznih bolesti, pa i kuge koja je u to vreme harala Evropom, konzimiranje piva sprečavalo je širenje zaraza u njima. Vremenom, pivo je postajalo sve popularnije piće u crkvenim, plemičkim ali i laičkim krugovima pa se moralo pristupiti organizaciji pivarstva: načinu proizvodnje, kontroli kvaliteta i trgovini. Bilo je logično da se taj posao poveri najboljim poznavaocima proizvodnje piva a u evropskim zemljama to su bili monasi. Tako je proizvodnja i prodaja piva poverena upravama manastira. Da bi uveo red u preteranom konzumiranju hrane, piva i vina među monasima i plemičima, Karlo Veliki, nakon proglašenja za cara Svetog rimskog carstva (800. godine nove ere), “Odredbom o zemljišnom posedu” utvrđuje za samostane i dvorove, između ostalog, norme ishrane i uslove pripreme hrane “uz najveću čistoću”. U okviru te odredbe obuhvačeno je i pivo. Može se reći da su tim aktom propisane najvažnije odredbe dobre kuhinje. Tako su monasi postali glavni proizvođači i trgovci pivom pa se proizvodnja intezivno razvijala i po količini i po kvalitetu. Nakon Karlove smrti, sinod za reformu samostana u Ashenu doneo je “Samostanski plan Sv. Gallen” kojim je određeno da “pivo više nije pagansko piće”, naprotiv, proglašeno je “hrišćanskim lekovitim napitkom”, smestilo ga u stalnu samostansku ishranu i smelo se piti i u vreme najstrožeg posta. Tom odredbom fratri su dobijali 5 krčaga (od 0,5 ili l litar zavisno od samostana i dvora) piva dnevno a opatice tri krčaga. Ovakva odluka je opravdavana time što je pivo “...prijatnog ukusa, puni stomak, izaziva u samostanima i dvorovima zadovoljstvo i zdravo je.”
Manastir Sv.Galen je u jedanaestom veku nove ere bio najmoćniji samostan u Evropi i najbolji i največi poizvođač piva. U tom manastiru je nastala poznata himna o santgalenskim jelovnicima “Benedictiones ad mensas” (“Blagoslov kod stola”) u kome autor (Erkkehard IV, zvani “Junior”) visoko ceni i hvali pivo kao stono piće. U ovom manastiru su proizvođene tri vrste piva različitog kvaliteta. Prvo, i najbolje za opatov sto i za njegove goste, drugo za samostanski sto (za fratre), treće i najnižeg kvaliteta za samostansku poslugu, a prodavano je hodočasnicima ispred manastira.

Afrika i Amerika

Treba naglasiti da se pivo od davnina pripremalo i na drugim kontinentima. Proizvodila su ga mnoga Afrička plemena koja su ga visoko cenila. Postojao je običaj da se pokojnici sahranjuju u sedćem stavu sa krčagom piva u ruci. U Americi je pivo bilo poznato mnogo pre dolaska Kolumba. Proizvodili su ga Asteci, Inke i Maje kao i mnoga divlja plemena rasuta po prostorima Amerike.

Sumeri

Najstariji pisani dokazi, na glinenim pločicama, o proizvodnji piva potiču iz Sumera, 4.000 godina pre Hrista a veruje se da su ga oni proizvodili i 3.000 godina ranije. Na otkopanim glinenim pločicama opisana je proizvodnja čak šesnaest vrsta piva. Sumerci su pivo upotrebljavali u različite svrhe, kao napitak, hranu i lek. Postoje zapisi o korišćenju piva sa glinom kao obloga za lečenje rana i drugih povreda. Pošto je bilo veoma cenjeno, služilo je i u razmeni dobara kao novac.

Vavilon

U isto vreme u Vavilonu, pripremao se sličan napitak kome je dodavan i med radi lepšeg ukusa. Vladao je običaj da otac mlade mladoženji pokloni onoliko piva koliko on može popiti u toku mesec dana. Pošto su Vavilonci koristili lunarni calendar, taj mesec za mladi bračni par nazvan je “medeni mesec”, što se održalo do danas. Vavilonski kralj Hamurabije, 1400 godina pre Hrista, u prvi pisani zakonik na svetu, uneo je i odredbe vezane za pivo. Njime je, između ostalog, određeno: “Pivo ne sme sadržati mnogo vode i ne sme se prodavati po visokoj ceni”. Predviđene su i kazne za prekršioce: ”Ako neko ne naplaćuje pivo žitom, nego traži novac, zlato ili srebro, vara na količini ili toči loše pivo, biće pozvan na odgovornost i bačen u vodu (udavljen)”. Ovaj zakon jasno govori da se pivo veoma cenilo i da je već tada smatrano važnim proizvodom. Sumerci su čak 40% ukupne proizvodnje žitarica prerađivali u pivo, što je značajno doprinelo razvoju poljoprivrede i trgovine.

Egipat

I u Egipatskim piramidama iz tog vremena postopje zapisi o proizvodnji piva na bazi pšenice a zatim i ječma. U starom Egiptu pivo je imalo počasno mesto. Faraoni i dvorjani su ga pili u obilju za života a u njihove grobnice, nakon smrti, su stavljani krčazi sa pivom da bi pokojnik na putu u onaj svet imao da pije. Ali, zbog pozitivnog delovanja piva na radni potencijal i zdravlje, pivom su nagrađivani i radnici na izgradnji piramida. Proizvodilo se oko 20 vrsta piva, sa viškovima poizvedenog piva se trgovalo i uveden je državni monopol na pivo. Pivo se pominje u “Mitu o istrebljenju” zapisanom na zidovima grobnica faraona 18. 19. i 20. dinastije (1.500 godina pre Hrista) u kome stoji da je vrhovni bog Ra, smirivši se nakon strašnog gneva, odustao od potpunog uništenja ljudi, i svojim glasnicima naredio da pivo oboje crvenim mineralom, Didi, i da tako obojeno pivo razliju po zemlji, kao znak mira.. Iz Vavilona i Egipta pivo je preneto u Grčku i Rim ali na početku u višoj klasi ono nije bilo posebno cenjeno (cenilo se vino) i smatralo se “pićem siromaha” jer ga je narod prvi prihvatio i proizvodio. Kasnije je i u tim zemljema prihvaćeno u višim krugovima i postalo njihova privilegija.

Kako to rade Kinezi

2006-07-04T01:27:00.000+02:00

Njujork -- Kina izbila na četvrto mesto liste najvećih svetskih ekonomija, pokazuju najnovije računice Svetske banke.Kineska proizvodnja u 2005. vredela je 2.200 milijardi dolara, odnosno 0,004 odsto više od britanske. SAD, Japan i Nemačka drže prva tri mesta liste najvećih ekonomija u svetu.Proračuni Svetske banke zasnovani su na bruto nacionalnom prihodu koji, pored bruto domaćeg proizvoda, uključuje neto priliv prihoda poput renti, profita i zarada u inostranstvu.

Kraj sveta !?

2006-07-04T01:21:00.000+02:00

Džinovski asteroid Ikar, koji je u stanju da uništi jednu manju državu, proleteće pored naše planete u noći izmedju 3. i 4. jula.Asteroid će se približiti Zemlji na oko 433.000 kilometara, tvrde u Institutu za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka. Ta udaljenost je nešto veća od prosečnog rastojanja između Zemlje i Meseca, a astronomi su zaključili da sudara neće biti, barem ne u narednih nekoliko hiljada godina.Asteroid će biti vidljiv na severnoj Zemljinoj hemisferi, a zainteresovani treba da upere teleskope ka sazvežđima Persej, Kasiopeja i Cefej. Naučnici u masačusetskom tehnološkom institutu u Leksingtonu otkrili su asteroid 10. decembra 2004, a u Ruskoj akademiji nauka je izračunato da bi udar kamenog asteroida prečnika 10 kilometara u okean izazvao cunami visok 400 metara. U slučaju udara u kopno, došlo bi do strahovite eksplozije, a potom bi nastupilo opšte zahlađenje za 20 do 30 Celzijusovih stepeni, koje bi trajalo oko godinu dana.

Astra i problemi sa njom po ko zna koji put

2006-07-03T11:19:00.000+02:00

Vece mudraca je zasedalo pre neki dan a izdavanje naredbi je bilo juce ujutro dok sam ja spavao. Daci naravno. Astra se opet usrala ispred kapije (U mini karantinu je do 06.jula ovog meseca sto otprilike znaci da jos nije izvedena iz dvorista a u kuci joj nije dozvoljeno da udje) , sto je pokrenulo lanac protesta . Ducina anti kampanja koja traje od samog pocetka , Sekino sve cesce uvidjanje da ce Astra da bude mnogo veca od njoj najdrazih pekinezera ali tu uvek postoji i ono da se "deka" ljuti . Vikicu boli uvo za sve jer ona se udala i upravo je stigao muz i upravo su na medenom mesecu u Nesebaru i na kraju Radovan koji se opirao do juce ali on je kao autoritet broj dva i samim tim preglasan. To sam jednostavno video juce po njegovoj reakciji kada smo se vratili od Vlade i Jele . Nacin na koji je rekao Daci a mene nije ni pogledao . " Pogledaj tamo na terasu sta je napravljeno?" Ja sam u tom trenutku shvatio da je Daca verovatno zaboravila da zatvori vrata na njihovu kucu a posto je padala kisa ona je usla unutra ili ko zna sta jos. Ocekivao sam neku materijalnu stetu, povecu. Nije bilo nista od toga . Astra je izbacila zemlju iz jedne saksije na terasi. Kada je Daca uzela da pocisti onda je poceo da vristi na nju da nista ne dira pa je on dosao da opere vodom kao da je u pitanju krv a ne zemlja. Itd, itd. Pretpostavljam sta se desilo. Astra je iskopala zemlju iz saksije ( za sta je trebalo da bude kaznjena odmah, i da se vice na nju i da se otera sa terase ) , Duca je naisao i poceo da vristi iz sve snage kako to on ume posto se Astra pojavila tek posle deset minuta od kada smo mi dosli i bila uplasena ( nije najbolji nacin i ne mora da se bas vristi, ali moze i tako) , Seka je verovatno rekla par fatalistickih recenica kako to kuce nije za ovde itd. ( sto vec prelazi granicu) a Radovanov deo je bio apsolutno nepotreban i glup. Ali ga razumem zato sto on ne zeli da rasturi porodicu zbog nekog kuceta. I posle svega ostaje Daca kojoj treba da se izdaju naredjenja i koja treba da se izvrse . Olaksavajuca okolnost po Dacu je to sto ona ona pravo da se zali ali ali to ne utice na ranije donete odluke. I na kraju dodjem ja kome treba da Daca samo prenese "jednoglasnu" odluku. Odluka je da Astra moze da ostane u dvoristu ali da mora bude utamnicena kada god se digne Duci , Seki ili razmazenim gostima da ne pominjem imena . Naravno bice dozvoljeno da bude setana mada Duca ne veruje da cemo to da radimo i verovatno ce to da padne na njegova ledja ( taj potcenjivacki odnos prema Daci je posebna prica o kojoj necemo ovog puta nista da pricamo). Nece moci! Rekao sam Daci pred Ivanom i Tanjom da cu svaku konstrukciju koja bude sagradjena u te namene da srusim pred svima. Astra moze samo da bude vracena. Ja ne zelim da ulazim u spiralu odgovornosti ko je kriv vise ili manje kada sutradan ona nekog pocepa. Ja i onako nisam neki dreser a ona nije obicna vrsta pa da s njom moze ko kako hoce . Nacin na koji se radi na koji se stvari odvijaju vodi u katastrofu . Iduce godine u ovo vreme ona ce da bude odrastao pas koga cu ja moci samo delimicno da kontrolisem. Mozda je u tome problem? Sto to ne bi bio neko drugi? Mozda. Onoliko histerije i zle krvi za sitnice . Sta ce da bude kasnije? Samo Bog sveti zna. Najbolje je da se Asta iseli iz dvorista tako da zavrsimo sukobljavanja u vezi nje. Brine me samo da Astra nije glavni uzrok ovih problema. Mozda je dosao trenutak izbijanja rogova? Ja sam tu situaciju vec imao u zivotu. Da li je opet dosao taj momenat? Nadam se da nije .

Motivacija - kako je postici?

2006-07-02T14:31:00.000+02:00

1) Rad na gradjevini.Ovo je zaista predivan i zdrav nacin da zavolite ucenje. Pored boravka na svezem vazduhu nekih 12 - 15 sati dnevno, daje vam priliku i za fizicko vezbanje, a znamo da je u zdravom telu zdrav duh. Ako vam to nije dovoljno za razvoj vaseg duha, imate i stalne sale i poskocice Mileta Ciganina (bar sam ja imao, i vi cete sigurno naci ekvivalenta), kojima nakon nekoliko dana zaista pocnete i da se smejete. Tada znate da je vreme za promenu posla...
2) Fizicki radnik kome je posao da ocisti zgradu koja je 20 godina sluzila za bacanje otpada, a pre toga bila skladiste lekova. Ovo se placalo 7 evra (ili maraka, nisam siguran) dnevno, a nakon posla nemas snage ni za tusiranje, mada si preliven otrovnim hemikalijama koje u kombinaciji sa znojem cine najbolesniji smrad na svetu. U ovom slucaju nemate prednosti svezeg vazduha (posebno kad vam kolega brani da otvorite prozor, jer ga na +40 "ubi promaja"), ali to nadoknadjujete time sto ste zaklonjeni od vremenskih nepogoda.
3) Postanete kondukter. Kad provedete mesec dana u BG autobusu tokom leta, knjiga ce vam biti draza od rodjene sestre. Predivno i svakodnevno druzenje sa vasim sugradjanima posebno ce vas uputiti da krenete u izucavanje "kompjuterskih" nauka, po mogucnosti onih koje omogucavaju da nikada ne dodjete u kontakt sa drugim zivim bicima. Tesko je ljutiti se na kompjuter nakon dvadeset sedmice tokom celog avgusta.
Probajte bar neki od predloga. ODLICNO FUNKCIONISU! Posle toga, dobicete strasnu potrebu za ucenjem.

Astra i njene ludosti 2

2006-07-01T02:01:00.000+02:00

Astra i njene ludosti 1

2006-07-01T01:39:00.000+02:00

Posto joj je bilo izuzetno vruce danas ona je danas napravila show sa njenom posudom za vodu . Uskakala u nju prskala se , zaranjala glavu , njuskicu, obe sape ,...

Sistematizacija

2006-06-29T02:10:00.000+02:00

Mogu samo da sanjam da se nadjem na ovom mestu .

Pogled odozgo

2006-06-29T02:04:00.000+02:00

Za ovaj pogled (sa govornice ) svaki radikal daje sve .

Mira Mihajlovic-Mira Sekretarica

2006-06-29T01:57:00.000+02:00

Mira Sekretarica. To je nesto se zauvek pamti. Njen nedostatak u Okrugu je i sada nenadoknadiv. Obicno se kaze koga nema bez njega se moze ili mora. Mira je u penziji vec 6 godina , svi smo zivi ali u poslu je mnogo teze bez nje.

Zika motorist

2006-06-29T01:50:00.000+02:00

Eh kad bi bilo. Bice valjda jednom.

Dragan-Tref

2006-06-29T01:42:00.000+02:00

Vrlo interesantan tip. Kao drug izuzetno dobar , kao majstor je idi mi-dodji mi ali ga vadi mladalacki duh.

Vic o CrnoGorcima

2006-06-29T00:42:00.000+02:00

Pitali Crnogorca sta sada radi? On odgovara: - A da ti pravo kazem,od kada smo dobili nezavisnost, bas nista!
Kaze Crnogorac drugome Crnogorcu:- Danas sam radio!- Nemoj zajebavat! A gdje ti je antena ?

Koji je narod najugroženiji ptičjom gripomCrnogorci. Svi su ka sokolovi.
Zašto se Crnogorci radjaju carskim rezom? Zato sto sa foteljom ne mogu da izadu prirodnim putem!
NASA javlja: Nestalo vozilo sa Marsa! TANJUG javlja: Vozilo sa Marsa koje je nestalo, vidjeno u Podgorici sa bosanskim tablicama!
Znate li kako Crnogorac gradi kucu? - Dodje na livadu, drzi mobilni i hoda tamo-amo, dok radnik u bageru ceka: - Odje kopaj! - Zasto bas tu? - upita ga radnik. - Zato sto je tu najjaci signal!

Crnogorska hemijska industrija je nedavno proizvela lijek protiv pticjeg gripa - kontroverzno nazvan „NEćE VALJDA”.
Koliko je crnogoraca potrebno za jednu drzavu?650`457
Pitaju Crnogorca: - Šta radis? On odgovara: - Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad!

Crnogorka porađa....i crnogorac padne u nesvest dok je sve to posmatrao... i bi žensko...a on će... "dobro je, da se ne muči ka ja!"
Crnogorcina ceka pred vratimada mu pokažu dijete koje je upravo dobio. Babica iznese dijete na rukama.Crnogorac se oduševi:- Sincina! Znao sam! Isti otac!- Gospodine, dobili ste krasnu curicu!Sad mi, molim Vas, pustite prst.
Crnogorski politicar dolazi kuci i vice oduševljeno:- Ženo, spremi kupaci kostim i peskire! Dobio sam besplatno dve ulaznice za"Labudovo jezero"!
Zašto Crnogorac kad se probudi ne sme da se protegne?Da ne bi prešao granicu
Dosao Crnogorac na Trg Bana Jelacica i ugledao kip.Pita on: "Ko je ono?"Kazu mu: "Ban Jelacic"Crnogorac: "Dobro, a koji ga ono junak jase?"

Najcesce koriscene engleske reci na svetu

2006-06-29T00:31:00.000+02:00

-- Autori skraćene verzije Oksfordskog rečnika sačinili listu najčešćih reči u engleskom, na prvom mestu reč "vreme"."Vreme" je najčešće upotrebljavana reč u engleskom jeziku, a na listi su još neke vremenske odrednice, pa je "godina" na trećem, "dan" na petom, a "sedmica" na 17. mestu. "Osoba" je na drugom mestu, "muškarac" na 7, "žena" na 14, a "dete" na 12. mestu.Šesnaeasto mesto zauzela je reč "rad", a 65. "novac". Reč "problem" je na 24. mestu, ali reči "rešenje" nema na listi. Reč "vlada" je na 20, "rat" na 49. mestu, a reč "mir" nije ušla na listu.

Poligraf- kako ga prevariti 2

2006-06-29T00:18:00.000+02:00

MNOGE ruske kompanije počele su da primaju nove saradnike tek pošto prethodno prođu proveru na detektoru laži. Ta moda se toliko raširila, da su se provere na poligrafu, pored pravih stručnjaka, kojih je premalo, počeli da rade i prevaranti koji ne ovoj neočekivanoj pomodnoj konjukturi - masno zarađuju. U centru Moskve otvoreno je poslednjih godina desetak ofisa u kojima ljudi sa kompjuterima i aparaturom koju vešaju i lepe po teli klijenata ocenjuju ko je lažov, ko prevarant, ko nepouzdan, a kome se treba dati šansa da radi kao pouzdana osoba u velikoj kompaniji. Zaposleni u takvim "poligrafskim ofisima", po pravilu, "naređuju" klijentu: Odgovarajte samo sa "da" ili "ne"... Sama testiranja traju oko pola sata. A naručiocima testova - nakon nekoliko dana poligraf sekretarice saopštavaju, takođe, sa "da" ili "ne" - ko je od kandidata za zapošljavanje zadovoljio, a ko nije.U Institutu za kriminalistiku Federalne službe bezbednosti Rusije (bivši KGB) tvrde da su gotovo svake nedelje prinuđeni da konfiskuju lažne poligrafe na kojima prevaranti na novoj modu zgrću sve veće pare. U Rusiji su, doneavno, svi detektori laži bili na policijskom popisu. Zapravo, samo su policijske specijalne službe imale pravo da ih koriste. Za svaki aparat je bila zadužena posebna grupa ljudi koja je na njemu radila. Nikome nije padalo na pamet da pomisli da na detektorima laži zarađuje novac. A sada, stvari su otišle tako daleko da je TV kanal pozvao specijalistu sa detektorom laži da testira njegove gledaoce. I za pola sata bile su "skenirane" desetine dobrovoljaca, uprkos tome što je policija upozorila da je to šarlatanstvo i da se u tako kratkom roku ne može napraviti dobra analiza. - Kvalitetna analiza se radi najmanje dva do tri sata. U SAD je 1988. godine donet zakon koji propisuje da analiza na detektoru laži mora trajati najmanje 90 minuta. Smešne su zato tvrdnje "specijalista" da mogu da provere saradnike bilo koje kompanije za jedva pola sata - saopštio je Oleg Kožuhov iz Instituta kiminalistike Federalne službe bezbednosti Rusije.Kožuhov je, istovremeno, upozorio javnost da šarlatani koji sa detektorima laži u rukama za nekoga, greškom ili čak zlonamerno, mogu da tvrde d je bolestan od šizofrenije ili da je sklon lopovluku, a prevideti "pravog" kriminalca. U Rusiji, inače, postoje licence za 86 vidova detektora kaži, koji se bitno razlikuju po kvalitetu. Eksperti Federalne službe bezbednosti Rusije skeptički gledaju na kvalitet većine poligrafa. To je samo razlog više ruskoj policiji da opominje da se ne može i ne sme verovati "analizama" svakakvih stručnjaka, koji olako daju ocene pomoću problematičnih aparata i detektora laži. Najkvalitetniji poligrafi su marke "Pik", ali se ne mogu kupiti u prodavnicama. Te poligrafe koriste ruski policajci i Federalna služba bezbednosti. A tvrdi se da se pomoću njih dobijaju rezultati koji su u u 90 odsto slučajeva tačni. Tu aparaturu koje se na pijacama elektronike može kupiti kao poligraf za 50 do 100 hiljada rubalja (jedan evro 43 rublje) tvrdi se da su samo mamac za lakoverne. A bolji poligrafi u moskovskim prodavnicama koštaju najamnje 180 hiljada rubalja. Jer, št više senzora - to je poligraf bolji. Stariji tipovi imaju šest senzora, a najnoviji čak 34. O poligrafima postoji mnogo priča i mitova. Jedna od njih je da se detektor laži može prevariti ako pred test čovek uzme umirujuće, dakle sedativne lekove. - Sedativi mogu da smire čoveka, ali dobar poligrad i stručnjak koji njime rukuje otkriće unutrašnje reakcije organizma koje ne mogu da se sakriju. Pravi stručnjaci koji rade na detektorima laži su iskusni psiholozi koji su u stanju da naprave realan portret ličnosti i njih je gotovo nemoguće prevariti.ZNANJE KGBU SSSR je prvi detektor laži napravljen po nalogu KGB 1985. godine. Od tadašnjeg predsednika KGB, Jurija Andropova, stigla je direktiva u Laboratoriju psihofizioloških istraživanja da napravi svoj poligraf, a njegov "otac" bio je doktor bioloških nauka akademik Valerij Aleksejevič Varlamov. On je, takođe, napravio 1986. prvi kompjuterizovani detektor laži - "barijera" koji se do danas smatra najboljim na svetu. Za taj poligraf dobijena je nagrada na međunarodnom takmičenju kriminalista 2003. godine.

Poligraf- kako ga prevariti

2006-06-29T00:06:00.000+02:00

Poligrafski ispitivač angažovan da u domaćim firmama „prepozna” zaposlene koji odaju poslovne tajneJapanske kompanije godinama se od afera pogubnih po profit i prodaju tajni o visokoj tehnologiji brane tako što zaposlene preventivno i povremeno „priključuju” na detektor laži. Sličnim proverama pribegavaju i mnogi državnici kada prave timove najbližih saradnika, ali i svetske zvezde koje imaju najviše problema da sačuvaju privatnost i spreče curenje informacija.Prvi srpski (i balkanski) poligraf, ali u privatnoj praksi, funkcioniše tek odnedavno. Po tvrdnji Slobodana Zečevića, poligrafskog ispitivača, sve je više savremenih poslodavaca koji žele da pomoću praktično nepogrešive metode detektuju brbljive radnike sklone da po čaršiji, obično onako uzgred i uz čašicu, odaju poslovne tajne. Ali i one opasnije koji će, ukaže li se prilika, uz basloslovni honorar otkriti konkurenciji strategiju i najpoverljivije planove firme.Kako „Politika” saznaje, klijentela firme „M protekt” su trgovinske i osiguravajuće firme, prevoznici, banke, uglavnom velike, uticajne strane kompanije sa sedištem u Beogradu. Interesantno je i da većina zaposlenih u ovim firmama ne zna da su se ugovorom sa poslodavcem već unapred obavezali da, ako bude bilo potrebe, na testu dokažu lojalnost firmi u kojoj rade. Za tri do pet minuta, postavljajući desetak pitanja na temu posla kojim se bavi, ispitivač brzo i lako otkriva da li je ispitanik generalno sklon da govori laži ili istine. A poligraf tek retko greši – stručnjaci tvrde da je test u čak 97 odsto slučajeva verodostojan jer registruje sve one reakcije koje nisu pod kontrolom centralnog nervnog sistema. Kao promene u disanju, radu srca tako da, uz brojne pokušaje, mašinu (čitaj, iskusnog ispitivača) nisu uspeli da slažu čak ni najpromućurniji prevaranti u istoriji kriminalistike.– Prošlo je vreme trošenja državnih para. Poslodavac danas ulaže ogroman novac i želi da bude siguran da će mu zaposleni biti odani. Ne želi da sumnja. Posebno ako je reč o poslovima koje zahtevaju stoprocentnu diskreciju. Recimo, prevoz novca u bankama. Doušnik koji drugima otkriva poslovnu satnicu može ozbiljno da ugrozi i život svojih kolega – objašnjava Slobodan Zečević, instruktor poligrafskih ispitivača.Preko detektora laži, za 24 godine provedene u Upravi kriminalističke policije SUP-a Beograd, Zečević je licem u lice razgovarao sa desetinama hiljada najtežih kriminalaca, ubica, razbojnika i siledžija. U privatnoj praksi, kako kaže, poligraf će biti korišćen isključivo u preventivi vankrivičnih prestupa.– Ali ne i u otkrivanju neverstava, za šta je bilo mnogo interesovanja. Jednom poljuljano poverenje neće povratiti detektor laži, čak ni najbolji na svetu. Neka se o bračnim krizama staraju savetovališta. Bavićemo se drugim stvarima. Bezbedonosna kultura nam je na niskom nivou, kao i privrženost firmi u kojoj radimo – objašnjava naš sagovornik. U svakom slučaju, ispitanik može da pristane ili ne pristane da bude podvrgnut ovakvom testu. Ali i poslodavac ima pravo na svoju odluku – izbegavanje detektora može potencijalnog kandidata koštati dobrog posla. Naš sagovornik kaže da su retki oni koji odbijaju „saslušanje”.– Ljudi uglavnom normalno prihvataju test. Danas je teško naći dobar posao, pa kandidati za posao pa radnici ili potencijalni kandidati žele i na ovaj način da dokažu da će biti privrženi. Ko nema interes, nema nikakvog razloga da odbije ispitivanje – objašnjava Slobodan Zečević

Kokain- droga bogatih

2006-06-29T00:02:00.000+02:00

Kokain - droga bogatih, kako ga nazivaju, definitivno je osvojio Evropu. Prema podacima Ujedinjenih nacija, ovu drogu svakodnevno konzumira čak 3,5 miliona Evropljana, što je četvrtina ukupnog broja korisnika te droge u čitavom svetu.„Većinu korisnika kokaina u Evropi čine obrazovane osobe iz raznih profesija koje ne priznaju da su postale zavisnici“, stoji u izveštaju Kancelarije EU za borbu protiv droge i kriminala (UNODC).U izveštaju se još navodi i da se širom planete povećava broj korisnika marihuane, takozvane lake droge, i da SAD ostaju najveće svetsko tržište kokaina. Procene su da u SAD živi čak 40 odsto od ukupnog broja kokainskih zavisnika iz celog sveta.Antonio Marija Kosta, izvršni direktor UNODC, kaže da bogate zemlje moraju da nađu način kako da pomognu farmerima u Latinskoj Americi da umesto koke gaje legalne useve.„Potražnja za kokainom u Evropi je dostigla alarmantan nivo. Pozivam sve evropske vlade da ne ignorišu ovu činjenicu. Previše obrazovanih Evropljana iz raznih profesija redovno koristi kokain i negira da su postali zavisni. U medijima se jasno ne kritikuju javne ličnosti koje koriste kokain, što mlade ostavlja zbunjenim i ranjivim“, kaže Kosta.Širom sveta kokain se smatra „glavnom dizalicom“, odnosno pokretačem dobrog raspoloženja. U pitanju je stimulativna droga koja uživaocima uliva lažno samopouzdanje. Kokain se već odavno povezuje sa modnom industrijom, što su potvrdile i nedavno objavljene slike čuvene britanske manekenke Kejt Mos kako ušmrkava kokain na nekoj zabavi u toaletu. Međutim, kokain je pronašao svoj put do zaposlenih i u drugim industrijama, kao što su mediji, pop muzika, berze... Uz kokain, ovi društveni slojevi navodno lakše podnose svakodnevni pritisak kojim su izloženi. Kokain je tako pobedio ekstazi, koji je nakratko u drugoj polovini 90-ih bio popularniji među narkomanima, pre svega zbog buma koji je napravila tehno muzika.Koliko je kokain popularan u evropskim prestonicama svedoči i podatak iz Londona. Krajem prošle godine stručnjaci su analizom uzoraka vode iz Temze utvrdili da žitelji prestonice Velike Britanije svakog dana ušmrknu 150.000 linija ove droge. To znači da u Londonu, koji ima oko šest miliona stanovnika, ima 250.000 uživalaca kokaina. Dnevnik „Sandej telegraf“ je preneo da, pošto prođu kroz organizme korisnika i kanalizaciona postrojenja, oko dva kilograma ove droge svakodnevno završi u Temzi.Drugi poražavajući primer o raširenosti kokaina u Evropi stiže iz Nemačke. Naime, naučnici na Institutu za biomedicinska i farmaceutska istraživanja u Nirnbergu su na čak 90 analiziranih novčanica evra otkrili tragove kokaina. Narkomani koriste novčanice da bi od njih napravili cevčice kroz koje ušmrkavaju drogu.

Kako do diplome : jedno od resenja

2006-06-28T16:47:00.000+02:00

Preko "bubica" do indeksa

Beograd -- Moderni uređaji za "došaptavanje" mogu se kupiti za 50 do 320 evra, a iznajmljivanje je oko 30 evra.Generacije i generacije srednjoškolaca dovele su do savršenstva metode prolaženja prijemnog ispita bez mnogo truda, a neke od njih, sasvim sigurno, primeniće i danas, kad na fakultetima i višim školama počinje provera znanja.A da je nekad popularne "puškice" zamenila sofisticirana tehnologija, svedoče i oglasi koji se mogu pronaći u novinama i u kojima se za 50 do 320 evra mogu kupiti ili iznajmiti neki od savremenih uređaja za došaptavanje. Autor jednog od takvih oglasa, koji se predstavlja kao Dragan, student Elektrotehničkog fakulteta, objasniće svakom svršenom maturantu koji mu se javi kako da nadmudri profesora. Potreban je, napominje, kvalitetan mobilni telefon, marke "nokija" ili "soni-erikson", jer se na njih može lako priključiti mikrofon. Bubica, manja od nokta, boje kože, stavlja se u uvo i bežičnom vezom spaja na mobilni koji se nalazi u džepu. "Mikrofon se može zakačiti na grudnjak i niko ništa neće primetiti. Maturant treba da vodi računa da uplati kredit na oko hiljadu dinara da se veza slučajno ne bi prekinula u toku 'akcije'. Veoma je važno da se osoba koja se nalazi na drugom kraju žice dobro snalazi u skriptama ili da zna gde se šta nalazi u knjizi, kako se ne bi gubilo dragoceno vreme i stvarala bespotrebna nervoza", objašnjava Dragan. Dragan kaže i da je prislušne uređaje marke "fikjul" kupio u Švajcarskoj i da je njihova cena 270 evra. Do sada je prodao oko 100 uređaja i ponosno ističe da mu se niko nije žalio. Sagovornik Politike, ipak, preporučuje da srednjoškolci kupe bubice za "nokiju", jer se lakše stavljaju u uši, a dobijaju opremu koja je vrlo sofisticirana i sve to za 340 evra. U cenu je uračunata i garancija od godinu dana. Ipak, ni fakultetske uprave ne ostaju dužne. Tome svedoče žalbe budućih i sadašnjih studenata da su pojedini fakulteti opremljeni uređajima kojima se blokira korišćenje mobilnih telefona. Miljko Valjarević, sekretar Pravnog fakulteta u Beogradu, napominje da oni do sada nisu uhvatili nijednog budućeg studenta da koristi modernu tehnologiju za varanje na prijemnom ispitu, ali da to ne znači da toga nema. Prema njegovim rečima, ta obrazovna institucija nema uređaj za blokiranje talasa. "Budući akademci su upozoreni da ne smeju da ulaze na polaganje s mobilnim telefonom. Ukoliko bismo nekoga uhvatili da ga krije, sankcije bi zavisile od toga da li mu je aparat bio uključen ili ne. Ako mu nije radio – nastaviće s testom, u suprotnom – biće izbačen", poručuje Valjarević. Osim u štampi, veliki broj reklama o prodaji kvalitetnih bubica renomiranih proizvođača može se pronaći i na internetu. Cene su niže, a kupci mogu da vide i fotografije prislušnih uređaja. "Maturanti i studenti kod mene mogu da pazare kvalitetan uređaj. Njihova cena zavisi od veličine koju mogu da vide na sajtu. Cene 'Filipsovih' uređaja su od 50 do 100 evra. Najkvalitetniji su silikonski aparati, jer ih je gotovo nemoguće videti. Koštaju 320 evra. Iznajmljivanje je 30 evra po danu", kaže Milan, koji tvrdi da je odavno završio Pravni fakultet.

Srbija duguje manje

2006-06-28T16:39:00.000+02:00

Spoljni dug Hrvatske 27 milijardi evra
Spoljni dug Hrvatske stalno raste i u ovom trenutku iznosi 27 milijardi evra i, iako makroekonomska kretanja pokazuju ubrzavanje ekonomskog rasta i rastuću, ali još uvek relativno nisku inflaciju, rast spoljnog duga, posebno duga banaka, bitno smanjuje finansijske potencijale Hrvatske, izjavio je guverner Hrvatske narodne banke Željko Rohatinski.
Rohatinski: Udeo spoljnog duga u BDP-u 85 odsto Predstavljajući Izveštaj HNB-a za 2005. godinu, Rohatinski je upozorio da je spoljno zaduživanje banaka i prošle godine nastavilo da raste za 14,9 odsto, uprkos tome što je HNB povećanjem stope graničnih obaveznih rezervi nastojala to da destimuliše. Rohatinski je kazao su se banke zadužile za 6,7 milijardi evra neto, da je udeo tog duga u BDP-u udvostručen, sa 15 na 31 odsto, i da je uz tendenciju rasta spoljnog duga, njegov udeo u BDP-u sa 62 odsto porastao na čak 85 odsto BDP-a, o čemu je Hrvatska narodna banka upozorila premijera Sanadera početkom aprila ove godine. Guverner HNB je upozorio i da je iznos plaćenih kamata na spoljni dug gotovo dostigao nivo mogućeg prerastanja BDP-a, što može značiti bitno smanjenje vlastitih finansijskih potencijala države, te sve veću zavisnost od stranih izvora finansiranja. Kao indirektne posledice rasta stranog duga, naveo je stalne pritiske na kurs kune, rast inflacije, kamatnih stopa, a posebno troškova za servisiranje duga, što se sve negativno odražava na platni bilans.
Za dve godine i dva meseca spoljni dug porastao s 19 na 27 milijardi evra"Iako je inflacija još uvek pod kontrolom i takva će i ostati, ona ipak stalno raste, i to sa 1,7 odsto u 2003. godini na 3,6 odsto u 2005. godini, te na četiri odsto u prvih pet meseci ove godine", rekao je Rohatinski. Uprkos navedenim problemima sa stranim dugom, Rohatinski je dao i optimističnu procene što se tiče privrednog rasta i održavanja inflacije u stabilnim razmerama, a što je posledica izrazito ekspanzivne monetarne politike HNB-a. Privredni rast BDP-a ubrzan je sa 3,8 odsto u 2004. godini na 4,3 odsto u 2005. godini, kurs kune je stabilan, a unapređeno je monetarno upravljanje uvođenjem operacija na otvorenom tržištu. Osim toga HNB je unapredila bonitetnu kontrolu banaka, oblikovala i stabilizirala tržište novca i ukupno finansijsko tržište u državi. Mato Crkvenac, poslanik Socijaldemokratske partije Hrvatske smatra da je najveći monetarni problem Hrvatske njen ukupni dug koji je za samo dve godine i dva meseca porastao s 19 na 27 milijardi evra, što je, kaže, gotovo isti rast zabeležen u celom mandatu bivše vlade. "Mi danas možemo servisirati svoj dug, otplate prema inostranstvu, ali niko ne može u ovoj državi danas reći da ćemo to moći i sutra", rekao je Crkvenac. Brzina rasta spoljnog duga Hrvatske je jedan od glavnih ekonomskih problema te države, a od 1999. do 2005. godine je prosečno rastao 16 odsto godišnje, zbog čega se Hrvatska, u odnosu duga prema bruto domaćem proizvodu, iz grupe srednje zaduženih država uvrstila u grupu visoko zaduženih zemalja.

Plate USA direktora ( menadzera)

2006-06-26T01:28:00.000+02:00

Ako želite da u Americi zaradite ogroman novac potrebna vam je - kako se to ovde kaže – kancelarija na ćošku, koja podrazumeva neki od rukovodećih položaja u firmi. Koliko je direktorska plata u Americi veća od one koju dobijaju obični radnici?
Direktori i upravnici firmi su u Americi na samom vrhu poslovne piramide. Oni planiraju, vode korporativnu startegiju i donose sve važne odluke. Za to su i dobro plaćeni.
Liberalni nevladin “Institut za ekonomsku politiku”procjenjuje da je direktorski džep dublji od radničkog u prosjeku 262 puta. Prosječan direktor korporacije zaradio je prošle godine 11 miliona dolara. Prosječan radnik – oko 42 hiljade.
Proteklih godina jaz u zaradama radnika i šefova se produbio. U 2000. upravnbici su zarađivali i do 300 puta više od radnika. Međutim, nakon kolapsa tehnoloških - takozvanih “dot kom” kompanija vrednost akcija upravnika je pala, što je smanjilo i razliku između njihovih i radničkih primanja.
Inače, vlasnici direktorima sve češće nude akcije umesto keša, jer veruju da će ih tako podstaći da bolje rukovode firmama.

2006-06-22T12:25:00.000+02:00

Letnje godišnje doba pocelo je juce u 14 časova, 25 minuta i 48 sekundi. Obdanica je bila najduža, a noć najkraća. Sunce je juce u Beogradu izašlo u četiri časa i 52 minuta, a zaslo u 20 časova i 28 minuta, što znači da je obdanica trajala 15 časova i 36 minuta, a noć osam časova i 24 minuta.

Posao u Londonu

2006-06-20T01:08:00.000+02:00

London je jedno od boljih mesta za IT profesionalce, po pitanju nalazenja posla, plata i najzad kvaliteta zivota.Postoje vise "kanala" za emigraciju u UK, ali ja cu opsati jedan, po mom misljenju, najcesci.Prvo i osnovno, ne zelite ziveti UK, a da nemate posao, jer je extremno skupo (minimalni sto treba za normalan zivot jeste £1000 mesecno: £350 za sobu, £300 za hranu i potrebstine, £150 za transport i £200 za ostalo). Za pristojan zivot treba bar £1500 mesecno (£25,000 plata).Drugo i osnovno, tesko ce te naci posao, ako niste vec u UK :).Resenje za ovaj problem je da dodjete na studentsku vizu (npr. upisite 6 mesecni kurs za neki Microsoft, Sun ili Cisco certifikat). Zavisno koju skolu i koji kurs izaberete, ovo ce vas kostati £1000-£5000). Kad budete aplicirali za vizu u ambasadi, obavezno napomenite da zelite da radite "part-time" (20h nedeljno), jer ce vam inace dati vizu sa napomenom "No work", u kom slucaju ne mozete legalno raditi u UK.Studentska viza daje mogucnost da radite "losije" poslove (supermarket, pub, McDonalds, ...), do 20h nedeljno, dok "ne uleti" neki dobar posao u struci. Ovo smanjuje pritisak trazenje dobrog posla, jer mozete amortizovati troskove boravka (legalno radeci part-time mozete zaraditi oko £600 mesecno), mozete sebi dopustiti cak i da se aklimatizujete mesec-dva, a da vas to ne kosta bogatstvo. Takodje, sto je mozda najvaznije, studentska viza vam daje mogucnost da kad dobijete "dobar" posao, odmah pocnete da radite (do 20h nedeljno; poslodavac ce ceniti ovo), a radnu dozvolu sredjujete usput (nasuprot, ako dodjete na tursticku vizu, necete moci raditi, dok ne dobijete radnu dozvolu, sto ume da potraje). Napominjem, ne mozete konvertovati studentsku vizu u radnu (sem ako niste zavrsili fakultet u UK), vec sa dobijete radnu dozvolu, morate aplicirati za novu vizu u konzulatu u Beogradu.Evo par zanimljivih sajtova za trazenje posla:
http://www.gumtree.com/
http://www.computingcareers.co.uk/
http://www.cwjobs.co.uk/
http://www.jobcentreplus.gov.uk/jcp/index.html
http://www.jobs1.co.uk/
http://www.jobtrack.co.uk/
http://monster.co.uk/Plate na sajtovima su izrazene u kao Gross Income. Ono sto vi dobijate, kada se odbija Tax i National Insurance mozete izracunati na
http://www.i-resign.com/uk/financialcentre/tax_calculator.asp.
Kao i ostale zemlje EU, UK brani svoje trziste rada od ne-EU radne snage. Po zakonu, ne-EU osoba moze dobiti posao, samo ako nijedna druga EU osoba ne zadovoljava uslove. U praksi, ako vas firma zaista zeli zaposliti, radnu dozvolu cete dobiti bez vecih problema. Preduslovi su da je firma "ozbiljna" (ovo se gleda po broju zaposlenih, prometu, lokaciji, ...) i da vi imate fakultet (iz oblasti u kojoj je posao) ili 3 godine relevantnog iskustva (na radnom mestu koje u principu zahteva fakultetsko obrazovanje). Takodje, bitno je da je ponudjena plata ista ili visa od prosecne plate u struci.Aplikacija kosta £153 i zavrsava se uglavnom za 10-ak dana. Podnosi je firma. Potrebno je priloziti vas CV, diplome (prevedene na engleski) i reference (firmi za koje ste radili) i gomilu papira od firme. Vise informacija mozete naci na
http://www.workingintheuk.gov.uk/
Ukoliko zelite pomoc advokata za podnosenje aplikacije, zadovoljstvo ce vas kostati oko £1,000. Ovo nije neophodno, jer na gorenavedenom linku mozete naci kompletnu dokumentaciju.Po resenju aplikacije, firmi ce biti poslata vasa radna dozvola. Taj dokumenat oni trebaju proslediti vama, a vi ga trebate odneti u konzulat u Beogradu i aplicirati za novu vizu.Viza ce biti izdana na npr. 5 godina. Ukoliko izgubite posao u toku trajanja vize, imate mesec dana da nadjete novi, inace biste trebali napustiti UK. Ako se odlucite promeniti firmu, a ostati u struci, trebate aplicirati za novu radnu dozvolu, s time da niste duzni slati opet svoja dokumenta (diplome, reference, ...). Ukoliko menjate struku, onda morate raditi sve iz pocetka.Vasa suprug/supruga/deca moze/mogu doci sa vama da zivi u UK, kao "dependant" na vasu vizu. Dokle god vama traje viza, "dependants" imaju prava skoro kao i Englezi (mogu raditi bez ogranicenja).Posle 5 godine boravka u UK (sa radnom dozvolom ili kao "dependant", bez odsustvovanja duzeg od 3 meseca bilo koje godine) imate prava aplicirati za Permanent Residency. Posle godinu dana posedovanja PR, mozete aplicirati za pasos.

Ne(realna) Crna Gora

2006-06-19T10:43:00.000+02:00

Predsednik Fudbalskog saveza Crne Gore Dejan Savićević izjavio je da će se klubovi te države, koja je na referendumu u maju izglasala nezavisnost, od sledeće sezone takmičiti u dve savezne lige. Savićević je u razgovoru sa novinarima na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj pojasnio da će se crnogorski timovi takmičiti u dve savezne lige od po 12 klubova, i još tri regionalne u kojima će se nadmetati ukupno 20-ak klubova. "Čeka nas mnogo posla, za početak moramo da završimo stadion u Podgorici. Fudbal je jedini sport u Crnoj Gori koji će imati tri ranga takmičenja. Ne smem ni da zamislim kako će biti rukometašima, rukometašicama, košarkašima, pa i vaterpolistima. Sa kim će oni da igraju?", zapitao se Savićević.

Kravata

2006-06-19T01:20:00.000+02:00

Kratka istorija kravata - Zasto se kravata zove kravata?

Muskarci su uvek ko zna zasto nalazili za shodno da vezu nesto oko vrata. Najraniji istorijsku primer za to je drevni Egipt, gde je cetvrtasto parce odece vezivano oko vrata i niz ramena i oznacavalo je visok socijalni status osobe koja ga je nosiloU Kini, sve statue oko groba careva iz dinastije Ti imaju oko vrata deo odece koji se smatra pretecom kravata.U umetnosti Rima, ljudi su cesto predstavljai noseci delove nakita oko vrata koji izgledom u mnogome podsecaju na danasnje kravateAli, prava ekspanzije kravati desila se u Evropi u 17 veku. Kravate su postale prava modna posast za vreme vladavine Luja XIV, koji je usled unutrasnjih previranja oko prestola u pomoc pozvao hrvatskog kralja koji je poslao 6000 vojnika. Dok su vojnici umarsiravali u Pariz, Luj XIV je primetio da svi nose oko vrata cudne marame koje su simbolizovale odanost njemu, a ne protivnickim frakcijama. To mu se toliko dopalo da je naredio da i svi njegovi vojnici krenu da nose iste marame. 30 godina posle toga i sam Luj je imao posebnog dvoranina koji je samo vezivao karvate, a kravata je osvojila Evropu.Upravo zato etimoloski koren reci kravata potice od reci "La Croatta" kako su hrvatske vojnike zvali Francuzi, ali se taj izraz s vremenom utopio u duh francuskog jezika i prerastao u sada cistu francusku rec "Cravatte".